Prema nalazima četvrte godišnje ankete 1.000 preduzeća u Srbiji koju je sproveo USAID, privrednici u Srbiji smatraju da je tokom 2014. godine došlo do manjeg poboljšanja poslovnog okruženja, mada dugotrajne i skupe administrativne procedure, kao i teškoće u pristupu bankarskim izvorima finansiranja i dalje škode konkurentnosti srpske privrede.
Predstavljajući izveštaj sa rezultatima istraživanja, ambasador Majkl D. Kirbi naveo je i više pozitivnih primera: nekih 17 odsto firmi smatraju da korupcija značajno utiče na njihovo poslovanje, što predstavlja pad sa 41 odsto 2011. godine i 33 odsto 2012. Ambasador Kirbi takođe je naglasio da su inspekcije sada manje opterećenje za privredu. Učesnici u anketi navode da je vreme koje njihove firme moraju da posvete radu sa inspekcijama smanjeno u proseku na 12 sati u 2014. sa čak 70 sati koliko je iznosilo 2011. Posete inspektora sve su ređe, te ih je tako u 2014. godini bilo u proseku 1,6, u poređenju sa šest 2011 godine.
U okviru ovog istraživanja, koje je sproveo USAID-ov Projekat za bolje uslove poslovanja, rukovodioci firmi imali su priliku da ocene uticaj propisa, mera ekonomske politike i mogućnosti za pristup izvorima finansiranja na svoju konkurentnost i rast. Mnogi od njih naveli su da se, kao i u prethodnim godinama, i dalje suočavaju sa istim problemima u više ključnih oblasti, poput parafiskalnih nameta, poreza i doprinosa na zarade, stope PDV, fluktuacija deviznog kursa i poreskih i administrativnih procedura.
Privredi u Srbiji očigledno nedostaje pristup adekvatnim finansijskim proizvodima koji bi joj omogućili rast. Nalazi istraživanja pokazuju da čak 65 odsto ispitanih preduzeća ne koristi spoljne izvore finansiranja – dakle, ni kredite banaka, niti pomoć porodice i prijatelja. Privrednici koji se uprkos svemu zadužuju pozajmljuju od banaka tek 25 odsto potrebnog novca, dok ostatak sredstava i dalje obezbeđuju iz sopstvenih izvora. Privrednici se žale na više prepreka za zaduživanje: 91 odsto njih smatra da visoke kamatne stope i naknade banaka destimulišu zaduživanje, dok 77 odsto veruje da su zahtevi za sredstvima obezbeđenja kredita najveće ograničenje.
Nalazi ovog istraživanja pokazuju i da srpska privreda izvozi tek osam odsto svojih proizvoda i usluga. Privrednici većinom posluju samo na domaćem tržištu i plasiraju 70 odsto robe i usluga u svom gradu odnosno mestu. Iz toga se vidi ne samo da preduzeća nemaju mnogo sklonosti ka preuzimanju rizika i širenju poslovanja, već i da nizak obim izvoza u velikoj meri utiče na slab privredni razvoj Srbije.