Evropska komisija je povlačenje države iz medija i sprečavanje pretnji i nasilja nad novinarima uvrstila među prioritete u izveštaju sa skrininga Srbije o poglavlju 23 – Pravosuđe i osnovna prava. Skrininzi za to poglavlje su održani i izveštaj sačinjen pre donošenja novih medijskih zakona koji su stupili na snagu 13. avgusta i kojima se predvidja izlazak države iz medija i projektno finansiranje.
Agencija za privatizaciju objavila je danas poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju više od 60 medija u Srbiji. Medju medijima za koje je objavljen poziv nema novinske agencije Tanjug, koji dobija subvencije od skoro dva miliona evra godišnje i koji bi takođe trebalo da bude privatizovan, kao ni Međunarodnog radija Srbije. U Agenciji za privatizaciju su objasnili da Tanjug nikad nije bio u portfelju Agencije, tako da nema osnova da ta institucija spovodi prodaju Tanjuga.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture zadužen za medije Saša Mirković ranije je kazao da Tanjug nije izuzetak od ostalih medija u kojima je država u (su)vlasničkom odnosu i odakle bi trebalo da se povuće u zakonom predviđenom roku. Na listi medija koji su medju 502 preduzeća za koja je raspisan poziv, nalaze se i izdavači dnevnika Politika i Dnevnik, lokalnih štampanih medija poput Glasa Podrinja, Pančevca i kruševačke Pobede.
Poziv je objavljen i za regionalne javne servise poput Studija B i RTV Kragujevac, Pančevo i Vranje, a tu su i novosadska televizija Apolo, televizije Pirot, Smederevo, kao i preduzeća za radio program Zrenjanin, Subotica i Požarevac. Zainteresovani za kupovinu medija na internet sajtu agencije mogu pronaći podatke o imovini, vlasničkoj strukturi, eventualnim gubicima iznad visine kapitala, broju zaposlenih, ranijim privatizacijama i preuzeti finansijske izveštaje.
Mediji se privatizuju u skladu sa novim Zakonom o javnom informisanju, koji je stupio na snagu 13. avgusta. U državnom vlasništvu za sada je 81 medij, a predvidjeno je da se privatizacija završi do jula 2015.