Pre nego što se završi ova godina mediji će možda preneti vest o susretu premijera Japana Šinzoa Abea i vladara Severne Koreje Kim Džong Una. Preduslov za sastanak dvojice političkih vođa je razrešenje slučaja otmice 17 japanskih državljana, koji se nalaze na sevrnokorejskom tlu skoro četiri decenije.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 17 japanskih državljana je oteto i odvedeno da žive u Severnoj Koreji. Tokom posete tadašnjeg premijera Japana Junićiro Koizumija 2002. godine, petoro kidnapovanih je vraćeno u domovinu, a za preostalih 12 severnokorejske vlasti tvrdile su da su nestali, umrli, ili da uopšte nisu ni oteti. Od tada ovaj slučaj se vodi kao zatvoren za predstavnike Severne Koreje – ali ne i za japanske.
Veze dve zemlje samo su se pogoršavale u poslednjoj deceniji, ponajviše zahvaljujući nuklearnim probama koje je sprovodila Severna Koreja. Abe je prilikom posete Sjedinjenim Državama 2012. naglasio da je neophodno obnoviti diplomatske veze sa Severnom Korejom, a zauzvrat je Obamina administracija insistirala da ne ide u posetu Džong Unu bez prethodnih zajedničkih konsultacija.
Javili su se nedavno i Južnokorejanci, u svetlu Abeove najave da će posetiti njihovog severnog i ratobornog komšiju. Oni su zabrinuti da će premijer Japana biti „uvučen u svernokorejsku diplomatsku klopku“ namenjenu da razbije višedecenijsku trilateralu između Južne Koreje, SAD i Japana. Vodeći južnokorejski mediji čak su nagovestili da Abe želi da ostvari dobre veze sa Severnom Korejom, kako bi imao rezervnu opciju usled sve veće „marginalizacije od strane Kine i Južne Koreje“.
Ne treba, doduše, zaboraviti da je Šinzo Abe, tokom svog prvog manadata na mestu japanskog premijera, uveo najoštrije sankcije Severnoj Koreji, zbog njenog nedozvoljenog nuklearnog testiranja. Stoga, pišu američki analitičari, ne treba trčati pred rudo i donositi brzoplete zaključke, već sačekati ishod susreta Abea i Džong Una.
Izvor: Foreignaffairs