Niža cena nafte i kvantitativno olakšavanje podići će rast BDP evrozone na 1,5 odsto u 2015. godini, odnosno na 1,8 odsto u 2016 godini. Umeren pad cena u 2015. godini neće izazvati deflatorna kretanja jer će oporavljena ekonomija ojačati stabilnost cena – inflacija će iznositi -0,2 odsto u 2015. godini i 1,1 odsto u 2016. godini. Rast potrošnje će ubrzati sa prošlogodišnjih 0,9 odsto na 1,6 odsto u ovoj godini usled manjih troškova energenata za domaćinstva.
Martovsko izdanje EY Prognoze kretanja u evrozoni (EY Eurozone Forecast) objavljuje da je nakon uslovnog oporavka u 2014. godini evrozona ušla u 2015. godinu podstaknuta sa dva bitna pokretača rasta – značajno nižim cenama nafte i kvantitativnim olakšavanjem. Ova dva faktora podržaće oporavak domaće privrede koji je počeo u prethodnoj i pomoći da rast BDP-a ubrza sa 0,9 odsto u 2014. godini na 1,5 odsto u ovoj godini odnosno 1,8 odsto u 2016 godini.
Međutim, srednjeročni izgledi ostaće ograničeni brojnim strukturnim faktorima, posebno potrebom za fiskalnim ograničenjima i damping efektom koji će visoka stopa nezaposlenosti – bez obzira na to što postepeno opada – imati na plate. Ovi faktori ukazuju da će stopa rasta ostati na oko 1,6 odsto u periodu između 2017. i 2019. godine. U isto vreme, ukrajinska kriza i teški pregovori oko grčkog duga još neko vreme predstavljaće rizik za ekonomsku i finansijsku stabilnost evrozone.
Postepeni oporavak ekonomije evrozone, praćen povratkom poverenja kod potrošača kao i blagim oporavkom tržišta rada, biće podržan nižim cenama nafte u 2015. godini. Očekuje se prosečna cena od 55 USD po barelu u poređenju sa cenom iz 2014. godine od 100 USD po barelu, dok analitičari EY očekuju da pad cene nafte u 2015. godini direktno doda između 1 i 1,5 odsto na rast realnog potrošačkog dohotka u evrozoni.
EY Prognoza kretanja u evrozoni predviđa rast realnog dohotka domaćinstava od 2,5 odsto ove godine, što će ubrzati rast potrošnje sa 0,9 odsto u 2014. godini na 1,6 odsto u ovoj godini. Međutim, kako već nekoliko godina višak radne snage koči rast plata, očekuje se da će se rast potrošnje zadržati na oko 1,5 odsto u godinama nakon od 2016.
Prema EY Prognozi kretanja u evrozoni, očekuje se da potrošnja u ovoj godini dostigne naveći rast od 2007. godine. Domaćinstva bi trebalo da osete umanjenje troškova goriva za 10-15 odsto. Budući da troškovi energije i goriva čine oko 10 odsto potrošačke korpe u evrozoni, realni dohodak bi trebalo da poraste za 2,5 odsto u odnosu na 2014. godinu.
Uprkos tome, državne uprave bi trebalo da nastave sa reformama tržišta rada kako bi se izborile sa gotovo nezapamćenim nivoom nezaposlenosti (koja je prestala sa rastom u 2014. godini) i donele bolje mogućnosti ugroženim grupama kao što je omladina i nisko kvalifikovana radna snaga. Takođe EY Prognoza kretanja u evrozoni, ukazala je na to da domaćinstva jasno reaguju na poboljšane uslove na tržištu rada kao i na pad cena energenata. Povećana potražnja stvoriće mogućnosti za rast u brojnim sektorima koji se oslanjaju na potrošače, ali bi pad vrednosti evra mogao da usmeri potrošnju ka domaćim proizvodima. Kompanije moraju da razumeju kako balansiranje između ovih faktora utiče na njihovu poziciju na tržištu.
Usled straha od deflacije Evropska centralna banka potpomaže izvoznike
Loša strana niske cene nafte je dalji pad ukupne stope inflacije, sa već slabih 0,4 odsto u oktobru mesecu na -0,6 odsto u januaru, što je produbilo strahove od dugoročnog pada cena u evrozoni.
Namera ECB da značajno poveća i promeni opseg kupovine sredstava pomoći će oporavak evrozone u narednim godinama. Kroz istovremeni uticaj realne ekonomije i valutnih kurseva, očekuje se da će inflacija u evrozoni sa -0,2 odsto u 2015. godini porasti na 1,1 odsto u 2016. Godini, a zatim na 1,7 odsto do 2019. godine.
EY Prognoze kretanja u evrozoni predviđa da bi, ukoliko drugi faktori ostanu nepromenjeni, ovo moglo da prouzrokuje slabljenje evra sa prosečnih 1,14 USD u februaru na tek nešto iznad 1 USD do kraja 2015. godine. U tom slučaju, izvoznici iz evrozone dobiće ozbiljan vetar u leđa i postati konkurentniji na globalnom tržištu.
Pogled u budućnost
Jelena Kulezić, izvršni direktor kompanije EY u Srbiji kaže: „Poboljšanje finansijske i ekonomske situacije nudi poslovnim subjektima dve ključne opcije – da ulažu u budućnost ili da ostvare profit sada. Ravnoteža između ove dve opcije razlikovaće se od sektora do sektora. Međutim, uz dalji rad na poboljšanju poslovne klime unutar Evrozone i njenih pojedinačnih ekonomija moguće je usmeriti tu ravnotežu ka investicijama i stvaranju novih radnih mesta.”
Prema prolećnoj EY Prognozi kretanja u evrozoni državne uprave moraju da iskoriste ovaj period poboljšanih ekonomskih uslova i ublaže kratkoročne efekte reformi, kako bi mogle da ostvare dugoročne pozitivne efekte. Prioriteti variraju od zemlje do zemlje, ali dalje reforme tržišta rada, izmene i dopune poreskih stopa i olakšica, kao i regulisanje tržišta proizvoda, trebalo bi da poboljšaju dugoročne izglede za oporavak. Državne uprave ne bi trebalo da budu u iskušenju da odlažu teške odluke samo zbog toga što izgleda kao da je kriza prošla.
Pozitivni unutrašnji i spoljni faktori podržavaju investicije
Poboljšani izgledi za 2015. i 2016. godinu, zajedno sa nizom prethodnih i trenutnih mera Evropske centralne banke (ECB), trebalo bi da iniciraju preokret u kapitalnoj potrošnji u narednih nekoliko godina. Mada banke još uvek nisu osetile rast potražnje za kreditima, postoje povoljni uslovi za rast investicija u narednim kvartalima.
U međuvremenu, od banaka stižu vesti o poboljšanom pristupu velikim tržištima kapitala, a kamatne stope na sve vrste sredstava trebalo bi dodatno da opadnu u narednim godinama pod uticajem kupovine sredstava od strane ECB. Na taj način bi povećanje tražnje za kreditima trebalo da bude dopunjeno nižim kamatnim stopama što bi ojačalo oporavak investicija.