Namera matične norveške kompanije je da od Rapp Zastave u Gruži napravi svoj proizvodni centar, što će zahtevati investicije u opremu, dodatni prostor i zapošljavanje novih radnika. U Gruži će biti formiran Biro za dizajn, tehnologiju i projektovanje opreme za brodove i naftne platforme, i organizovana kompletna logistika. Posla ima i tek će ga biti, ali kvalifikovanih radnika nema dovoljno.
Da je norveška kompanija Rapp Marine group, proizvođač delova za brodove i naftne platforme, napravila dobar posao kupovinom fabrike Zastava mašine, iz sastava kragujevačkog Zastava holdinga, više je nego očigledno osam godina posle te “školski uspešne privatizacije”. Delatnost fabrike je proširena, zaposleni su novi radnici, sve što proizvede sadašnja Rapp Zastava odmah se i proda, ali je problem što nema dovoljno dobrih majstora i inženjera koliko ih treba za poslove koje planiraju vlasnici preduzeća.
Rapp Zastava nema konkurenciju u Srbiji jer proizvodi delove, uglavnom vitla, za prekookeanske brodove, ali se sreće sa istim problemima kao i drugi proizvođači delova za brodove. A ti problemi su posledica višedecenijskog propadanja srpske industrije i nemoći vlasti da uradi nešto više od pripreme strategije reindustrijalizacije.
“Najveći izazov za moju kompaniju je stručna i obučena radna snaga. To se, pre svega, odnosi na majstorski kadar. Mi kao država više ne učimo mlađe generacije poslovima koji podrazumevaju rad u radionici. Nažalost, kompletna industrija stagnira već više od dve decenije, tako da ne možemo ni da se oslonimo na tržište kvalifikovane radne snage. Ono što mi radimo u Rapp Zastavi je da pokušavamo da odmah posle srednje škole odaberemo najbolje đake i dovedemo ih u našu radionicu da uz stare majstore uče posao. Veoma sam zadovoljan i prijatno iznenađen da od 10 tek završenih srednjoškolaca koje smo doveli pre nekoliko meseci, čak devet radi vredno i naporno i uči zanat. Sa ovim pravcem ćemo nastaviti i u budućnosti, jer je to jedini način da dođemo do većeg broja kvalifikovanih radnika”, kaže za Biznis i Finansije tehnički direktor Rapp Zastave Dejan Jevtić.
Ta priča se, kako ističe, delom odnosi i na inženjerski kadar.
“Mlade generacije shvataju inženjerstvo kao teorijsku nauku koja podrazumeva rad u kancelariji. Mi se trudimo da novi i mladi inženjeri koji dolaze prođu sve nivoe u kompaniji. A to podrazumeva sticanje što većeg praktičnog iskustva, koje kasnije mogu da primene u projektovanju novih proizvoda. Osnova za dobrog inženjera, kasnije i menadžera, je radionica i iskustvo koje moraju da preuzmu od majstora”, ukazuje Jevtić.
Rapp Zastava, koja ima oko 140 radnika, uspostavila je saradnju sa Fakultetom inženjerskih nauka u Kragujevcu, čiji apsolventi posle obuke u toj fabrici mogu da dobiju stipendije norveške Rapp Marina grupe i da idu na usavršavanje u Ameriku, Škotsku, Norvešku. Takođe, i proizvodni radnici iz fabrike često idu na obuke u Norvešku.
“Što se tiče opreme i sirovina, mi većinu sirovina i polufabrikata uvozimo. Nažalost, veliki metalsko prerađivački sistemi u Srbiji odavno više ne postoje, a sa gašenjem tih sistema ugasila se i tradicija i industrijska kultura koju je ova zemlja imala pre ratova. Manje firme, koje i imaju savremenu opremu, nemaju razvijene standarde koji su neophodni da bi se ovaj vid industrijske proizvodnje zadovoljio. U proizvodnji brodova i brodske opreme, sledljivost materijala i proizvodnje kao i kvalitet korišćenih materijala je presudan”, objašnjava Jevtić.
Za Rapp Zastavu je 2013. godina bila jedna od najuspešnijih – obrt kompanije je iznosio oko pet miliona evra. Na inostrana tržišta je otpremljeno 90 odsto proizvodnje, a preostali deo koji je prodat na domaćem tržištu je uglavnom oprema za Elektroprivredu Srbije, odnosno za deo koji se bavi podzemnom eksploatacijom uglja. Planovi za 2014. godinu su predviđali isti obrt kao i u prethodnoj godini, ali su u međuvremenu revidirani na oko sedam miliona evra, što je najbolja potvrda da su ispunjena očekivanja vlasnika iz Norveške.
