Evropska unija spremna za ebolu

SAD su odlučile da uvedu strože kontrole na pet aerdroma – JFK u Njujorku, Njuark u Nju DŽersiju, Dals u Vašingtonu i međunardni aerodromi u Atlanti i Čikagu, koje koristi oko 94% putnika iz Liberije, Sjera Leonea i Gvineje. Slične mere je najavila i Kanada.

Povodom toga, francuska ministarka zdravlja Marisol Turen (Touraine) je rekla da Francuska radi na tome da se pojačaju kontrole na aerodromima u pogođenim zemljama, jer kontrola po dolasku ne predstavlja „čarobno rešenje“, iako je to dobra ideja.

„Stvar je u tome da svi misle da je ključno da se kontrola obavi na polasku“, rekla je ona i dodala da putnik možda neće imati simptome u prvo vreme po dolasku ili može da dođe u neku zemlju i preko druge destinacije.

Navela je da u Francuskoj nema obolelih od ebole niti je iko pod nadzorom zbog takvih simptoma. Medicinska sestra iz misije ogranizacije Lekari bez granica koja je bila zaraženom ebolom, ozdravila je i izašla je bolnice, a njeno stanje se pažljivo prati.

U Španiji je registrovan prvi slučaj prenosa ove bolesti a ukupno šest osoba u bolnici zbog sumnje da su zaražene ebolom.

U madridsku bolnici Karlo Treći 8. oktobra su primljena dva lekara i jedan bolničar zbog sumnje na zarazu, rekao je 8. oktobra portparol te bolnice. Dodao da su dva lekara bila u kontaktu sa zaraženom pacijentkinjom, medicinskom sestrom koja je negovala dva obolela španska misionara, s kojima je u kontaktu bio i bolničar.

U EU, međutim, smatraju da nema opasnosti od širenja te bolesti od koje je u svetu do sada umrlo 3.900 osoba.

Stanje u EU u pogledu sanitarnih i zdravstvenih normi ne može se porediti sa onim u Africi, rekao je portparol evropskog komesara za zdravlje Frederik Vensan (Frederic Vincent). „Kada se primnjuju mere bezbednosti, rizik je pod kontrolom“, dodao je on i podsetio da u EU do slučaja u Šapaniji bilo samo osam slučajeva obolelih od ebole a da su svi došli iz Afrike.

Iako Španci još nisu utvrdili kako je došlo do prvog slučaja zaraze na evropskom tlu, nedostatak sigurno ima zbog čega treba biti u pripravnosti, navodi neimenovani evropski diplomata.

Evropska komisija je već izvukla pouku pošto je 8. oktobra odlučila da krene u kampanju informisanja putnika i medicinskog osiblja kako bi se što brže otkrili eventualni slučajevi obolelih koji bi ušli u EU. S druge strane, evropski zvaničnici ne isključuju potrebu da se revidiraju bolničke procedure i kriterijumi za utvrđivanje pojave ebole, koji su razrađeni tokom leta.

„Imamo propise, materijal, tehnike oblačenja i svlačenja, ali se mora imati na umu da sve to nije 100% efikasno, jer je malo bolesti koje zahtevaju takvu predostrožnost, a refleks još nije razvijen“, ocenjuju stručnjaci.

Slučaj psa zaražene španske medicinske sestre koji je uspavan iz predostrožnosti uprkos protivljenju organizacija za zaštitu životinja, nije nebitna tema.

Rizik izražen u zemljama opterećenim štednjom

Već mesecima EU se bavi uvođenjem pravila i izdvajanjem sredstava za sprečavanje ebole, utvrđujući koje se bolnice i osoblje mogu angažovati. Ali, „prema mojim saznjanjima, niko još nije postavio pitanje ‘šta raditi sa domaćim životima?'“, rekao je za AFP neimenovani stručnjak.

„Većina velikih zemalja raspolaže neophodnim sredstvima, ali je sistem i dalje suviše labav da bi se isključila mogućnost greške u lancu“, ocenio je specijalista za zarazne bolesti, profesor Natan Klumek (Nathan Clumeck) iz Brisela.

On je ocenio da su u tom smislu posebno ranjive zemlje koje sprovode mere štednje, poput Španije ili Grčke, u kojima nedostaju sredstva i osoblje, na šta su već upozorili španski sindikati.

Kako prenosi portal Europolitika (www.europolitics.info) pozivajući se na interni dokument EU, Portugalija je među zemljama koje su najspremnije da se suoče u prvom trenutku sa pojavom bolesti. Ta zemlja ima 37 kreveta u odeljenima za izolaciju, kao i zaštitnu opremu i avione za medicinske potrebe.

Danska ima 42 kreveta u odeljenjima za izolaciju, Italija 21, a Francuska 20.

Region Brisela ima samo dva kreveta na raspolaganju za hitne slučajeve zaraze. „Ali ako je potrebno, ti kapaciteti mogu da se prošire“, navodi Klumek i dodaje da su i sadašnji kapaciteti dovoljni ako se doslovno pridržava bezbednosnih pravila.

„Jer, iako je sigurno da će oboleli doći u Evropu, neće biti širenja, naši kapaciteti za dijagnostiku, izolaciju i praćenje stanja obolelih vrlo dobri“, rekao je tja stručnjak.

U takvim okolnostima, Evropska komisija ostaje pri svojoj odluci da se zaraženo osoblje iz Afrike vraća u zemlje porekla u Evropi, na čemu insistira Francuska koja se zalaže za slanje medicinskog osoblja afričkim zemaljama, dok je Velka Britanija pre za to da se u Afriku šalje oprema.

Izvor: AFP