Slovenija je, u skoro dve godine otkako je najavila prodaju 25 državnih preduzeća i banaka, do sada prodala tri, a postupci privatizacije su prespori, ocena je slovenačkih stručnjaka za pitanje stranih investicija, prenosi Seebiz.eu. Istovremeno u Sloveniji jača otpor privatizaciji a mnogi istaknuti ekonomski stručnjaci i građani su potpisali peticiju protiv prodaje državne imovine. U međuvremenu pokrenuta je i druga peticija kojom se traž ubrzanje privatizacije kao lek za burazerski kapitalizam.
Mere za privlačenje stranih investitora su prespore i postupci privatizacije traju predugo, ocenila je u ponedeljak za je za STA Andreja Jaklič s ljubljanskog fakulteta društvenih nauka, autorka više studija o stranim investicijama.
Priliv i stranih investicija u razvijene i tranzicione države su lane bili u padu za 8 posto, što je između ostalog i rezultat krize, odnosno nepoverenja investitora zbog stanja u Ukrajini te rešavanja grčke dužničke krize, dok je u Sloveniji jači prilivv stranih investicija nemoguće očekivati bez ubrzanja privatizacionih procesa, navela je Jaklič.
Privatizacija državne imovine u Sloveniji se predugo vuče, štite se postojeće strukture, a strani investitori već godinama upozoravaju na iste zapreke i ne vide napredak, navela je Jaklič.
Kao ključne probleme za strane investitore u Sloveniji ona navodi neefikasnost sudstva u rešavanju poslovnih sporova, slabosti u radu bankarskog sektora, visoke doprinose na plate za visokokvalifikovane radnike, te nefleksibilno radno zakonodavstvo.
S njom se slaže i više stručnjaka koji su nedavno potpisali peticiju za ubrzavanje privatizacije te prestanak mešanja politike u privredu.
Među njima je, na primer, Marko Simoneti koji je pre dvadeset godina vodio državnu agenciju za privatizaciju, a u nepoverenju prema stranim investitorima vidi glavni razlog zašto je Slovenija zašla na stranputicu u tzv. tajkunskoj privatizaciji te zahteva promjenu tog modela.
„Privatizacija je danas preduslov za normalizaciju Slovenije i razvoj konkurentne privrede. Radi se o tome da je dosadašnji model propao, a transparentna i sveobuhvatna privatizacija zadnja je prilika na našu generaciju da to prekinemo. To smo dužni sebi i svojim potomcima“, kazao je Simoneti.
Još kritičniji odnos prema dosadašnjem dominantnom modelu vlasništva u Sloveniji koji je, po njegovim rečima, zapravo „drugarski kapitalizam“ s mnogo klijentelističkih veza, ima Egon Zakrajšek, ekonomista iz centralne banke SAD-a, poreklom Slovenac, koji se u vreme bivše vlade desnog centra spominjao kao mogući guverner slovenačke centralne banke.
I Zakrajšek je potpisao peticiju za bržu privatizaciju slovenačkih državnih preduzeća i banaka, izjavivši da bi to privuklo veliku količinu stranog raspoloživog kapitala te povećalo konkurentnost, zaposlenost i rast BDP-a.
„Brza i transparentna privatizacija državne imovine prvi je korak da se preseče toksični krug instaliranja političkih kadrova u privredu. To je naime jedan od najgrotesknijih fenomena onoga što zovemo slovenačkom tranzicijom“, izjavio je Zakrajšek.
Prema lanjskim podacima slovenačke centralne banke ukupne strane investicije u Sloveniji do sada iznose 11,727 milijardi evra. Daleko najveći investitor je Austrija iz koje je došlo 5.593,7 milijardi evra ulaganja, dok je investicija iz Hrvatske do sada bilo 515,7 milijuna evra.