U vreme kada nije lako uočiti prilike za rast i razvoj a kamoli ih realizovati, od odeljenja koja se bave finansijskim upravljanjem se traži da svojim organizacijama obezbede sprovođenje strateških ciljeva. Izazovi koje pred njih stavljaju nove i postojeće interesne strane, bilo da je reč komunikaciji sa spoljnim svetom ili izveštavanju, predstavljaju za ova odeljenja dodatno opterećenje, i to u vreme kada je potrebno ostvariti smanjenje troškova. Do 2030, ti izazovi će biti i veći.
Da li će u budućnosti postojati funkcija finansija kakvu danas poznajemo? Da li je moguće da će se skup finansijskih znanja, veština i načela koristiti u drugim segmentima organizacije koji će postati odgovorni za proces budžetiranja, izveštavanje o rezultatima rada i strateško odlučivanje? Ako je to budući sled događaja, kakvu će ulogu u organizaciji imati funkcija finansija?
U ovom članku pojam finansija označava aktivnost funkcije finansija u organizaciji koja se odnosi na finansijsko upravljanje tj. upravljanje novcem bilo da je reč o upravljanju računovodstvom i izveštavanjem, kontrolom, blagajničkim poslovima, poreskim i drugim finansijskim aktivnostima.
Veoma je verovatno da će finansijska znanja i struka kakvu danas poznajemo opstati s time što će sama finansijska funkcija, a posebno finansijski direktori, morati da se prilagode budućem načinu poslovanja koji podrazumeva sve veću usmerenost organizacije na povezivanje, interaktivno delovanje poslovnih jedinica i sinergiju od koje će svi segmenti poslovanja imati koristi, a ne samo oni čija je aktivnost direktno usmerena na rad sa strankama. Budući da se društva u procesu odlučivanja sve više oslanjaju na podatke i rezultate izvršenih analiza, finansijski direktori će verovatno biti angažovani na poslovima definisanja učinka i upravljanja rizicima, i to u većoj meri nego danas. Osim pomenutog, moraće da se razvije aktivnost izveštavanja budući da nove interesne strane imaju potrebu za razumevanjem ne samo trenutnog stepena profitabilnosti organizacije već i za sticanjem uvida u održivost pomenutog stepena profitabilnosti i uticaj organizacije na privredu i društvo u širem smislu.
Četiri načela
Finansije nisu lek za sve probleme. I organizacije sa visoko stručnom, dobro organizovanom i rentabilnom finansijskom funkcijom našle su se u klopci pogrešnih poslovnih poteza ili su, pak, podlegle makroekonomskim pritiscima koji su izvan njihove kontrole. I pored toga što postoji potreba za boljom organizacijom funkcije finansija, to ne znači da u svom sadašnjem obliku ona nije potrebna. Naprotiv, s obzirom na sve veće zahteve koji se postavljaju pred organizacije, finansije i dalje imaju važnu ulogu, možda čak i veću nego ranije.
U ovom tekstu predstavljamo jednu hipotezu i istražujemo eventualnu budućnost funkcije finansija, i to ne samo kroz predviđanja već i kroz sagledavanje načina na koje su neke organizacije već unapredile svoju finansijsku funkciju. Cilj ovog teksta nije predviđanje u smislu predviđanja putem kristalne kugle, već je naš cilj da pokrenemo debatu i stvorimo mogućnost za dalja istraživanja i rasprave.
U ovom tekstu obrađuju se četiri načela, i to ona na koja se najveći broj funkcija finansija u prošlosti oslanjao. Pokušaćemo da osporimo tezu da će funkcije finansija u budućnosti i dalje morati da posluju u skladu sa pomenutim načelima kako bi pružale podršku svojim organizacijama.
Četiri načela o kojima je ovde reč, Upravljanje, Posredovanje, Otpornost i Povezivanje, ilustruju na koji način finansije mogu biti efikasnije u sprovođenju strategije društva, komunikaciji sa interesnim stranama, kao i u stvaranju stabilne, moderne i fleksibilne organizacije u budućnosti.
Nova hipoteza predviđa daleko dinamičniju ulogu finansijskih direktora i rukovodilaca, koja podrazumeva prelazak sa aktivnosti sprovođenja statičnih, krutih procedura i kontrola na agilniji i fleksibilniji model ponašanja koji zahteva koordinaciju aktivnosti, a ne njihovo izvršenje i kontrolu.
