607
Negativni trendovi u privredi se pojačavaju, privreda je po treći put od početke krize ušla u recesiju, a u ovoj godini očekujemo pad BDP za 1%, ocenjuju ekonomisti okupljeni oko Kvartalnog monitora,kvartalnog izdanja Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Recesija je dominantno posledica fundamentalnih slabosti: lošeg privrednog sistema i rastućih makroekonomskih rizika, koji destimuliši investicije, a poplave su samo pojačale negativne trendove. Efekat poplava je veći zbog neefikasne sanacije pa FREN preliminarno prognozira da će i u narednoj godini BDP opasti za oko 1%, i da će na pad će dodatno uticati mere štednje i zatvaranje preduzeća gubitaša.
Analitičari FREN takođe konstatuju da je zaustavljeno poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa, rast izvoza je usporen, uvoz počinje da raste a deficit tekućeg bilansa je stabilizovan na nivou od oko 5% BDP, što je neodrživ nivo u uslovima niskog priliva kapitala.
Inflacija je dva kvartala ispod ciljnog koridora, u četvrtom kvartalu se očekuje rast inflacije. Od jula su pojačani pritisci ka deprecijaciji dinara, a intervencija NBS kojom se sprečava slabljenje dinara je manje intenzivna o deprecijacijski pritisci su posledica nepovoljnih međunarodnih okolnosti, zaustavljanja poboljšanja trgovinskog bilansa, ali rasta nepoverenja investitora u ekonomsku politiku Vlade.
Analitičari FREN procenjuju da će fiskalni deficit u 2014. godini iznositi oko 8% BDP, i da mere fiskalne konsolidacije, zbog odlaganja, neće znatnije uticati na ovogodišnji fiskalni deficit.
Najavljeni program fiskalne konsolidacije doneće u 2015. godini smanjenje deficita od 700 miliona evra, od čega od 500 miliona predstavljaju trajne uštede, dok su oko 200 miliona jednokratni prihodi od javnih preduzeća i neizvesne uštede.
Smanjenje deficita na oko 3% BDP u periodu 2016-2017. neće biti moguće preko dodatnih trajnih ušteda ili suzbijanja sive ekonomije, pa je znatnije povećanje PDV-a skoro izvesno.
Nakon dužeg vremena, sredinom godine je ostvaren napredak u reformama poboljšana je regulativa tržišta rada, unapređena je stečajna procedura, usvojene su reforme penzijskog sistema, a najavljene su reforme propisa o gradnji o preostaju brojne reforme, kao što su okončanje privatizacije, restrukturiranje javnih preduzeća, uspostavljanje finansijske discipline, konstatuje se u izveštaju.