Bez obzira na to da li su uzroci nedostatak novca, neozbiljni partneri, komplikovane biroktratske procedure ili geostrateška situacija, Srbija je ispustila šansu da u prethodnim godinama započne velike investicione projekte u energetici, pokrene privredu i iskoristi centralnu poziciju u regionu da postane energetsko čvorište.
Ambiciozni planovi i najave investicija u energetici Srbije mere se milijardama evra i otvaranjem hiljada radnih mesta i – još čekaju da njihova realizacija krene. Teško je u jednom novinskom tekstu pobrojati memorandume i ugovore potpisane sa investitorima u energetskom sektoru Srbije u poslednjih 10 godina, ali se na prste jedne ruke mogu nabrojati započeti projekti.
“Ništa se ne dešava, očigledno je problem opšta besparica. Čekamo neka bolja vremena“, kaže za Biznis &Finansije sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za energetiku i energetsko rudarstvo Ljubinko Savić. On upozorava da pomeranje rokova za početak realizacije projekata u energetici povlači i više godina kašnjenjenja za ubacivanje novih pogona u sistem.
Primer da nisu sve prilike propuštene je projekat izgradnje novog bloka Termoelektrane “Kostolac B” za koji je krajem 2014. potpisan ugovor o kreditu sa kineskom Eksim bankom. To će biti i prvi veliki kapacitet za proizvodnju struje koji će se u Srbiji graditi posle 30 godina. Gradnju bloka snage 350 megavata ove godine bi trebalo da počne kineska kompanija CMEC koja je uradilia i revitaizaciju dva postojeća bloka u istoj termoelektrani.
Šta ostaje posle ljubavi?
Energetski projekat od kojeg je Srbija najviše očekivala, gasovod Južni tok, otkazan je u decembru 2014. odlukom Rusije zbog nesuglasica sa EU. Gradnja Južnog toka trebalo je Srbiji da donese dve milijarde evra investicija, učini da od malog potrošača na kraju gasovoda postanemo regionalno čvoršte sa godišnjim prihodima od tranzitnih taksi od najmanje 200 miliona evra. Sa Južnim tokom propala je i ideja gradnje četiri elektrane na gas u saradnji sa Gaspromom. Razočarenje Srbije verovatno je najbolje opisala izjava ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića, koji je govoreći o Južnom toku, rekao da “Srbija više ne sme biti zaljubljena ni u jedan projekat”.
“Srbija nema alternativu za Južni tok. Za druge projekte koji bi Srbiji omogućili nove izvore ili trase snabdevanja gasom moramo da čekamo na partnerske zemlje. Neke stvari ne zavise samo od Srbije. Nije u pitanju samo novac, već se radi i o političkim odnosima i geostrateškim interesima u svetu”, objašnjava Savić. Srbija kao član Energetske zajednice, ali i u kontekstu razvoja čitavog regiona, prema njegovim rečima, ima obaveze za razvoj energetike.
Energetska zajednica uvrstila je u Regionalnu energetsku strategiju iz 2013. godine niz strateških projekata u Srbiji, a među njima su završetak termoelektrane “Kolubara B”, gradnja trećeg bloka u termoelektrani “Nikola Tesla B”(sa početkom 2014. godine), projekti hidroelektrana na Drini, Velikoj Moravi i Ibru koji bi trebalo da donesu „zelenu energiju“. Ni jedan od tih projekata nije odmakao…
Elektroprivreda Srbije je sa nemačkom kompanijom RWE Innogy 2011. osnovala preduzeće Moravske hidroelektrane sa namerom da sagrade najmanje pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, ukupne snage oko 150 megavata. Investicija je procenjena na oko 352 miliona evra, ali se i dalje nije izvesno kada bi mogla da krene. Prema podacima Agencije za privredne registre, preduzeće u kojem nemački partneri ima 51 odsto udela, ima kapital od 53 miliona dinara, ali je ostvarilo neto gubitak od 26 miliona dinara.
Po istom modelu EPS je 2010. osnovao i preduzeće sa italijanskom kompanijom Seći energija za gradnju 10 kaskadnih hidroelektrana na Ibru u vrednosti od 285 miliona evra, ali i taj posao stoji.
