Postrojenja za energetsku preradu otpada važan su deo sistema upravljanja otpadom Evropske unije. U ovim postrojenjima se proizvodi toplotna i električna energija za približno 14 miliona stanovnika Unije. Na području EU 2013. godine pokrenuta je gradnja 14 novih postrojenja. Korišćenjem goriva iz otpada i mešanog komunalnog otpada kao energenta smanjuje se uvoz i zavisnost o fosilnim gorivima.
Stručnjaci kažu da do 80 odsto energije iz otpada može biti vraćeno u energetski sektor. Stoga se u razvijenom svetu većina postrojenja za preradu otpada gradi u velikim gradovima i priključena je na lokalnu energetsku mrežu, kako bi gubici energije bili minimalni. Činjenica da se ta postrojenja nalaze u blizini stambenih naselja najbolje govori o njihovom uticaju na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Za sve relevantne emisije iz takvih postrojenja postoje granične vrednosti, jasno definisani postupci ispitivanja, kontinuiranog merenja i obaveze nadzora i inspekcija.
„Prvo postrojenje za energetsku preradu otpada sagrađeno je 1904. u Stokholmu, a danas širom Švedske 32 postrojenja proizvode toplotnu energiju za 810.000 domaćinstava i električnu energiju za 250.000. Trenutno se 50 odsto otpada iz domaćinstava pretvara u energiju. Samo u 2012. energetski je obrađeno 2.270.000 tona otpada”, rekao je u Hrvatskoj viši savetnik švedskog ministra za preduzetništvo i inovacije Stefan Noreén.
Iskustva država EU koje imaju najnaprednije sisteme upravljanja otpadom poput Švedske pokazuju da se i kod odvojenog skupljanja korisnog otpada poput papira 85-90 odsto reciklira, a 10-15 odsto energetski iskorišćava. Kod plastike je postotak recikliranja daleko niži i iznosi oko 35 posto, dok se 65 posto energetski preradi. Zato je za obradu dela otpada koji se ne može reciklirati potrebno sagraditi centre za upravljanje otpadom od kojih će pojedini sadržavati, između ostalog, i postrojenja za energetsku preradu.
Izvor: monitor.hr