Nakon što je u javnost preko anonimnog izvora iz Banke Slovenije procurila informacija o nepravilnostima u procesu sanacije i dokapitalizacije slovenačkih banaka, prošlog petka je održana vanredna sednica parlamentarnog Odbora za nadzor javnih finansija. Na sednici je apsolutnom većinom usvojen predlog zastupnika Udružene levice Luke Meseca kojim se od vlade traži da osigura zakonsku podlogu forenzičkoj istrazi slovenačkog bankarskog sektora od 2010. godine naovamo. Postoji sumnja da je u sanaciji sektora koja je iznosila oko 5 milijardi evra potrošeno milijardu evra previše usled lažnih rezultata stres testova koji su finansijske rupu učinili većom od stvarne. Udružena levica traži i ostavku guvernera Banke Slovenije, Boštjana Jazbeca, prenosi Bilten.org.
Računovodstveno nepravilan prikaz stanja banaka poslužio je razvlašćivanju oko 100.000 malih vlasnika podređenih obveznica (obveznica podređenih tražbinama drugih emisija odnosno serija obveznica ili drugih dugova). Radilo se o uslovu Evropske centralne banke, kao i u slučaju kiparske krize 2013., kojim se državna pomoć bankama dopušta tek nakon razvlašćivanja privatnih vlasnika. “Prilagođivanjem” bilansa snižavala se vrednost banaka predviđenih za proces privatizacije. Na primer, na sanaciju Nove kreditne banke Maribor je potrošeno oko milijardu evra javnog novca, a sad se ona prodaje za 250 miliona evra.
Podsetimo, o razlozima problema slovenačkog bankarskog sektora pisali smo u aprilu i tada izrazili sumnju u adekvatnost odrađenih stres testova: “Prvi korak prema formiranju loše banke bili su stres testovi krajem 2013. Proces ocenjivanja vrednosti nenaplativih kredita bio je u najmanju ruku sumnjiv. Za cenu od 20 milijuna evra, isplaćenih iz državnog budžeta, tri privatne agencije procenile su ukupnu vrednost nenaplativih kredita u 10 najvećih slovenačkih banaka već u nekoliko nedelja, skrivajući pritom od javnosti metode računanja vrednosti tih kredita. Na temelju pomalo katastrofičnog scenarija, nagoveštenog rezultatima stres testova, vlada je brzo odlučila pokrenuti lošu banku i ubrizgati 3 milijarde evra u dve najveće banke u državnom vlasništvu (NLB i NKBM) i dodatnih pola milijarde vura u dve manje privatne banke”, piše uredništvo Bilten.org