Dok ICT industrija u nedostatku odgovarajućih kadrova zapošljava sve mlađu populaciju, među kojom mnogi nikada ne završe fakultet, ostale industrije u Srbiji uglavnom izbegavaju početnike i taj problem rešavaju međusobnim preuzimanjem stručnjaka. Ukoliko insistiramo na obrazovanju usko specijalizovanih profila koji su trenutno deficitarni a ne na širim kompetencijama svake profesije, i ako nastavimo da omalovažavamo domaću nauku, pored spoljnog preti nam i unutrašnji odliv mozgova: da produkujemo loše profesionalce jer se mladi školuju za zanimanja za koja nemaju ni talenta ni želje.
Usled naglog razvoja ICT tržišta, posebno „interneta svih stvari“, Evropska komisija predviđa da za pet godina u Evropi neće biti odgovarajućih kadrova za oko 900.000 radnih mesta u takozvanim profesijama budućnosti. Srbiji taj problem već uveliko kuca na vrata, s obzirom da su ulaganja u ICT industriju oko 10 puta manja od proseka EU i da raspolaže sa 1,6 inženjera na 100 zaposlenih, dok je u susednoj Hrvatskoj taj odnos 3,2, u skandinavskim zemljama 5 a u Izraelu 16 inženjera na 100 zaposlenih. „Dobra vest je što u Srbiji, koja se bori sa visokom stopom nezaposlenosti, posebno među mladima, nema nezaposlenih IT stručnjaka, a loša što zbog njihovog nedostatka već odlažemo neke projekte. Zato sa obrazovnim institucijama sagledavamo načine kako da obezbedimo profile za kojima će se pojaviti tražnja u budućnosti, da uskladimo upisne kvote na fakultetima sa potrebama ove industrije i pomognemo da svršeni diplomci osim kvalitetnog teorijskog znanja, budu mnogo više osposobljeni za praksu“, ističe Željko Tomić, direktor kompanije OSA računarski inženjering i predsednik odbora za ICT u Američkoj privrednoj komori u Srbiji (AmCham) koja je zajedno sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizovala okrugli sto „Saradnja privatnog sektora i tehničkih fakulteta: najbolje prakse“.
Ovaj skup, koji je okupio predstavnike ICT industrije i univerziteta u Srbiji, prema rečima izvršne direktorke AmCham-a Maje Piščević je tek prvi u nizu, budući da je nedostatak odgovarajućih obrazovnih profila izražen i u drugim industrijama. Naime, u istraživanju Američke privredne komore u Srbiji o tome šta je potrebno promeniti u domaćem poslovnom okruženju da bi kompanije ponovo počele više da zapošljavaju, ispitanici u 190 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija, članica AmCham-a, kao jedan od najvećih problema naveli su nedostatak odgovarajućih kadrova i potrebu za promenama u obrazovnom sistemu. Istovremeno, pokazuje se da su programi studentskih praksi u kompanijama jedan od preovlađujućih izvora zapošljavanja budućih radnika. „Poenta je da se na osnovu iskustava koja su stečena u saradnji kompanija i univerziteta dođe do najbolje zajedničke platforme, da se umesto dosadašnjih pojedinačnih inicijativa uspostave standardi kontinuirane saradnje i primene najkvalitetniji modaliteti, kako bi se na duži rok obezbedilo veće zapošljavanje i umanjio odliv mozgova“, objašnjava Piščević.
