Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković ocenila je danas da građani koji imaju pobleme sa otplatom kredita u švajcarskim francima rešenje problema treba da traže pojedinačno, u pregovorima sa bankama.
To je najbolje rešenje, jer je svaki kredit priča za sebe, rekla je Tabakovićeva na konferenciji za novinare posle sastanka Izvršnog odbora NBS i predstavnika poslovnih banaka.
Ona je najavila da će naredne sedmice predstavnici NBS i banaka razgovarati o mogućim modelima koje banke mogu da primene i da će se ići u pravcu podele rizika banaka i građana koji su uzimali kredite.
Guvernerka je rekla i da NBS neće posezati za bilo kojim elementom pritiska na banke i da neće primeniti ni mađarski ni hrvatski model rešenja problema građana sa kreditima u švajcarskim francima.
Tabakovićeva je istakla i da NBS neće ograničavati kamatne stope. „Ne pada nam napamet da ograničavamo kamatne stope ili da ih limitiramo“, rekla je ona.
Ona je rekla i da rešenja ne treba da budu ishitrena i brza, već da ovaj put mora da bude konačno rešenje.
Ona je istakla da regulatori na drugim tržištima još nisu došli do optimalnog rešenja ovog problema i zato je neophodno, dodala je, da se sve prednosti i mane alternativnih modela pažljivo razmotre.
„NBS kao regulatorno telo pre svega zanimaju oni krediti građana u francima koji su osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK)“, rekla je ona i dodala da ima par hiljada kredita koji to nisu.
Cilj je, istakla je, a da model bude jednostavan kako bi se lako primenio u praksi.
Tabakovićeva je rekla i da je vođena otvorena diskusija o nekoliko alernativnih modela od restrukturiranja kredita na individualnoj osnovi preko konverzije kredita u evro do mogućnosti da se izvrši usklađivanje kreditnih stopa na te kredite sa tržišnim.
Guvernerka je preporučila građanima i da ozbiljnije shvate poziv banaka na razgovore o kreditima.
U Srbiji, prema podacima Udružnja banka, ima ukupnpo 20.897 takvih kredita u švajcarskim francima.
Prema podacima NBS, ukupni krediti privredi i stanovništvu vezani za švajcarski franak iznose oko 1,1 milijradi franaka, od čega se najveći deo, oko milijardu franaka, odnosi na stanovništvo.
Problem sa kreditima u švajcarskim francima ima 16 od 29 banka u Srbiji, među kojima pet banaka te kredite ima pretežno u svojim portfolijima, rekla je Tabakovićeva.
Korisnicima tih kredita značajno je uvećana rata usled jačanja franka posle odluke švajcarske centralne banke da ukine veštački paritet franka i evra. To je polovinom januara dovelo do jačanja franka prema dinaru od oko 20 odsto.