Malo hotela u Srbiji koristi priliku da privuče goste iz korporativnog sektora pa kompanije sve češće za svoje zaposlene i saradnike organizuju tim bildinge, konferencije i edukaciju u inostranstvu, u zemljama čiji je turistički sektor mnogo opremljeniji, fleksibilniji i iskusniji u organizovanju ovakvih skupova. Izuzev časnih izuzetaka, naši hoteli najčešće padaju na pogrešnoj proceni ulaganja u plazma TV, a ne u mokri čvor.
Prema najsvežijim zvaničnim podacima Srbija raspolaže sa 305 hotela, upola manje hotelskih jedinica nego na primer grad Beč. Najveći broj ovih hotela ima samo dve zvezdice (105), a onih sa jednom zvezdicom imamo 23, dakle dvostruko više od onih sa pet zvezdica (11). No, broj hotela visoke kategorije je u porastu, u skladu sa iskustvom koje pokazuje da veliki deo turista čine poslovni ljudi koji u Srbiji borave obično od ponedeljka do četvrtka. No, strani turisti nisu jedini platežni posetioci hotela. Kompanije koje organizuju tim bildinge, kongrese, konferencije i razne vidove edukacije za svoje zaposlene spadaju u poželjne klijente, ali nažalost, nisu oduševljeni ponudom smeštaja u Srbiji.
Organizatori kompanijskih događaja zato uglavnom biraju “proverene” hotele u kojima su već bili i za koje su jedino sigurni da će u njima dobiti ono što su platili.
A, to nemamo!
Phoenix pharma, dominantni dobavljač na domaćem tržištu lekova izdatih na recept, organizuje stručne farmaceutske skupove ali i tim bildinge i edukativne treninge. Svetlana Mirković, direktorka HR odeljenja i Danijela Simović, direktorka sektora za korporativne komunikacije u ovoj kompaniji, najčešće same traže lokacije i hotele za održavanje ovih događaja. Mirković kaže da im u tome pomaže njeno prethodno radno iskustvo iz turizma: “Da bi ovakva putovanja bila uspešna treba ljude odvesti u dobar hotel, koji nije ni predaleko ali ni preblizu nekog zanimljivog grada ili mesta. Ako je daleko, neće imati šta da vide u toku slobodnog vremena, a ako je preblizu postoji mogućnost da će poželeti da vide grad više nego da čuju predavanja. Takođe, putevi koji vode do tog hotela moraju biti dobri a ne puni rupa, što sužava naš izbor prenoćišta. Uglavnom uzimamo sobe u hotelima sa četiri zvezdice koje prethodno Danijela ili ja obiđemo i uverimo se da ovakvo rangiranje zaista i zaslužuju. Kada se odlučujete za hotel morate proveriti sve detalje u vezi sa njim – iznenadili biste se koliko stvari koje se nama podrazumevaju hoteli zapravo ne nude, kao što su slobodan pristup internetu, parking mesta ili, u najgorim slučajevima, mogućnost tuširanja tokom celog dana usled problema sa vodovodom”.
“Uglavnom sve radimo same, a ako i unajmimo neku specijalizovanu agenciju to je obično lokalna transportna agencija i neka sličnog tipa. Dešavalo nam se doduše da kada pravimo tim bildinge moramo da unajmimo agenciju jer se zaista ne razumemo u orijentiring koji mora voditi neko stručan. Kada pravimo događaje u inostranstvu, takođe moramo da angažujemo neku lokalnu agenciju, ali sve ostalo inače radimo same. To uglavnom uvek ispadne najbolje jer poznajemo potrebe svog preduzeća”, kaže Simović i dodaje da im sada nadu uliva to što naši hoteli polako počinju da shvataju da budućnost turizma u zemlji bez mora leži u kratkim boravcima korporativnih kiljenata za koje kompanije uvek dobro plate boravak. Ali ako žele više ovakvih gostiju hotelijeri bi tebalo da budu proaktivniji, smatra naša sagovornica, jer „poslovni ljudi ne žele probleme na svakom koraku, poput fena koji ne radi dok se ne uključi neonsko svetlo ili nemogućnosti da koriste internet u svojoj sobi“.
