821
U Ukrajini će 29. oktobra biti održani izbori na kojima se očekuje pobeda proevropskih stranaka koje trenutno vode zemlju. Oni će morati da sprovedu radikalne ekonomske reforme da bi izvukli ekonomiju iz dramatično loše situacije, ali to im i dalje neće omogućiti da kontrolišu situaciju. Okršaji sa proruskim snagama na istoku zemlje imaju višestruki negativan efekat, budući da iziskuju 4,4 miliona evra dnevno za troškove vojske, ugrozili su metaluršku i hemijsku industriju u regionu Donbas, koji predstavlja samo industrijsko srce u zemlji, ali i uplašili potencijalne investitore. Postavlja se i pitanje isporuka ruskog gasa, koja je prekinuta u junu i još se traži rešenje za taj problem.
Prozapadna većina za koju se očekuje da će dobiti na izborima moraće da sprovede radikalne ekonomske mere da bi izvukla zemlju iz teške krize i sredila javne finansije. To će morati da učine u trenutku kada je stanovništvo već žestoko pogođeno krizom.
„Situacija je naravno teška, i ništa dobro vam ne mogu reći“, kazala je uzdišući penzionerka Evgenija Fedorivna, koja prodaje torbe prostrye na stepenicama koje vode na pijacu u centru Kijeva.
Rame uz rame s njom, stariji ljudi prodaju orahe i živinu. Kupci su retki.
„Novca je malo, cene su visoke“, rekla je ova stara žena svetlih očiju.
„S obzirom na situaciju, sa ratom i izbeglicama, situacija se ne može srediti odmah nakon izbora, ali verujem da će se postepeno poboljšaati, uzdam se u mlade i u Porošenka“, prozapadnog predsednika koji je izabran u maju.
Ukrajina je u recesiji više od godinu dana, a krajem 2013. kada su počeli skupovi protiv sada svrgnutog proruskog predsednika Viktora Janukoviča bila je na rubu bankrota. Ukrajinska privreda od tada se samo strmoglavljivala.
S obzirom na situaciju čini se da 27 milijardi dolara koliko je Zapad tokom proleća odobrio Ukrajini već nije dovoljno. Politička kriza je oterala investitore, što je povuklo pad vrednosti valute koja je od početka 2014. izgubila gotovo polovinu vrednosti, a cene su skočile.
Dolazak prozapadnih snaga na vlast, pripajanje Krima Rusiji i pobuna proruskih snaga na istoku zemlje naškodila je trgovinskoj razmeni između Ukrajine i Rusije.
Pored toga, sukob na istoku zemlje opustošio je rudarski basen Donbas, u kojem se nalaze moćne fabrike u hemijskoj i metalurškoj industriji. Iako su u opadanju, ugoržavanje njihovog rata znači praktično zastoj samog industrijskog srca zemlje. Posledica je pad industrijske proizvodnje za više od 20% tokom godinu dana.
Godišnja inflacija u septembru je premašila 17%.
Potrebna pomoć i investitori
Ministar finansija Oleksandar Šlapak upozorio je da će zbog rata na istoku zemlje biti zabeležen pad bruto domaćeg proizvoda za 8 do 9%. Prema njegovim rečima, preduzeća koja su pogođena sukobima obezbeđivala su 30% deviznog priliva vlade. Pad izvoza u Rusiju procenio je na pet milijardi dolara.
Vicepremijer Ukrajine Vladimir Grojsman rekao je 8. oktobra u Briselu da će za rekonstrukciju zona pogođenih sukobima na istoku zemlje biti potrebno najmanje 670 miliona evra. Reč je o početnoj proceni.
Najavljena je mogućnost da EU krajem 2014. organizuje donatorsku konferenciju za pomoć Ukrajini.
U Kijev bi krajem oktobra trebalo da dođe misija Međunarodnog monetarnog fonda da definiše dodatne potrebe za finansiranjem.
„Situacija je složena, ali Ukrajina uživa veoma značajnu podršku Zapada“, istakla je glavna ekonomista investicione kompanije Dragon kapital Olena Bilan.
Ona smatra da izbori neće moći da uliju optumizam investitorima, već je za to potrebno usvajanje reformi u parlamentu.
Vlasti su već usvojile mere štednje, ako i zakone za borbu protiv korupcije, koja je prava pošast u zemlji. Da bi se zadovoljili zajmodavci penzije su zamrznute a cene gasa povećane.
Međutim, domašaj naopora je smanjen zbog troškova vojne ofanzive na istoku zemlje, na šta odlazi 4,4 miliona evra dnevno, i modernizacije vojske, kao i zbog gubitka poreskih prihoda iz preduzeća u Donbasu.
„Ekonomska situacija će zavisiti i od mogućnosti da Ukrajina ove zime uveze dovoljno gasa“ za industriju, upozorila je Bilan.
Isporuke gasa iz Rusije su obustavljene u junu, a približavanje stavova predsednika RUsije i Ukrajine, Vladimira Putina i Petra Porošenka, na nedavnom sastanku u Milanu još nije dala rezultat u vidu sporazuma.
Izvor: AFP