Iz krajnosti u krajnost
Odlazak stručnjaka u druge zemlje je posebno izražen u ICT industriji, koja je po prirodi svog poslovanja okrenuta tržištu bez granica i koja je, stoga, i među najagilnijima u traženju rešenja da se nedostajući profili dugoročnije obezbede. Ali odliv mozgova u svet nije najveći problem sa kojim se Srbija suočava, jer ako bi se ta „cirkulacija mozgova“ bolje iskoristila, naši stručnjaci iz dijaspore mogu da nam donesu i nova znanja i poslove, smatra ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić. Mnogo opasniji problem je što se neodgovarajuća upisna politika na fakultetima rešava od danas do sutra, kampanjama za otvaranje posebnih smerova za stručne profile koji u tom trenutku nedostaju, kao što su jedno vreme bili menadžeri. „Ali sa aspekta poslodavaca, konkretno ICT industrije, rešenje nije u zapošljavanju „profesionalnih menadžera“, već da programeri tokom svog obrazovanja ovladaju i upravljačkim sposobnostima. Ne trebamo da forsiramo produkciju filologa koji govore kineski ili arapski jer su sada najtraženiji, već nam je potrebna radna snaga koja će govoriti više jezika. Takođe, IT veštine nisu neophodne samo programerima, već i svim drugim profesijama. Ukoliko produkujemo samo usko specijalizovane profile koji su trenutno deficitarni, podstičemo mnogo opasniji, unutrašnji odliv mozgova, gde nema pomoći. Jer kada se neko opredeli za određenu profesiju samo zato što je ona trenutno tražena na tržištu i počne da se bavi poslom za koji nema ni talenta ni želje – svi smo na gubitku“, upozorava Verbić.
Ministar napominje da su na domaćem tržištu rada uočljive dve krajnosti. Sa jedne strane, ICT industrija nedostatak kadrova rešava tako što sve češće zapošljava svršene srednjoškolce i mlade koji su tek počeli da studiraju, i od kojih mnogi nikada ne steknu fakultetsku diplomu. Nasuprot tome, u većini drugih industrija početnike niko ne želi da zaposli, „jer kompanije, naročito strane, nemaju vremena da se bave njihovom obukom i rađe jedne drugima preuzimaju kadrove, pa među preduzećima cirkulišu uglavnom isti ljudi. Poslodavci neće da rizikuju sa onima koji tek izlaze sa fakulteta, a među njima ima izuzetnih talenata koji bi uradili velike stvari i za tu kompaniju i za celokupnu industriju. Ako im se ta šansa ne pruži odmah po diplomiranju, potraga za poslom može da se prolongira i decenijama“. Stoga je u Srbiji sve uočljiviji i trend da se rešenje traži u veštačkom produžavanju školovanja i pokušajima da se ostvari karijera na fakultetu, iako bi se mnogi radije bavili biznisom nego upisivali doktorate, ističe Verbić i dodaje: „Zato se nadam da će najuspešniji primeri saradnje u ICT industriji biti podsticaj i za ostale delatnosti da nađemo vremena da se taj dijalog unapredi i sa fakultetima i sa srednjim školama, jer ono za šta zaista nemamo vremena je – da gubimo vreme“.
Od stipendiranja studenata do sopstvenog fakulteta
Pronalaženje modela za uspostavljanje dugoročnije ravnoteže na tržištu rada, međutim, nije nimalo lako, što pokazuju i veoma različiti pristupi i prioriteti ICT kompanija u saradnji sa obrazovnim institucijama kako bi se rešio problem odgovarajućih kadrova. Modalitet koji se najviše primenjuje je da se zapošljavaju oni koji su se pokazali najboljima tokom studentskih praksi u kompanijama, koje sve češće u saradnji sa fakultetima pokreću i posebne smerove i finansiraju njihove najtalentovanije polaznike. Na primer, Schneider Electric DMS koji godišnje zapošljava oko 150 inženjera, pored omogućavanja stručne prakse stipendira i 150 najtalentovanijih studenata koji na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka stiču inženjerska i znanja iz energetike, i na taj način obezbeđuje oko dve trećine potrebnih kadrova. Prema rečima Sandre Barjaktarević iz ove kompanije, preko Centra za mlade talente uspostavlja se saradnja i sa osnovnim i srednjim školama, kroz besplatnu nastavu iz matematike i programiranja kako bi se ove oblasti približile mladima, kao i perspektive koje nudi ICT industrija. “Smatramo da ovakva ulaganja dugoročno donose veliku korist i kompaniji i društvu i da slične strategije mogu da se primene i u drugim industrijama“.
