Pretprošle nedelje mediji su veoma optimistično prenosili novu prognozu MMF-a posle koje ćemo, po mišljenju našeg premijera, imati osnova za podizanje penzija i zarada. O tome ćemo sa ovom institucijom pregovarati u avgustu, kada budemo imali rezultate mera fiskalne konsolidacije.
Na ove lepe vesti se nadovezao ministar finansija Dušan Vujović rečima da bismo u javnom sektoru na dugi rok mogli povećati plate i penzije „na zdravim osnovama“. I guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da trend boljeg punjenja budžeta daje osnove za povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Ona je ocenila i da bi do povećanja plata i penzija trebalo da dođe i pre 2017. godine, koju pominje Fiskalni savet.
Išlo se čak dotle da je premijer obećao da će pre kraja njegovog mandata gotovo svi penzioneri imati više penzije nego ikada. Kako je naveo, već pre kraja ove godine oni koji su imali najniže penzije imaće primanja veća nego ikada. No, nedelju dana kasnije, penzijama su se bavili ekonomisti, koji nisu iskazivali ovoliko ushićenje.
Ali ova priča ne počinje od njih, već od onoga što je izazvalo nezadovoljstvo penzionera širom zemlje. Naime, pre ovog najavljenog uvećanja penzije su doživele značajno umanjenje, kod nekih i za četvrtinu, zbog čega je Udruženje sindikata penzionera Srbije još pre četiri meseca podnelo zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odluke o smanjenju zakonito zarađenih penzija. Pre toga 2009. i 2010. godine, penzije su bile zamrznute. A zbog činjenice da godinama nisu pratile rast inflacije, penzije su u protekle četiri godine realno pale za 20 procenata, a samo zbog činjenice da nisu pratile rast cena na malo, smanjene su za 16 procenata, kaže Milan Nenadović, predsednik Saveza penzionera Vojvodine.
Da postoji šansa da Ustavni sud presudi u korist penzionera pokazuje primer vojnih penzionera koji su tužili državu i dobili spor, jer je ona pre sedam godina pokušala da izbegne da im uveća penzije za 11,06 odsto, što im je po zakonu pripadalo. To sada državu košta više od 170 miliona evra.
Možda će pak, kao što političari najavljuju, penzije u međuvremenu biti uvećane, čime bi moglo biti ublaženo nezadovoljstvo penzionera. No, one ne da ne bi mogle da dostignu „istorijske“ vrednosti, kako premijer najavljuje, nego, po rečima naših ekonomista u skorije vreme ne bi mogle da se povećaju dovoljno ni da se vrate na stari nivo.
Za povećanje penzija i plata u javnom sektoru potrebno je da privredni rast dostigne najmanje 4 odsto, uz istovremeno sprovođenje reformi, smatra Jurij Bajec. Da podsetimo, MMF prognozira da će ovogodišnji rast biti 0 odsto.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da bi o jednokratnom povećanju plata i penzija moglo da se razgovara tek početkom sledeće godine, dok bi trajno povećanje, ali ne do punog iznosa, bilo realno očekivati tek početkom 2017.
Penzionerima svakako ide na ruku činjenica da Fond PIO iz meseca u mesec beleži rast uplata doprinosa i da je sve manji broj onih koji podnose zahtev za penziju, što znači da više njih nastavlja da radi i uplaćuje doprinose. Ako bi Vlada uspela da nađe dodatne realne izvore finasiranja a ako se u međuvremenu recesija u kojoj smo ne bi produbila, možda bi i moglo doći do nekog rasta standarda među penzionerima.
A dotle, o rastu penzija se u medijima sve manje govori, zasenili su ga novi problemi.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.