Željko Tomić i Budimir Jovanović iza sebe imaju višedecenijsko preduzetničko iskustvo a svoje kompanije vodili su od „malih privatničkih nogu“ do pune zrelosti velikog preduzeća. Tomićeva firma „OSA – Računarski inženjering“ i Jovanovićeva „Keramika Jovanović“, svaka u svojoj branši, prešle su taj put uprkos poslovnom ambijentu koji je „nudio“ političku nestabilnost, sankcije, hiperinflaciju i bombardovanje. U poslednjih deceniju i po suočavaju se i sa nemilosrdnom stranom konkurencijom u državi koja neefikasno sprovodi sopstvene zakone i, kao šlag na torti – dočekali su veliku svetsku ekonomsku krizu. Evo kako su te dve firme sve preživele i – porasle.
U razmaku od samo pet godina, osnovane su i „OSA – Računarski inženjering“ i „Keramika Jovanović“: „OSA“ kao jedno od prvih sto privatnih preduzeća registrovanih u Jugoslaviji 1989. godine, u vreme kada se njihov sektor još nije ni zvao IT, a Keramika 1994, kao preduzeće za trgovinu građevinskim materijalom domaćih proizvođača. Za tih pet godina raspala se SFRJ a velike nade i očekivanja posle pada Berlinskog zida u bivšoj jugosferi zamenili su ratovi i hiperinflacija. „OSA“ taj period preživljava obezbeđivanjem poslova u inostranstvu – što je recept za opstanak koji i dan danas primenjuju domaći proizvođači i prodavci kojima je srpsko tržište postalo pretesno zbog niske tražnje. Keramika Jovanović, sa druge strane, u svojim prvim danima svaštari i traga za delatnošću koja ima perspektivu kada, zahvaljujući spletu okolnosti u poslu koji je podrazumevao kompenzaciju, dolazi do veće količine keramičkih pločica – i shvata da tu leži budućnost firme. Tada, baš kao i danas, slažu se naši sagovornici, važilo je isto pravilo preživljavanja i rasta: ako želite da razvijate preduzeće, ne smete da svu dobit sa početka poslovanja potrošite na sebe i svoje potrebe. „OSA – Računarski inženjering smo osnovali i njen razvoj finansirali iz sopstvenih sredstava. U prvih 10 godina poslovanja nije bilo podele dividendi – sva sredstva su išla na razvoj kompanije“, objašnjava Željko Tomić, dok Budimir Jovanović naglašava da je ceo profit „Keramike Jovanović“ ulagan u širenje i razvoj kompanije. On upozorava da poznaje mnogo bivših preduzetnika koji su, kada su došli do prvih ozbiljnih zarada, trošili novac na skupocene automobile, stanove ili putovanja – i tako, zajedno sa svojim firmama, nestali iz poslovne arene.
Zeljko Tomić, OSA računarski inženjering
U nekim situacijama, međutim, sopstvena sredstva nisu dovoljna. „Ključni momenat za razvoj OSA-e bio je veliki posao koji smo dobili na tenderu 2002. godine, čija je vrednost prevazilazila naše finansijske mogućnosti za izdavanje bankarske garancije za avans i dobro izvršenje posla. Na sreću, imali smo banku koja je tada verovala u nas. Budućnost je pokazala da su bili u pravu“ priča Željko Tomić. Takvi potezi banaka kod nas su ipak retkost. Istraživanje USAID-ovog programa za bolje poslovanje u 2012. pokazalo je da je neadekvatan pristup izvorima finansiranja hronični problem koji utiče na najveći broj MSP u Srbiji. Tada je 60% anketiranih vlasnika MSP reklo da ne uzima zajmove iz formalnih izvora, a izračunato je da je procenat firmi koje imaju problema sa dobijanjem zajmova u Srbiji duplo veći od proseka u srednje razvijenim zemljama širom sveta. USAID je i ove godine ponovio poruku da je to i dalje jedno od glavnih ograničenja za rast preduzeća u našoj zemlji.
Odluka koja je ključno trasirala i dalji razvoj „Keramike Jovanović“ je da se uz trgovinu pozabave i proizvodnjom, ali opet ne na način tipičan za naš poslovni milje. „ Pre oko šest godina“ , kaže Budimir Jovanović, „procenili smo da nas klasična trgovina proizvodima domaće keramičke industrije sputava da se dalje razvijamo. Zaključili smo da bi proizvodnjom našeg brenda napravili ozbiljan iskorak, odvojili se od konkurencije i ostvarili veći prihod. Razvili smo brend pločica i kupatilskog nameštaja „Iberia“, koji su prema našim specifikacijama proizvodili „Toza Marković“, „Zorka-Keramika“ i privatna firma „Rovas“. Ta odluka rezultat je još jedne procene: da se ne isplati ulaziti samostalno u proizvodnju, ulagati velike sume u opremu i postrojenja kada na našem tržištu već postoje kvalitetni proizvođači čiji kapaciteti nisu uposleni.
