Proces dobijanja sertifikata o usaglašenosti ali i priznavanja stranih atesta za materijale, opremu i proizvode koji se uvoze iz zemalja Evropske unije izuzetno je dugačak, birokratizovan i skup. Zbog toga trpe poslovi ogromnog broja kompanija u Srbiji u gotovo svim privrednim granama. Troškovi su ogromni i onemogućavaju kompanije da normalno rade i planiraju svoj razvoj na domaćem tržištu, ali i kada se uvoze sirovine ili poluproizvodi za proizvodnju namenjenu izvozu, rečeno je na okruglom stolu Mreže za poslovnu podršku (BSN).
Ove procedure daleko su jednostavnije i jeftinije za privredu u zemljama EU, ali i u većini zemalja regiona. U Srbiji nekoliko institucija koje nemaju savremenu opremu i potrebno ljudstvo proveravaju materijale, opremu i proizvode sa naprednim tehnologijama iz zemalja EU i taj proces traje mesecima, a često i preko godinu i po dana.
U poslednjih godinu dana mnogim kompanijama ovakav proces sertifikacije zakočio je rad i naterao ih da u nedostatku posla zatvaraju radna mesta.
Problemi u oblasti sertifikacije proizvoda u Srbiji
1. Visoki troškovi za prihvatanje EN sertifikata.
Tabela minimalnih troškova po jednom sertifikatu:
- Komisija koja je oformljena od strane Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ne izdaje rešenja o priznavanju stranih sertifikata od jula 2013.
- Iako postoji Uredba koja treba da omogući priznavanje stranih isprava za proizvode na rešenja po zahtevima se čeka i do 18 meseci.
- Ne postoji Zakon / Uredba / tehnički propis ili sl. o građevinskim proizvodima niti je Usvojena Uredba 305/2011 o građevinskim proizvodima koji treba da uslovi upotrebu EN normi i sertifikata za proizvodne sisteme, kao i korišćenje CE znaka.
- Strane proizvođače stavlja u neravnopravan položaj sa domaćim proizvođačima materijala.
- Umesto da se brišu barijere podižu se nove s obzirom da se ograničava slobodan promet materijala, ljudi i sredstava a što je jedno od osnovnih načela EU.
- Proizvođači u Srbiji su prinuđeni da domaćim institucijama za sertifikaciju proizvoda plaćaju sertifikaciju, ali domaći sertifikati ne važe u zemljama EU, pa izvoznici moraju da dodatno plate i posebnu sertifikaciju za tržište EU. Izvoz određenih proizvoda na tržište EU bio bi znatno olakšan kada bi oni imali EN sertifikate i CE znak.
Posledice:
- Stotine objekata kojima je potrebna saglasnost protivpožarne policije za ugrađene sisteme sertifikovane u inostranstvu ne mogu da dobiju upotrebnu dozvolu. Time značajan deo građevinske industrije i čitavog lanca dobavljača koji za nju rade stoji.
- Alternativno se nudi ispitivanje u Institutu IMS, koji nije adekvatno opremljen, pa se deo ispitivanja (na primer za spuštene plafone) vrši u inostranstvu uz visoke troškove
- Blokiranjem primene protivpožarnih sistema i izvođenjem objekata bez protivpo-žarne zaštite, uvećava se rizik po bezbednost ljudi u objektima u slučaju požara
- Propisi koji su na snazi su kontradiktorni i prevaziđeni, a savremeni EN se ne pri-menjuje jer nisu obavezujući, iako ih je Srbija usvojila dodajući prefix SRBS (ili srps) ispred EN.
- Bez sertifikovanih proizvoda na tržištu pojavljuju se neatestirani proizvodi niskog kvaliteta koji mogu da izazovu opasnost po živote ljudi i materijalnu štetu.
- Prihvatanjem EN normi koje važe u evropskim zemljama za proizvode i sisteme ne bi bilo visokih troškova, pa bi novac odlazio u investicije i zapošljavanje ljudi.
- Bilo bi više posla u Srbiji za izvođače i dobavljače koji rade za strane investitore, jer oni eliminišu proizvođače i izvođače radova koji ne mogu obezbediti EN norme.
- Sertifikacija i u Srbiji i u EU poskupljuje proizvode domaćih proizvođača na tržištu zemalja EU i otežava njihov plasman.
Predlozi privrede (rešenja za probleme):
Donošenje Zakona o građeviskim proizvodima i tehničkim propisima koji će urediti ovu tematiku.
Za proizvode čije je stavljanje u promet utvrđeno nacionalnim propisima odrediti tranzicioni period od 6 meseci za usaglašavanje laboratorija i sertifikacionih tela sa standardima u EU.
Za proizvode čije stavljanje u promet NIJE utvrđeno nacionalnim propisima (nema domaćeg proizvođača, nije ugrožena srpska privreda) objaviti listu harmonizovanih EN standarda.
Nakon ovog usaglašavanja sve ostale propise koji su u suprotnostima sa rezultatima rada iz tačke 1. i 2. staviti van snage i tako omogućiti normalan rad privredi.
Priznati „CE“ znak u Srbiji i kontrolisati kvalitet proizvoda u skladu sa tim, što se može rešiti donošenjem zakona, uredbi ili pravilnika za različite privredne grane.
Uprostiti procedure i uvesti jedinstven rok za prihvatanje stranih sertifikata od 15 dana u slučaju da institucija nadležna za sertifikaciju u tom roku ne izjavi primedbu.
Smanjiti nepotrebne troškove postupka kod sertifikata izdatih od strane akreditovanih instituta u EU koji se već nalaze u NANDO bazi, odakle domaće institucije mogu izvršiti proveru uvidom u bazu da li je inostrana laboratorija akreditovana u EU.
Hitno rešiti sve predate predmete vezane za protivpožarne sisteme u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji više od godinu i po dana parališu proizvođače, a investitorima onemogućavaju da dođu do saglasnosti MUP za protivpožarnu zaštitu, a samim tim i do upotrebne dozvole za objekat.
Uvesti provere i priznavanje stranih sertifikata za sisteme protivpožarne zaštite od strane stručnih institucija za to koje Ministarstvo odobri, a ne od strane komisije sa ljudima iz različitih branši, za koju ne postoje uslovi za rad. Pri tome, rad službenika Ministarstva ne treba naplaćivati dodatno, jer se Srbija sporazumima sa EU obavezala da će primenjivati EN standarde.
Na okruglom stolus u učestvovali: -Mreža za poslovnu podršku (BSN), Dragoljub Rajić, Delegacija nemačke privrede u Srbiji, Milan Vučković, kompanija “Knauf“, Goran Stojiljković, rukovodilac tehnike suve gradnje, kompanija “Osram”, Miroslav Laješić, direktor, kompanija „Xella”, Dejan Mikić, menadžer prodaje za Republiku Srbiju, kompanija Siniat, Nebojša Vasić, tehnički savetni.
Skupu su prisustvovali i predstavnici inostranih privrednih komora, domaćih i inostranih privrednih udruženja ali i diplomatskih predstavništva. Kao gosti pozvani su i menadžeri brojnih kompanija, predstavnici Delegacije EU u Srbiji, US AID-a, Inženjerske komore Srbije i drugi gosti.
Poziv je upućen i: Predsedniku Vlade Republike Srbije; inistru privrede RS; ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; ministru trgovine, turizma i telekomunikacija; Upravi carine Rep. Srbije (Ministarstvo finansija); Institutu za standardizaciju RS; Komisiji za priznavanje stranih isprava; Tržišnoj inspekciji; Institutu za ispitivanje materijala; Akreditacionom telu Srbije.