Koncentracija interesa kroz povezivanje pravnih lica u velike ekonomske grupacije ima specifičan uticaj na privredu, naročito u nestabilnim uslovima. Podaci za 2013. kao i godinama unazad ukazuju na izraženu zavisnost domaće privrede od ekonomske moći velikih grupacija, s obzirom na visoke finansijske performanse koje one nose.
Velike ekonomske grupacije već godinama značajno utiču na ukupna kretanja u domaćoj privredi, što potvrđuju i podaci za 2013. godinu, prema kojima su 743 matična privredna društva konsolidovala 2.269 zavisnih i pridruženih pravnih lica i zapošljavala trećinu od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Na njih se, u proseku, odnosilo i oko dve petine osnovnih finansijskih pozicija svih privrednih društava.
Najviše zavisnih pravnih lica (70) imala je grupacija IM Matijević, koja je u prethodnoj godini svoju kontrolu proširila nad još 12 preduzeća. Nasuprot tome, Delta Holding je sa 69 zavisnih preduzeća imala jedno manje u odnosu na 2012. godinu, kada je, kao i ranijih godina, dominirala u pogledu broja pravnih subjekata pod njenom kontrolom. Značajno smanjenje je uočljivo i u okviru MK Group, koja je u prethodnoj godini imala kontrolu nad 31 zavisnim i pet pridruženih pravnih lica, što je u odnosu na 2012. manje za 21 zavisno i sedam pridruženih pravnih lica, a najveći broj njih obuhvaćen je konsolidacijom u okviru celine MK Holding, koja je osnovana tokom 2013. i u sastavu je imala 20 zavisnih pravnih lica.Visoka koncentracija interesa ispoljena je i u grupi Verano Motors, sa 25 zavisnih pravnih lica.
U kojoj meri je domaća privreda pod uticajem velikih ekonomskih grupacija svedoči i to što je visoka koncentracija osnovnih finansijskih performansi u njihovom poslovanju, istovremeno i jedna od primarnih karakteristika ukupnih privrednih tokova u Srbiji u prošloj godini.
Sektori sa najvećom koncentracijom
Narušena struktura srpske privrede, usled pretežnog oslanjanja na nerazmenljive sektore, evidentna je i kod ekonomskih grupacija. Više od polovine njihovih aktivnosti (53,1%) odvijalo se u nerazmenljivim sektorima (1.625,8 mlrd dinara), u kojima je bilo skoncentrisano i preko polovine njihovog bilansnog potencijala (2.798,0 mlrd dinara) i dve petine kapitala (979,3 mlrd dinara). I pored značajanog godišnjeg rasta pozitivnog neto rezultata (40,8%) na nivou razmenljivih sektora, to nije bilo dovoljno da se pokriju gubici nerazmenljivih sektora (77,8 mlrd dinara), što je uslovilo ukupnu neprofitabilnost ekonomskih celina (5,7 mlrd dinara).
Visoka koncentracija osnovnih finansijskih performansi posebno je izražena u sektorima prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom i gasom, u trgovini na veliko i malo, kao i u saobraćaju i skladištenju, gde su ukupno 422 ekonomske grupacije u proseku nosile dve trećine osnovnih finansijskih performansi svih ekonomskih celina i zapošljavale dve trećine radnika. Na visok stepen koncentracije posebno ukazuje njihovo značajno učešće u performansama tih sektora na nivou ukupne privrede. Tako, ekonomske grupacije u sektoru saobraćaja i skladištenja prosečno ostvaruju dve trećine finansijskih performansi celog sektora, u sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom nešto više od polovine, dok se u sektorima prerađivačke industrije i trgovine na veliko i malo na njih odnosi trećina ukupnih performansi tih sektora. Istovremeno, u 2013. najveće gubitke proizvele su ekonomske grupacije u sektoru saobraćaja i skladištenja (61,4 mlrd dinara), trgovine na veliko i malo (17,9 mlrd dinara) i finansijskih delatnosti (15,5 mlrd dinara), dok su najprofitabilnije bile u sektorima rudarstva (47,6 mlrd dinara), informisanja i komunikacija (27,6 mlrd dinara) i snabdevanja električnom energijom i gasom (20,8 mlrd dinara).
Vodeći po uticaju na domaću privredu
Kada se posmatra učešće u obimu poslovne aktivnosti i finansijskim kapacitetima ukupne privrede, nekoliko ekonomskih grupacija se posebno izdvaja po svom značaju. Na prvom mestu je NIS, sa 15 zavisnih pravnih lica, od kojih je osam poslovalo u inostranstvu. Ova grupa je u 2013. godini ostvarila najveći neto dobitak od 48,3 mlrd dinara i poslovne prihode od 264,4 mlrd dinara, a na njenu snagu ukazuje i veliki bilansni potencijal (345,6 mlrd dinara) i značajan iznos sopstvenih izvora finansiranja (169,0 mlrd dinara). Ipak, u 2013. je zapošljavala 15,3% manje radnika u odnosu na prethodnu godinu, ukupno njih 7.629.
