Rezultati grčkih izbora su gori od očekivanih zato što je narod većinom glasao protiv mera štednje ali u realnosti ova zemlja i nema neki izbor: ili će se povinovati pravilima Trojke ili će napustiti evrozonu, kaže Stin Jakobsen (Steen Jakobsen), specijalista za trgovanje i investicije u Saxo Banci.
Problem sa Grčkom je što je tokom ekonomske krize njen dug prešao u ruke EU i ECB. Evropskom mehanizmu za stabilnost Grčka ukupno duguje 145 milijardi evra, MMF-u još 20,1 milijardu, a Evropskoj centralnoj banci 55 milijardi. Grčka godišnje daje samo na kamate 30 milijardi evra. Svaki njen građanin je zadužen 38.755 evra. Možda je zato, zbog osiromašenja grčkog naroda, u ovoj zemlji pobedila ekstremna levica. “Ali, tržišta ne vole nesigurnost koju proizvode iracionalni političari”, kaže Jakobsen.
Možda se čini da će državni kreditori (oni koji raspolažu novcem svih građana) lakše otpisati dug nego privatne banke, ali Unija sebi više ne sme da dovzoli luksuz popuštanja “bolesniku Evrope”. Dok čekamo na rasplet situacije ne treba zaboraviti da je situacija veoma ozbiljna: ECB-u je ponestalo obećanja, a Grčkoj je ponestalo vremena i strpljenja.