Ako bismo krenuli od početka, kao od praznog lista papira, malo je verovatno da bismo uspeli da kreiramo Funkciju finansija kakvu poznajemo danas. Pitanje koje finansijski direktori neretko postavljaju glasi: „Na koji način Finansije mogu da obezbede dodatni kvalitet poslovanju?“, a unapred poznat odgovor glasi 1) tako što će obezbediti veći uvid u finansijsko stanje društva ili, pak, 2) tako što će smanjiti troškove društva. Danas se ovakav model smatra zastarelim.
Danas finansije imaju daleko više prilika da daju svoj doprinos poslovanju, imajući u vidu ubrzanu transformaciju privrednih modela, digitalnu revoluciju, sve veću međuzavisnost tržišta, promene u očekivanjima kupaca kao i sve veću nestabilnost na svetskom tržištu. Uz to, pažnja je preusmerena sa interesa akcionara na interese različitih interesnih strana, do čega je došlo delimično zbog izraženo umreženog društva, društvenih medija i skoro trenutnog globalnog prenosa informacija.
Navodimo četiri načela koja će nam pomoći da predvidimo budućnost funkcije finansija kojoj će biti dodeljena glavna uloga u razvoju događaja.
Upravljanje:
U budućnosti će se od funkcije finansija zahtevati pomoć u kreiranju uslova za efikasan rad društva, kao i u obezbeđivanju fleksibilnih i prilagodljivih procedura koje podrazumevaju izveštavanje u skoro realnom vremenu, brzo kreiranje analitika, kao i dinamično i integrisano predviđanje, čime će biti zadovoljene potrebe poslovanja u pogledu ostvarivanja strategije razvoja i rasta. Finansije treba da obezbede proces rada koji kroz interakciju računovodstvenih i izveštajnih procedura obezbeđuje rezultate, kao i proces upravljanja. Prilike i mogućnosti su velike, s time što postoje i zamke uzrokovane disruptivnim tehnologijama. Ipak, na raspolaganju su koncepti kao što su Big Data i prediktivna analitika koje finansije mogu koristiti kao dodatne alate i tehnike.
Posredovanje:
Funkcija finansija će u budućnosti predstavljati svoju organizaciju tako što će putem najrazličitijih sredstava komunikacije stupati u komunikaciju sa različitim interesnim stranama koje imaju potrebu za informacijama. To podrazumeva stvaranje interaktivnog okruženja drugačijeg od onog koje podrazumeva tradicionalno izveštavanje, u kojem će organizacije moći efikasnije da razmatraju rezultate poslovanja i njihove efekte na interesne strane. Finansije će komunicirati sa klijentima, javnim ustanovama, dobavljačima, državnim ustanovama i društvom uopšte, a ne samo sa akcionarima. Načelo posredovanja podjednako je primenjivo i na interesne strane unutar organizacije.
Otpornost:
Funkcija finansija u budućnosti radiće na tome da poslovanje i samu funkciju učini otpornijom, kao i na razvijanju sposobnosti da apsorbuje posledice unutrašnjih i spoljnih potresa i nakon toga se brzo oporavi. Finansije treba da imaju vodeću ulogu u povećanju adaptabilnih sposobnosti organizacije, kao i u kvalitativnom planiranju odgovora na nepredviđene potrese, i to primenom prediktivne analitike i planova za ublažavanje rizika.
Povezivanje:
Funkcija finansija će u budućnosti morati na efikasniji način da koristi sisteme i resurse kako bi zadovoljila potrebe poslovanja. Reč je o sposobnosti ostvarivanja sklada između mašine i čoveka, čime se obezbeđuje povezivanje različitih funkcija, sistema i procesa u cilju uspostavljanja veće povezanosti unutar organizacije kojom finansije na efikasan način obezbeđuju ono što je potrebno njihovim klijentima.
Rezultati projekata kompanije PwC u oblasti utvrđivanja najbolje prakse koju funkcije finansija primenjuju ukazuju na to da najveći broj njih već primenjuje pomenuta načela. Međutim, naša je hipoteza da će funkcije finansija u narednih 20 godina morati da čine dalje napore u pravcu potpunog usvajanja pomenutih načela.