Zbirni udeo zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u Evropskoj Uniji iznosi 25,45% od ukupne zaposlenosti, dok je u Srbiji taj udeo 18,54%. Manji udeo od Srbije ima samo Rumunija (13,09%) dok ostalih 27 članica ima veći udeo. Od Srbije u ovoj bazi podataka manji udeo imaju i Makedonija (18,01%) i Turska (14,15%) kao zemlje kandidati, ne i članice, prenosi sajt Makroekonomija.org.
Udeo zaposlenih u državnoj upravi iznosio 6,99% od ukupnog broja zaposlenih u EU, dok je ovaj udeo u Srbiji 6,21%. Manji udeo od Srbije u Evropskoj Uniji imaju: Danska (5,44%), Irska (5,19%), Hrvatska (6,17%), Italija (5,87%), Litvanija (6,09%), Holandija (6,13%), Rumunija (4,58%), Slovenija (5,89%), Finska (4,35%), i Ujedinjeno Kraljevstvo (5,99%). Ukupno 10 članica, dok 18 ima veći udeo.
Udeo zaposlenih u obrazovanju u EU je 7,61%, dok je u Srbiji 6,6%. Manji udeo zaposlenih u obrazovanju imaju od Srbije: Bugarska (6,49%), Češka (6,53%), Nemačka (6,43%), i Rumunija (3,85%). Znači 4 imaju manji, a 24 članice imaju veći udeo.
Udeo zaposlenih u zdravstvu iznosi 10,84% od ukupnog broja, na nivou EU28, dok je udeo u Srbiji 5,72%. Manji udeo od Srbije imaju: Bugarska (5,32%), Kipar (4,95%), Latvija (5,6%), i Rumunija (4,66%), dok ostalih 24 članica ima veći udeo.
Pređimo iz relativnih udela na dva pokazatelja u odnosu na stanovništvo u radnom uzrastu, od 15 do 64 godina, i u odnosu na ukupan broj stanovnika.
Na 100 stanovnika u uzrastu od 15 do 64 godine u EU je 16,51 zaposleno u ove tri delatnosti, dok je u Srbiji to 9,44. Manji udeo od Srbije ima samo Rumunija (8,02), dok ostalih 27 članica ima veći broj od Srbije. Rekorderi su Švedska (24,75), Danska (24,87), UK (21,48), Holandija (21,22), Luksemburg (20,46) i Francuska (20,14).
U državnoj upravi od 100 osoba u radnom uzrastu, u EU je zaposleno 4,54 lica, a u Srbiji je 3,16 lica. Manji udeo od Srbije ima samo Finska (3,04). Činovnički rekorderi su u Luksemburgu (preko 7%), a prate ih Francuska (6) i Belgija, Nemačka, Estonija, Mađarska i Slovačka, sve sa preko 5% od ukupnog stanovništva u radnom uzrastu zaposlenog u državnoj upravi.
U obrazovanju radi 4,94 od 100 lica radne starosti u EU, a u Srbiji 3,36. Manji broj od Srbije ima samo Rumunija (2,36), a rekorderi su Švedska (8,41%) i UK (7,53%).
Kod zdravstva je odnos 7,03 u EU prema 2,91 u Srbiji. Opet je jedino Rumunija ispod nas sa 2,86 zdravstvenika, a rekorderi su: Danska (14,05), Holandija (11,79), Švedska (11,58) i Finska (11,56). Nije ni čudo onda koliko duže žive od ove balkanske sirotinje.
Kada stavimo u odnos ove tri delatnosti sa ukupnim brojem stanovnika u EU je 10,88 od sto zaposleno u ovim delatnostima a 6,4 u Srbiji. Manji udeo od Srbije ima samo Rumunija (5,45).
Za razliku od Srbije, većina zemalja EU ima mnogo veću zaposlenost u privatnom sektoru obrazovanja i zdravstva, ali to ne menja suštinu: da se u Srbiji manipuliše podacima, o zaposlenosti u ova tri sektora.