Najviše zaposlenih (31.569) evidentirano je u JP EPS, koje je u svom sastavu imalo 13 zavisnih pravnih lica, ostvarilo poslovne prihode od 219,8 mlrd dinara, i za razliku od 2012. poslovalo profitabilno, sa dobitkom od 19,2 mlrd dinara. Pored toga, EPS dominira po finansijskim kapacitetima, s obzirom da raspolaže sa 1.095,8 mlrd dinara ukupnih sredstava i 800,1 mlrd dinara kapitala, ali poslovanje istovremeno opterećuju i visoki kumulirani gubici (112,3 mlrd dinara).
Uspešno poslovanje iz prethodnih godina nastavio je i Telekom Srbija, koji je u 2013. imao kontrolu nad šest zavisnih preduzeća, i ostvario neto dobitak od 15,7 mlrd dinara, što je skoro za četvrtinu više u odnosu na prethodnu godinu. Telekom je među vodećima i po poslovnim prihodima (116,7 mlrd dinara), ukupnim sredstvima (239,4 mlrd dinara), kapitalu (143,1 mlrd dinara), ali i prema broju zaposlenih (13.229).
S obzirom na konstatno visoke poslovne prihode, kao i ranije i u prošloj godini se izdvajaju ekonomske grupacije TELENOR (11,2 mlrd dinara), JP Pošta Srbije (9,3 mlrd dinara) i Tarkett (7,4 mlrd dinara), a prema neto dobitku koji je drastično uvećan u odnosu na 2012. vodeće su Metalfer (2,9 mlrd dinara), PKB korporacija u restrukturiranju (2,2 mlrd dinara), kao i Amasis (1,5 mlrd dinara).
Uspešnima se pridružila i grupa Delhaize Serbia, koja je posle negativnog poslovanja u 2012. ostvarila prilično visok neto dobitak od 4,6 mlrd dinara i među vodećim je prema poslovnim prihodima koji su u 2013. iznosili 101,6 mlrd dinara. Prema ostvarenim poslovnim prihodima (171,6 mlrd dinara), više nego četvorostruko uvećanim u odnosu na prethodnu godinu, ističe se i grupa Fiat automobili, koja je, takođe, prešla u sferu profitabilnosti (1,1 mlrd dinara).
Kada se, međutim, uporedi nivo prinosa najvećih ekonomskih grupacija u odnosu na 2012, uočljiv je pad, pa je tako neto dobitak IM Matijević (2,9 mlrd dinara) smanjen skoro za četvrtinu, neto dobitak Delta Holding (0,3 mlrd dinara) bio je manji za 29,7%, a u slučaju MK Group (0,9 mlrd dinara) smanjen je za trećinu.
I na strani gubitaša prilično je izražena koncentracija. Najveći gubitaš u 2013. je JP Srbijagas, sa šest zavisnih i šest pridruženih pravnih lica. Pored visokog neto gubitka (50,8 mlrd dinara), ova grupacija beleži i drastično uvećanje (80,8%) kumuliranih gubitaka (108,3 mlrd dinara) u odnosu na 2012. pri čemu je raspolagala sa 165,4 mlrd dinara ukupnih sredstava i zapošljavala 3.011 radnika.
Železnice Srbije vode po visini kumuliranih gubitaka od 146,9 mlrd dinara, dok je neto gubitak (8,2 mlrd dinara) iako skoro prepolovljen u odnosu na 2012. i dalje visok, a grupacija sa ukupno 19.896 zaposlenih je raspolagala i značajnim ukupnim sredstvima (278,3 mlrd dinara) i kapitalom (204,1 mlrd dinara). Po velikim gubicima i znatno lošijim rezultatima od prošlogodišnjih, kada su poslovale pozitivno, ističu se grupe Beohemija (12,7 mlrd dinara), Koncern Farmakom M.B. (9,6 mlrd dinara), Victoria Group (6,8 mlrd dinara) i Interkomerc (6,5 mlrd dinara), koje su ujedno i smanjile obim poslovne aktivnosti.
Sa značajnim rastom gubitaka u odnosu na prošlu godinu poslovale su grupe Sheer Korporacija u stečaju (2,4 mlrd dinara), FAP Korporacija (2,5 mlrd dinara) i Simpo (4,7 mlrd dinara).
Piše: Marina Đukić, pomoćnik registratora za bonitet i analize u APR