Svuda prođi, poznatom dođi
Pošto ne mogu da obilaze baš sve hotele na željenoj lokaciji, Mirković i Simović obično biraju koji će hotel posetiti na osnovu preporuka kolega i prijatelja, a ponekad konsultuju i poznati vebsajt za ocenjivanje hotela Tripadvisor. Najviše se raduju kada otkriju ne preterano poznat hotel koji pruža veoma dobru uslugu, kao što je bio slučaj sa hotelom Galerija u Subotici. Obično se prvo sa rukovodstvom kompanije dogovore na kojoj lokaciji se mora održati određeni skup pa onda pristupa potrazi za hotelom. Pri tome se vodi računa da hotel, osim što mora posedovati salu za edukaciju ili održavanje kongresa (u zavisnosti od potreba), mora i u svojoj okolini imati neke zanimljive sadržaje, poput istorijskih spomenika, vinarija, zanimljivih gradova i sl. Takođe, važna stavka je i kompletna provera osoblja, od recepcionara, preko konobara, do kuvara i tehničkog osoblja. Sa ovakvim unapred zacrtanim uslovima ponuda hotela svodi se na svega nekoliko proverenih objekata u Srbiji. „Najveći problem je naći salu za događaje koji su srednjeg obima. Lako je na primer naći hotel sa salom za 20 ljudi ili sa salom za veliku svadbu, ali mali je izbor hotela u kojima se mogu držati seminari za 100 ljudi“, priča Danijela Simović, a njena koleginica Svetlana Mirković dodaje da su zato većinu lokacija u Srbiji već „ispucali“.
„Zato smo počeli da organizujemo događaje u Hrvatskoj. Važno nam je to što se, zbog kvalitetnih puteva, do tamo stiže mnogo brže nego do nekih mesta u Srbiji, ali i to što su Hrvati u turizmu mnogo iskusniji od nas. Pravili smo skupove u Zagrebu i u Poreču i zaključili da tamošnji hoteli veoma dobro razumeju potrebe kompanija i korporacija“, kaže Mirković. Osoblje hotela Valamar Riviera iz Poreča je, naime, svesno da njihova usluga ne treba da se svodi samo na prenoćište i hranu, izašlo u susret svakoj želji Phoenix Pharme. Tako su im pomogli i da iz Srbije izvezu u Hrvatsku veliki broj mornarskih odela za učesnike ovog događaja, kao i da organizuju brojne aktivnosti unutar hotela donoseći im sve potrebne rekvizite.
Za razliku od hrvatskih hotelijera njihove kolege iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore ređe izlaze iz okvira svoje osnovne delatnosti. Zbog nemara pojedinaca čak povremeno dolazi i do neprijatnih situacija. Tako se na primer našim sagovornicama desilo da, pošto su naručili hranu za osobe koje iz verskih razloga ne jedu svinjetinu, kuvar gostima poslužio piletinu umotanu u slaninu, kao i da hotel bude bez vode a da njegovi gosti imaju pogled na akva park u kojem se ljudi kupaju. Najveće boljke naših hotela su ipak, po oceni Svetlane Mirković, kupatila: „Dešava se da u hotelskom apartmanu imate ogroman plazma TV, a da vam kupatilo bude u stanju raspadanja. U Srbiji se generalno ne brine mnogo o kupatilima, dok u inostranstvu hoteli vode računa o najsitnijim detaljima – od dužine i širine peškira do široke ponude kupki. I to je veoma logično – poslovni čovek koji u vaš hotel dođe na dva dana verovatno će vreme provoditi na sastancima pa neće stići ni da uključi taj skupoceni TV, ali će se sigurno tuširati. Dakle, moramo da porazmislimo o prioritetima.“
Organizatori poslovnih događaja iz Phoenix Pharme su do sada najviše bili zadovoljni hotelima Galerija u Subotici, Best Vestern u Novom Sadu, Zirom u Beogradu, Izvorom u Aranđelovcu, Monom na Zlatiboru i hotelom Elite Palić. Međutim, ima gradova, i to velikih, koji nemaju nijedan hotel sa salom za edukaciju pa za održavanje prezentacija i seminara nude fiskulturne sale u gimnazijama. Takođe, u pojedinim delovima zemlje ima šta da se vidi ali nema hotela koji mogu da pruže adekvatnu uslugu. „To je slučaj sa Centralnom Srbijom koja ima divne sadržaje ali i veoma malo smeštajnih kapaciteta. Imam veliku želju da organizujem neki događaj tamo, ali za sada nemamo uslove za to“, kaže Svetlana Mirković.