Na listi neostvarenih planova je i investicija od oko 600 miliona evra u reverzibilnu hidroelektrana “Bistrica”, sa četiri agregata snage po 170 megavata. EPS je do sada potpisao memorandum o zajedničkom radu s austrijskom kompanijom „Andric”, kinesko-kanadskim konzorcijumom „Lavalin-Kina nuklear” i kineskom kompanijom CWE. Stručni timovi kineske komanije, koja je prošle godine otvorila ogranak u Srbiji, više puta su posetili EPS i drinsko-limske elektrane gde su završili tehničku kao i komercijalnu ponudu. Planovi su bili da se nakon četiri do pet godina gradnje, ta hidroelektrana priključi na mrežu 2019. ili 2020. godine, no još nije izabran partner sa kojim bi se taj posao realizovao, niti je rešeno pitanje finansiranja. Hidroelektrana “Bistrica” je, inače, jedan od projekata neophodnih za izgradnju vetroparkova, jer bi obezbeđivala nephodnu električnu energiju za balansiranje sistema.
Izgledalo je tako lako
Srbija je preuzela obaveze prema Energetskoj zajednici i EU da do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji sa 21,2 odsto na 27 odsto. Taj cilj delovao je kao najlakše ostvarljiv pošto osim velikih hidroelektrana Srbija skoro da i nije koristila potencijale biomase, energije vetra i sunca. Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije iz 2013. predviđenoje da se cilj ispuni učešćem elektroenergetskog sektoraod 36 odsto, grejanja i hlađenja sa 30 odsto, a sektor saobraćaja doprineo bi sa 10 odsto. Plan u elektroenergetici trebalo bi da se ispuni izgradnjom 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju struje, a prema raspoloživim podacima do sada su instalisani kapaciteti snage 34 megavata.
Gotovo polovinu plana trebalo je da ispuni gradnja vetroparkova snage 500 megavata, no investitori i dalje oklevaju sa početkom gradnje. Kamen spoticanja je model ugovora o otkupu elektične energije koji im, kako tvrde, ne omogućava da dobiju bankarske kredite.
Korišćenje hidropotencijala trebalo je da bude povećano i na osnovu javnog poziva ministarstva enegetike za izgradnju mini hidroelektrana. Investirorima je u dva navrata tokom prethodne dve godine ponuđeno 450 lokacija za izgradnju. U prvom pozivu iz februara 2013. od 317 lokacija potpisani su memorandumi za izgradnju 212 malih elektrana sa 90 investitora. Nakon drugog obaveštenja prijave su podnela 74 investitora za 106 lokacija (od ponuđenih 143), a međuresorna komisija je predložila da se sa 40 investitora potpiše memorandum o razumevanju za 79 lokacija. Najavljena je i gradnja 100 malih hidroelektrana u 2014. godini, ali na polovini 2015. godine još nema kilovata proizvedenih u tim objektima.
Nova šansa da se situacija preokrene mogla bi da budenajnovija najava iz Vlade Srbije o povećanom ulaganju u infrastrukturu i širenju EPS-a u regionu. Investicija bi moglo da bude više i zahvaljujući približavanju Evropskoj uniji – zbog uske povezanosti zaštite životne sredine i investicija u energetiku.
Za početak, treba sačekati novu nacionalnu startegiju razvoja energetike. Naime, ona usvojena 2005. ističeove godine, a nova koja bi odredila energetske prioritete do 2025. godine još nije usvojena. Predlog strategije koji je vlada usvojila početkom 2014. povučen je iz skupštinske procedure nakon raspisivanja parlamentarnih izbora prošle godine.
Prejako sunce
Jedan od kontroverznih projekata u energetici Srbije bila je ugovorena investicija američke kompanijeSecurum Equity Partners za izgradnju solarnog parka u Srbiji, a najvećeg u Evropi, od 1.000 megavata. Krovni ugovor potpisan je u oktobru 2012, kada je najavljeno da će biti uloženo 1,75 milijardi evra. Vlada Srbije trebalo je da obezbedi 3.000 hektara na kojim bi se postavili solarni paneli. Investicija nije realizovana, a kompanija je 2013. zbog navodnog neispunjenja obaveza iz ugovoraod Srbije tražila odštetuod 160 miliona evra. Na kraju je odustala od spora.
Valentina Nešić
broj 117, maj 2017.