Fakulteti više nisu primarno mesto gde se rešava problem nedostajućih ICT kadrova, još je izričitiji Neven Tubić, iz Centra za razvoj softvera u Microsoft-u. Ova kompanija, takođe, uveliko obilazi osnovne i srednje škole po Srbiji sa ciljem da se kroz atraktivne kompjuterske igre učenicima pokaže kako funkcioniše programiranje u praksi, kao i da se o tome dodatno informišu i nastavnici. Sa istim ciljem je za ovu ciljnu grupu napravljen i besplatan sajt za obuku iz programiranja, na kome je trenutno registrovano oko 2900 učenika i oko 50 profesora, a kompanijski stručnjaci predaju u beogradskoj Matematičkom gimnaziji i na fakultetima širom Srbije. Prošle godine je oko 850 studenata imalo priliku da se upozna sa načinom rada u Microsoft-u, „jer studenti ne znaju šta ih čeka kada završe fakultet“, ističe Tubić, „i zato je veoma dobro da im to kompanije predoče još tokom studiranja“. On napominje da najbolju saradnju imaju sa beogradskim ETF-om, ali i da su pojedini fakulteti veoma zatvoreni za bilo kakvu inicijativu. „Iskustvo našeg Centra pokazuje da za svako upražnjeno inženjersko mesto kao zemlja gubimo godišnje između 50 i 100.000 dolara bruto – to nisu samo plate, to su sva davanja po zaposlenom. To su značajne cifre i ako bismo obrazovali više inženjera – svima bi bilo bolje“.
Slične aktivnosti sa osnovcima, srednjoškolcima i studentima realizuje i kompanija ComTrade, koja je , međutim, otišla korak dalje, osnovavši Visoku strukovnu školu i srednju školu za informacione tehnologije, kaže ispred ove kompanije Srećko Miodragović. „Nama sa tehničkih fakulteta uglavnom dolaze diplomci sa opštim IT znanjima, koja nisu primenjiva na projektima koji su sve složeniji, zahtevaju sve specifičnija znanja a vremenski su veoma ograničeni. Zato nemamo vremena da pola godine i duže obučavamo novozaposlene za niše koje su nam potrebne. Osnivanjem srednje i visoke strukovne škole dajemo prednost specijalizovanom znanju – i mada se neće svi složiti sa takvim konceptom, na taj način unapred obezbeđujemo deficitaran kadar jer kao kompanija pratimo trendove na tržištu i znamo u kom pravcu da usmeravamo naše polaznike. Možda smo jedna od prvih obrazovnih institucija koja je kao zvaničan predmet uvela programiranje mobilnih aplikacija za različite uređaje, što je veoma traženo zanimanje“.
Dodatne prednosti su što odvijanje nastave unutar kompanijskog prostora omogućava studentima da se već od prvog dana informišu šta ih očekuje na budućem poslu. Uspostavljena je saradnja i sa inostranim univerzitetima, a Miodragović posebno ističe saradnju sa indonežanskim privatnim univerzitetom Gunadarma koji obrazuje gotovo 40.000 studenata. „Njihova iskustva su značajna jer je fokus na samozapošljavanju diplomaca kroz otvaranje inovativnih start up firmi, za razliku od ovdašnje obrazovne politike koja uglavnom edukuje kadrove sa idejom da traže posao kod drugih, a ne da se osposobljavaju za preduzetništvo“.
Kratkoročna budućnost bez istraživanja i razvoja
Mada je Netwark Akademia kompanije Cisco takođe fokusirana na obrazovanje kadrova za poslove budućnosti, njihov pristup je drugačiji u odnosu na prethodni primer, jer uključuje ne samo sticanje različitih socijalnih veština u edukaciji inženjera, već i IT obrazovanje za pripadnike drugih profesija i poseban multidisciplinarni program za veće zapošljavanje i samozapošljavanje žena. Profili koji će se najviše tražiti u budućnosti su vezani za razvoj koncepta „internet svih stvari“, u koji se, prema rečima predstavnika ove kompanije Suzane Radović i Aleksandra Stepančeva, „u svetu trenutno ulaže 90 hiljada milijardi dolara, a mi zajedno sa ovdašnjim fakultetima pokušavamo da pribavimo što veći deo tih sredstava, obezbeđujući im najnoviju metodologiju i opremu i promovišući ih kao referentne partnere među poslovnim svetom“.