Gala batak
Revizorsko konsultantska kompanija Ernst & Young (EY) uglavnom u Beogradu organizuje događaje u trajanju od 4 do 5 sati za svoje klijente ili zaposlene. “Bilo da pravimo radionice ili konferencije tematskog tipa – na primer za bankarski sektor ili za poreske stručnjake – dolaze nam veoma zauzeti ljudi i zato smo se odlučili za kratke i jezgrovite prezentacije. Ove događaje organizujemo u Beogradu kako većina naših gostiju i klijenata ne bi trošila mnogo vremena na putovanje“, kaže Nataša Nikolić, rukovodilac odeljenja za marketing i razvoj poslovanja u EY. Hotelima sa kojima sarađuju su zadovoljni ali napominju i da u Srbiji nema dovoljno onih koji bi svojom infrastrukturom mogli da zadovolje potrebe korporativnih klijenata.
EY svoje događaje organizuje samostalno, bez angažovanja eksternih agencija, a često se vraćaju u one hotele sa kojima su ranije sarađivali. To su obično hotelijeri koji razumeju potrebe kompanija, koji su fleksibilni i odgovorni. Problem je međutim nedostatak hotela visoke kategorije sa dovoljno velikim kongresnim salama. Ipak, u Beogradu je trenutno u ekspanziji izgradnja smeštajnih objekata, tako da bi ovaj problem uskoro, bar donekle, mogao biti rešen.
„Kada kompanija organizuje neki događaj on mora biti savršeno realizovan zbog očuvanja njene reputacije. Na ukupan utisak, međutim, ponekad utiču problemi sa internetom ili parkiranjem, i to uglavnom zbog loše interne komunikacije u samom hotelu. Naime, dešava se da vi platite parking za učesnike događaja koji organizujete ali da to ne bude preneto osobama koje na njemu rade. Tako nastaju problemi“, priseća se Nikolić neprijatnih situacija. Dešavale su se međutim i neprijatnije sutuacije. „Skoro smo imali jednu konferenciju za koju nam je bio potreban simultani prevod. Prostorija za prevodioce nalazila se u samoj kongresnoj sali i osim što ste prevodioce mogli gledati, mogli ste ih i čuti jer njihova kabina nije zvučno izolovana, i to predstavlja ozbiljan problem za goste koji sede blizu njih“.
Iako u ponudi imaju i organizaciju međunarodnih događaja, hoteli često ne poseduju svu tehničku opremu za njih, a među najčešćim problemima je loše ozvučenje. „Kada posle događaja porazgovarate se nadležnima u hotelu, oni vam kažu da je trebalo da uz opremu iznajmite i ton majstora. Mislim da bi kompanijama više odgovaralo da se ovakvim detaljima bavi hotel koji bi organizatorima nudio kompletno rešenje sa svim detaljima vezanim za organizovanje događaja. Tako bi se izbegli mnogi problemi. U situaciji kakva je sada često se dešava da odvojite finansijska sredstva za neki događaj, a da zatim počnu da se nižu dodatni troškovi i tako počnete sa jednim a završite sa mnogo većim budžetom, koji nije bio predviđen“, kaže sagovornica B&F-a.
Poslovni hoteli u razvijenim zemljama nude celu organizaciju događaja. Osim što pružaju širok asortiman usluga, oni su tehnološki veoma dobro opremljeni i – što je u poslednje vreme veoma bitno – ekološki su osvešćeni i društveno odgovorni. To im se, sa druge strane, veoma isplati.
No, da bi se od turizma zaradilo – prvo u njega treba uložiti. Potrebna nam je bolja infrastruktura ali i podizanje kvaliteta smeštaja i dodatnih usluga. Ako želimo da razvijamo ovu granu turizma, onda nam se ne sme i dalje dešavati ono što se desilo jednoj našoj sagovornici – da hotel u ponudu za gala večeru uvrsti i pileće batake. Jer, teško da ima ičega „gala“ u serviranju bataka.