Budimir Jovanović, „Keramika Jovanović“
U „Keramici“ se, inače, barata veoma pouzdanim procenama, a deo poslovne politike je i da se naručuju ili samostalno rade ekonomske analize kretanja u branši, kao i u domaćoj i privredama regiona, gde izvoze u svih 11 zemalja, od Slovenije do Albanije i Grčke. Uz pomoć analiza i prognoza, oni su izbegli još jednu pošast domaćih firmi: preinvestiranje. „U začarani krug pozajmljivanja i nelikvidnosti upadne se lako kada su vremena „dobra“, upozorava Jovanović. „Dosta naših kompanija se zaduživalo i sagledavalo svoj razvoj u kontekstu godina koje su prethodile krizi. Rast je kod nekih bio i 10% ili 15% na godišnjem nivou i njihovi vlasnici su računali da će tako biti i u narednim godinama. Rezultat takvog pristupa poslu? Kompanije koje nisu imale rezervne pozicije, poslove ili izvore kapitala nisu mogle da prežive 2008. i dolazak velike svetske krize.“
Rastući, preduzeća se menjaju spolja kao i iznutra, a naši sagovornici koji su bukvalno gledali kako iz mikro projekta sa dva-tri zaposlena izrasta kompanija srednje veličine, podsećaju da postoje još dva neophodna preduslova za rast – da sistem upravljanja kompanijom bude u isto vreme efikasan i prilagodljiv okolnostima i da ima dovoljno odgovarajućeg kadra. Željko Tomić, čija je OSA nedavno proslavila 25 godina poslovanja, potvrđuje da je on sa svojim timom prošao kroz sve faze karakteristične za preduzetničke poduhvate, te rast i razvoj privatnih kompanija: isprobali su i izrazitu centralizaciju, neformalizam kao i decentralizaciju upravljanja uz formalizaciju postupaka, procedura i poslovnih procesa. „Ključni izazovi nas tek očekuju u tranziciji sa vlasničkog upravljanja ka profesionalnom menadžmentu“, i najavljuje još jednu fazu. Sa kadrovima koji su, kako i sam voli da kaže, ključna komponenta uspeha u IT sektoru, nije imao problema i sa ponosom ističe da je OSA odškolovala stručnjake koji danas rade širom sveta u vrhunskim kompanijama.
„Keramika Jovanović“, međutim, nije te sreće. „Mi smo u poslednjih pet-šest godina primili desetak mladih ekonomista, sa visokim prosekom, sa državnih fakulteta – ali koji nisu proveli dan u nekom preduzeću. Puno vremena smo izgubili sa nekim ljudima za koje se kasnije ispostavilo da ne mogu da rade to za šta smo ih zaposlili. Kako država već deceniju i po ne radi gotovo ništa po pitanju prilagođavanja školskih programa potrebama privrede, mi smo morali da preuzmemo ulogu škola“ priča Budimir Jovanović. On upozorava da „Keramika“, kao i druga domaća preduzeća prosto vape za srednjim i višim menadžerskim kadrom koga jednostavno nema dovoljno. „ Zamislite koliki je hendikep za naše firme, koje postoje 15-20 godina, kada nam se pojavi konkurencija u obliku firmi koje postoje po čitav vek i gde je do savršenstva doveden proces „proizvodnje menadžera“. U njihovim zemljama znate da ćete naći dobrog menadžera ukoliko ponudite odgovarajuću zaradu, ali ovde plate ima ali menadžera nema“. Naš sagovornik poziva državu da deluje pre nego što bude prekasno, jer konkurencija ne čeka ni na koga.
INFO TABELA:
„Keramika Jovanović“: osnovana 1994. Dvojica zaposlenih. Danas: 60 zaposlenih, 223 miliona dinara dobiti u 2013.
„OSA računarski inženjering“: Osnovana 1989. Trojica zaposlenih. Danas: 40 zaposlenih, 141 milion dinara dobiti u 2013.
Milica Rilak
broj 112/13, decembar 2014/januar 2015