Prošle godine je Rapp Zastava za 620.000 evra kupila pogon kragujevačkog “21. oktobra” u Gruži koji je proizvodio plastične delove za auto industriju. Od postojećeg proizvodnog pogona zadržana je samo noseća konstrukcija i letos je tamo preseljena celokupna proizvodnja. Namera matične kompanije je da Gruža postane njen proizvodni centar, što će zahtevati investicije u opremu, dodatni prostor i zapošljavanje novih radnika. U Gruži će biti formiran Biro za dizajn, tehnologiju i projektovanje, i organizovana kompletna logistika.
“Pokazatelj da su apsolutno ispunjena očekivanja vlasnika je ovogodišnja investicija od sedam miliona evra, a kao rezultat toga je novi proizvodni pogon od 10.000 kvadratnih metara u Gruži. Takođe, kupili smo i novu opremu, koja je preduslov za povećanje obima proizvodnje i za održavanje visokog nivoa kvaliteta naših proizvoda. Tržište na kome mi poslujemo, a to je proizvodnja opreme i delova za sve vrste brodova, zahteva od nas veoma visok nivo kvaliteta i poštovanje rokova isporuke. Bez savremene opreme ovo je nemoguće postići, a što je još i bitnije, konstanto održavati”, istakao je Jevtić.
U trenutku privatizacije fabrika Zastava mašine nije imala nikakva iskustva u proizvodnji opreme za brodove.
“Prvih nekoliko godina smo se borili da pokažemo vlasnicima da u Srbiji ima potencijala, radne snage i naravno industrijske tradicije, da mogu da se oslone na nas i dozvole nam da samostalno proizvodimo i direktno isporučujemo naše proizvode u brodogradilišta širom sveta. Sve ove godine smo bili kao usvojeno dete, na koje niko nije previše obraćao pažnju. Međutim, jedina kompanija u celoj grupaciji koja je pravila profit je bila baš ova u Srbiji. Naši majstori su čestim odlascima u sedište firme u Norveškoj i radom tamo pokazali da ne samo da su ravni po znanju sa norveškim majstorima, već i bolji. Isto se odnosi i na inženjerski kadar. Rezultat je preseljenje celokupne proizvodnje u Srbiju i investiranje u Gruži. Mislim da to govori samo po sebi dovoljno šta su Norvežani dobili kupovinom kragujevačke fabrike”, istakao je Jevtić.
Dalji planovi Norvežana su stalno povećanje obima proizvodnje u Srbiji. To znači da se za sledeću godinu planira godišnja proizvodnja u vrednosti od oko 20 miliona evra. Cilj je da se osvoje novi proizvodi i samim tim nova tržišta. To se, pre svega, odnosi na proizvodnju delova i opreme za naftne platforme. Takođe, u planu je kupovina dodatne opreme i zapošljavanje novih radnika, uglavnom proizvodnih, i to svih struka metaloprerade, zavarivača i bravara.
“Plan je i upošljavanje novih inženjera konstruktora. U ovom trenutku je transfer znanja i njihovog višegodišnjeg iskustva u projektovanju ove opreme, ka konstrukcionom birou koji je oformljen u firmi u Srbiji. Trenutno imamo 11 inženjera koji rade projektovanje, ali je u planu zapošljavanje novih. Većina od inženjera koji trenutno rade pola godine provode u Norveškoj i rade tamo, a pola su u Srbiji”, kaže Jevtić.
Najveći problem za strane investitore u Srbiji je, po rečima Jevtića, preobimna i previše spora državna i lokalna administracija, koja mora da brže i pravovremeno reaguje kao servis kompanijama. To se pre svega odnosi na potrebnu dokumentaciju za dobijanje dozvola za gradnju.
“Mi smo najveći problem imali da dobijemo građevinsku dozvolu. Za nekog ko dolazi sa Zapada, teško je da shvati da je toliko vremena i raznoraznih papira, projekata, potrebno da bi uopšte počelo da se gradi nešto. Tim menadžera iz Srbije je ovaj deo posla radio, ali osnovno pitanje je: šta da radi neko nov, ko dolazi u Srbiju i nema nikakva iskustva u radu sa našim propisima? Ovo je jedna od najvećih prepreka poslovanju u Srbiji i dolasku investitora. Takođe bih napomenuo u prekomplikovane carinske propise i procedure koje nam takođe oduzimaju previše vremena u radu”, kazao je Jevtić.
Biznis Top 2013/14