I pored prošlonedeljnih indicija o intenziviranju robno-berzanskog trgovanja, ovonedeljni promet na “Produktnoj berzi” se vratio na svoje veoma skromne vrednosti koje beleži u proteklih mesec dana. Tokom nedelje prometovano je tačno 500 tona robe i to samo kukuruz i pšenica. Time je količinski obim prometa u padu za 42,53%, dok je registrovani vrednosni obim prometa od 10.263.000,00 dinara, za 43,83% manji nego prethodne nedelje.
Ovonedeljna cena kukuruza od 17,49 din/kg (15,90 din/kg, bez PDV-a), registrovana je na osnovu samo jednog berzanskog ugovora, zaključenog u količini od 100 tona. Malo je bilo interesenata na strani tražnje, čime je cena žutog zrna, ponovo pala na martovski nivo, ispod granice od 16,00 din/kg, bez PDV-a. U odnosu na prethodnu nedelju registrovana cena kukuruza je u padu za 1,52%.
Na tržištu pšenice ništa novo. Registrovan je promet od 400 tona, po prosečnoj nedeljnoj ceni od 21,29 din/kg (19,35 din/kg, bez PDV-a), što znači da, statistički posmtarano, na ovom tržištu nema bitnijih cenovnih promena u odnosu na prethodni period. Pomenuta cena predstavlja ponder cenovnog raspona po pojedinačnim berzanskim ugovorima od 19,20 – 19,50 din/kg, bez PDV-a i odnosi se na hlebno zrno dobrih mlinskih i pekarskih osobina. Istovremeno nuđena je i pšenica slabijih kvalitativnih karakteristika i to po ceni znatno nižoj od 19,00 din/kg, bez PDV-a, ali zainteresovanih kupaca nije bilo.
PRODEX
Trend veoma skromnog robno-berzanskog prometa, nastavlja se i u nedelji za nama. Razlozi se mogu tražiti i u sferi subjektivnih faktora, ali jedino profesionalni aspekt, koji tretira isključivo tržišne faktore tehničke analize, može dati objektivan odgovor, po pitanju aktuelnog stanja na robno-berzanskom tržištu. Cene i njihov trend su dominantan faktor koji najneposrednije utiče na obim prometa i aktivnost tržišnih učesnika.
Ako se zna da je cena kukuruza u 2015., oscilirala u relativno uskom rasponu od 15,00-16,20 din/kg, bez PDV-a, da je cena pšenice nakon februarskog skoka, pala i da je, usled skromne tražnje, postala neinteresentna sa stanovišta tržišnih cenovnih senzacija, te da je cena soje veoma stabilna tokom čitavog posmatranog perioda, onda se može doneti zaključak da poslujemo na cenovno relativno stabilnom tržištu primarnih poljoprivrednih proizvoda, sa blagom tendencijom pada cena tokom četvoromesečnog perioda.
Ovakvu konstataciju potvrđuje i linija trenda indeksne vrednosti PRODEX-a, na donjem grafikonu. Kada se u analizu uključi i ostvareni obim prometa, sa odgovarajućom linijom trenda, onda se jasno vidi apsolutna korelacija ova dva parametra (linije trenda PRODEX-a i obima prometa), što nesumnjivo potvrđuje uvodnu hipotezu da su upravo cene i njihov trend te koje u najvećoj meri determinišu obim prometa i angažovanje tržišnih učesnika na domaćem robno-berzanskom tržištu.
SVET
Ubrzanje prolećne setve i povoljni vremenski uslovi su uticali na pad cena na čikaškoj berzi. Međutim, juče je usled malog rasta BDP-a u SAD-u od svega 0,2% došlo do pada vrednosti dolara, što je podstaklo rast cena fjučersa na žiratice.
Pšenica je u odnosu na kraj prošle nedelje pojeftinila za 4,10%, dok je cena kukuruza pala za 1,89%.
Fjučers na soju, sa isporukom u maju je za razliku od žitarica, poskupeo u odnosu na kraj prošle nedelje i to za 1,04%. Fjučers na sojinu sačmu je skuplji za 2,40%.
Majski fjučers na soju je skočio za 1,26% u odnosu na prošli petak, dok je fjučers na sojinu sačmu na CME u padu za 1,49%.
U Budimpešti je cena fjučersa na pšenicu pala za 2,58%, dok je fjučers na kukuruz skuplji za 0,92% u odnosu na kraj prethodne nedelje. Fjučers na pšenicu u Parizu je u posledjnih nedelju dana pojeftinio za 3,65%, dok je junski fjulers kukuruza jeftiniji za 2,62%.