Milan Kerac sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka ističe da su programi koji se realizuju u saradnji sa ovom kompanijom dobra kombinacija formalnog i neformalnog obrazovanja koje prati trendove, o čemu svedoči i podatak da ih pohađaju polaznici različitog nivoa obrazovanja, uključujući i inženjere sa dugogodišnjim radnim iskustvom. Posebna prednost je mogućnost rada u najsavremenijim laboratorijskim uslovima „a u planu je da zajedno sa Cisco-m pokrenemo razvoj alata za inteligentne otvorene mreže, što će Fakultetu obezbediti da poveća istraživački potencijal, a najtalentovanijim studentima da se uključe u razvoj novog poslovnog segmenta“. Cisco podjednako uspešno sarađuje i sa beogradskim ETF-om, kaže ispred ovog fakulteta Mladen Koprivica, gde se trenutno radi i na „on–line“ pristupu istraživačkoj laboratoriji, a među najpopularnijima je program za unapređenje zapošljavanja žena, za koji konkuriše dvostruko više kandidatkinja nego što je raspoloživih mesta. Koprivica najavljuje osnivanje još jedne akademije u Tehnološkom parku Zvezdara, kao i inicijativu da se uz podršku Ministarstva prosvete deo ovih programa realizuje i u srednjim školama, u okviru redovne nastave.
Obrazovanje kvalitetnog kadra je nužan ali ne i dovoljan uslov za ekonomsku održivost i povećanje konkurentnosti Srbije, ukoliko se istovremeno ne podstiče brži razvoj istraživačkih potencijala na univerzitetima i njihovo povezivanje sa tržištem, mišljenja je Marko Kovačević iz kompanije Trizma. On kao veoma uspešan primer navodi saradnju sa beogradskim Tehnološko-metalurškim fakultetom, kome ova kompanija pomaže da na globalnom tržištu pronađe strateške partnere za ulaganja u dalji razvoj i komercijalizaciju atraktivnih naučnih projekata, „što će omogućiti da zadržimo stručnjake, da se znanje replicira i da Srbija po tom resursu postane prepoznatljivija u svetu“.
Profesor ovog fakulteta Petar Uskoković navodi da veoma ozbiljni i vrlo izgledni projekti sa stranim partnerima bivaju zakočeni zbog administrativno-tehničke procedure usled razlika u lokalnim propisima i prevelikih troškova da se te razlike usklađuju na mnogobrojnim sastancima, pa je veoma korisna pomoć specijalizovanih kompanija za brže uspostavljanje kontakata i njihovu dalju realizaciju. Takva podrška je korisna i za promovisanje i razvoj oblasti koje u Srbiji nisu dovoljno prepoznate kao atraktivne, za razliku od svetskih trendova. „Reč je o tehnologijama koje su okrenute nano materijalima“, precizira Uskoković. „Kod nas je najveće interesovanje za biotehnologije, a mi nastojimo da dodatno afirmišemo oblast elektronskih materijala, fleksibilne elektronike i materijala za skladištenje energije koja je među strateškima u svetu, za koju imamo i stručnjake i opremljene laboratorije, ali nam treba krajnji korisnik koji će nas podržati“. U podršci domaćoj nauci da ne bude više samo rasadnik talenata za tuđe potrebe, značajan korak bi bio i formiranje virtuelnog tržišta za istraživanja i razvoj, koje bi objedinilo informacije o potrebama kompanija i mogućnostima univerzitetskih stručnjaka da na njih odgovore.
broj 114, februar 2015.