Uprkos činjenici da primena Zakona o osiguranju, koji je donet u decembru 2014. godine, nije počela i da regulatorni organ tek treba da donese podzakonska akta koja obezbeđuju punu implementaciju zakona, u maju je objavljena knjiga iskusnih autora koja bi trebalo da pomogne stručnoj i profesionalnoj javnosti u primeni novog Zakona.
Knjigu Vodič za primenu zakona o osiguranju priredila je grupa autora – Blagoje Golubović, mr Ljiljana Stojković i Branko Pavlović. Izdavanje knjige pomoglo je je Udruženje osiguravača Srbije. Knjiga ima 400 strana, format je B5, tvrdi povez.
Blagoje Golubović je iskusni pravnik, koji je poslednjih desetak godina bio rukovodilac pravne službe u Sektoru za nadzor delatnosti osiguranja Narodne banke Srbije i učestvovao u izradi propisa iz oblasti osiguranja. Ljiljana Stojković je gotovo deceniju bila vodeći pravnik u Generali osiguranju, rukovodila je pravnim poslovima i rizikom usklađenosti poslovanja. Sada je advokat i bavi se složenim pravnim poslovima u oblasti osiguranja, potpredsednik je Udruženja za pravo osiguranja Srbije. Branko Pavlović je ovlašćeni aktuar, dugogodišnji član Izvršnog odbora Generali osiguranja Srbija, predsednik Udruženja aktuara Srbije i sudski veštak za aktuarstvo. Recezenti su najeminentniji stručnjaci za pravo osiguranja u Republici Srbiji i to: prof. dr Predrag Šulejić, dugogodišnji profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, autor udžbenika Pravo osiguranja i drugih brojnih monografija i naučnih radova i dr Dragiša Slijepčević, učesnik u izradi propisa iz oblasti privrede, dugogodisnji sudija, a sada sudija Ustavnog suda Srbije, u prethodnom mandatu i predsednik tog suda.
Autori knjige poseduju dugogodišnje iskustvo u primeni propisa u oblasti osiguranja i poslovanja akcionarskih društva za osiguranje kao i nadzora nad radom subjekata nadzora delatnosti osiguranja, aktuarstvu i upravljanju osiguravajućim društvima. Ambicije autora pri izradi Vodiča za primenu Zakona o osiguranju bile su priprema prevashodno praktičnog vodiča za implementaciju odredaba zakona koja čitaocu može pomoći u upoređivanju i pravljenju razlika u odnosu na rešenja prethodnog zakona i sagledavanju određenih otvorenih pitanja na koja poslovna i sudska praksa treba da daju odgovore, kao i razloge za uvođenje pojedinih zakonskih rešenja u cilju usklađivanja sa regulativom EU.
Autori u tekstu Vodiča za primenu Zakona komentarišu svaki član Zakona pojedinačno i u najvećem broju odredaba daju komparativni prikaz sa rešenjima prethodnog Zakona o osiguranju, ukazujući na nova rešenja kao i na određena otvorena pitanja, te paralelno odnosno dvostruko uređivanje određenih pitanja. U knjizi to izgleda ovako:
„Član 137. Stav 2. Zakona o osiguranju glasi:
Sredstva osiguranja investirana u inostranstvu u smislu stava 2. ovog člana ne mogu biti veća od 25% iznosa propisanih članom 27. ovog zakona, zavisno od poslova osiguranja koje društvo za osiguranje obavlja u skladu sa izdatom dozvolom za rad.
Deo komentara autora o Članu 137:
U odnosu na prethodni Zakon, iznos je nominalno povećan za 5 procentnih poena, ali iznos u evrima se u većini društava smanjio. Rešenje iz prethodnog Zakona je bilo 20% u odnosu na ceo osnovni kapital konkretnog društva. Ukoliko je društvo registrovano za sve vrste životnog i neživotnog osiguranja imalo minimalni propisani osnovni kapital, odnosno ne veći od minimalnog, moglo je da investira u inostranstvu 20% od 8,5 miliona evra, tj. 1,7 miliona evra. Naravno, većina društava je imala osnovni kapital veći od minimalno propisanog pa je mogla da investira u inostranstvo i znatno više od 1,7 miliona evra. Sada je osnovica minimalni osnovni kapital propisan članom 27, tako da društvo registrovano za sve vrste životnog i neživotnog osiguranja, može da investira u inostranstvu 25% od 6,4 miliona evra tj. 1,6 miliona evra, što je bar 6% manje nego ranije.
S obzirom da gotovo dvadeset godina u Srbiji nije bilo pokušaja da se sveobuhvatno komentarišu prethodni zakon iz oblasti osiguranja, objavljivanje Vodiča za primenu Zakona o osiguranju je doprinos autora boljem razumevanju regulative iz ove oblasti, a takođe može da posluži i kao inspiracija drugim autorima koji se bave osiguranjem.