U evropskim zemljama postoje velike razlike kada je reč o školarinama, stipendijama i studentskim kreditima, pokazao je novi izveštaj mreže Euridika za evropske obrazovne sisteme i politike. Dok u Češkoj studenti plaćaju manje od 50 evra godišnje na ime administrativnih troškova, u Engleskoj školarine dostižu više od 11.000 evra, ali ih studenti otplaćuju pošto se zaposle i počnu da zarađuju određenu sumu novca. Izveštajem koji je objavila Evropska komsija nije obuhvaćena Srbija, a prema dostupnim podacima školarine se na fakultetima u okviru Beogradskog univerziteta kreću od 50.000 do 240.000 dinara. Izveštaj „Školarine i sistem podrške studentima u evropskom visokom obrazovanju“ kojim su obuhvaćene 33 zemlje, pokazao je da nije bilo većih promenima u sistemima školarina ili naplate troškova studiranja u Evropi. Navodi se da je Nemačka jedina zemlja koja je nedavno ukinula školarine, iako je tek 2007. godine omogućila svojim pokrajinama da ih uvedu. Takođe, sistem finansiranja je 2014. godine bitno izmenila Estonija koja je povezala školarinu sa postignutim uspehom. Ako student po semestru skupi 30 bodova ili po godini 60, može da studira besplatno, ali ako ne ispuni dovoljan broj bodova, fakultet ima pravo da naplati razliku do potrebnog broja bodova. Jedan poen iznosi najviše 50 evra, dok su studije umetnosti, medicine i veterine skuplje. Da li će neko plaćati školarinu ili ne uslovljeno je uspehom i u drugim zemljama, uključujući Češku, Španiju, Hrvatsku, Mađarsku, Austriju, Poljsku i Slovačku. Znatan broj zemlja, pre svega nordijske zemlje, ne naplaćuje troškove studiranja, dok u devet zemalja svi studenti u prvom ciklusu, odnosno na dodiplomskim studijama plaćaju školarine, navodi se u izveštaju koji ne obuhvata šemu školarina i podrške za doktorske studije. Kipar, Danska, Nemačka, Grčka, Malta, Finska, Švedska, Norveška, Turska i u Britaniji Škotska ne naplaćuju troškove studija, dok Češka, Holandija, Portugalija, Slovačka, ostatak Britanije, Irska i Lihtenštjan naplaćuju studentima troškove dodiplomskih studija. Međutim, i zemlje u kojim svi plaćaju troškove studiranja razlikuju se po iznosu i vrsti troškova koji se plaćaju. Tako u Češkoj studenti plaćaju manje od 50 evra godišnje na ime administrativnih troškova, dok nakon radikalne reforme 2012. u Engleskoj, u kojoj obrazovne institucije određuju školarine, dostižu i 9.000 funti ili 11.377 evra godišnje. Školarina se u Engleskoj ne plaća po upisu već nakon diplomiranja kada nekadašnji studenti počnu da zarađuju određenu sumu veću od 21.000 funti godišnje, što je jedinstven model u Evropi, pokazao je izveštaj kojim nisu obuhvaćeni privatni fakulteti. Relativno visoke školarine po upisu plaćaju studenti u Irskoj, Italiji, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Holandiji i Sloveniji. U Litvaniji i Mađarskoj je, međutim, većina studenata na budžetu i ne plaća školarine. Srbija i region Izveštaj Evropske komisije ne obuhvata Srbiju, a od zemalja u procesu pristupanja uključeni su podaci za Crnu Goru i Tursku. Prema dostupnim podacima na sajtovima fakulteta Beogradskog univerziteta, školarine za samofinansirajuće studente kreću se od 50.000 dinara (415 evra) za godinu na Tehničkom fakultetu u Boru do 240.000 dinara (blizu 2.000 evra) na Arhitektonskom fakultetu. Više od 100.000 dinara (oko 830 evra) treba izdvojiti za godinu na osnovnim studijama na Fakultetu organizacionih nauka, Fakultetu za sport, Farmaceutskom, Medicinskom, Stomatološkom, Veterinarskom, ali i Filološkom i Filozofskom fakultetu. Najniže cene studiranja na Univerzitetu u Beogradu su na Rudarskom, Šumarskom, Tehnološkom, Fizičkom i Mašinskom fakultetu. Školarine u akademskoj 2014-15. u Hrvatskoj kreću se od 5.000 do 10.000 kuna (666 do 1.333 evra) dok stipendije idu od 6.000 do 12.000 godišnje (800-1.600 evra). U akademskoj 2012-13. na budžetu je bilo 38% studenata u Hrvatskoj a ostali su plaćali deo ili celu školarinu. Na Univerzitetu Crne Gore, jedinoj državnoj visokoškolskoj instituciji u zemlji, 25% studenata studira o trošku države dok su ostali samofinansirajući. U akademskoj 2014-15. minimalna školarina je 500 evra za godinu a maksimalna 1.000. Na masteru su školarine između 1.500 i 2.000 evra za godinu. Stipendije se daju „talentovanim studentima“. Razlike i u sistemu podrške studenatima U većini evropskih zemalja samo mali broj studenata dobija stipendije, odnosno bespovratnu pomoć. U devet zemalja svi studenti dobijaju pomoć – na Kipru, Danskoj, Malti i Finskoj, a u Luksemburgu, Holandiji, Škotskoj, Švedskoj i Norveškoj većina. Irska je jedina zemlja koja nema sistem državnih stipendija, mada se o tome raspravlja. U većini zemalja stipendije se dodeljuju na osnovu procene finansijskog stanja, u nekim na osnovu uspeha, dok većina kombinuje oba pristupa. U 11 obrazovnih sistema, uglavnom u zapadnim i nordijskim zemljama daje se između 3.000 i 5.000 evra po školskoj godini, a u isto toliko i više od 5.000 evra. U članicama EU u istočnoj u jugoistočnoj Evropi pomoć iznosi do 1.000 evra godišnje. U Nemačkoj, Lihtenštajnu i Norveškoj postoji kombinovani sistema podrške studentima, odnosno deo sume se izdvaja putem kredita a deo kao stipendija. Studentski krediti igraju značajnu ulogu u polovini zemalja, dok u drugoj polovini pomoć se bazira na proceni porodične situacije i izdvaja se u vidu poreskih olakšica roditeljima ili kao porodični dodatak. Izvor: EurActiv.rs |
Velike razlike u troškovima studiranja i stipendiranja u Evropi
729
Prethodni članak