Sve češće u medijima nailazimo na vesti da će Srbiji u narednom periodu biti na raspolaganju određena svota EU novca – za razvoj, različita ulaganja, pa i reforme koje još nisu dovršene u raznim sektorima. Teme koje se tiču finansiranja od strane Evropske unije sve su zastupljenije, ali se čini da sami građani Srbije nisu u dovoljnoj meri upoznati sa ovom temom i to je uzrok mnogih zabluda i predrasuda. Pre razmišljanja o apliciranju svojim projektom i povlačenja sredstava bilo bi dobro da razumete odakle ovaj novac dolazi, koja mu je namena i da se upoznate sa principima po kojima funkcionišu programi Evropske unije.
Odakle dolazi novac?
Fondovi Evropske unije predstavljaju sredstva izdvojena iz budžeta Unije. U stvaranju budžeta učestvuju najvećim delom zemlje članice, ali u trošenju ovih sredstava pored tih zemalja učestvuju i zemlje koje nisu članice – kandidati, potencijalni kandidati za članstvo, u određenim slučajevima i zemlje van Evrope. Finansijsko funkcionisanje Evropske unije karakteristično je zbog tzv. “višegodišnjeg finansijskog okvira”, načina budžetskog planiranja za period od pet do sedam godina, u okviru kog se planira i godišnja raspodela sredstava. Ovakav način planiranja u upotrebi je od 1988. godine, i iako nije detaljan kao godišnji plan on definiše osnovne iznose i način na koji će biti trošeni. Tako su za period 2014-2020 godina planirani rashodi u visini 960 milijardi evra.
Kada Srbija postane članica EU značajnije će doprinositi ovom budžetu, dok sada kao kandidat u ovu zajedničku kasu doprinosi određenom svotom kao članarinom koja joj obezbeđuje korišćenja određenih programa.
Kako se troši EU novac?
Samim tim što zemlje na drugačiji način doprinose budžetu one ga takođe drugačije koriste. Tako postoje fondovi i programi koje određene grupe zemalja i zemlje mogu ili ne mogu da koriste i to je vrlo često ono što nas u Srbiji buni.
Zemlje članice EU
Skoro 80% sredstava opredeljenih za dodelu kroz fondove namenjeno je zemljama članicama Evropske unije. Neki od tih fondova su Evropski fond za regionalni razvoj, Kohezioni fond, Evropski socijalni fond, Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj.
Jedan od ciljeva pretpristupnih sredstava koje dobijaju zemlje kandidati i potencijalni kandidati jeste upravo priprema za korišćenje pomenutih fondova. Srbija će kada postane punopravna članica imati pravo da koristi ova sredstva, ali i kapacitet, neophodne institucije i stručnost za što uspešniju apsorbciju sredstava.
Zajednički programi
Jedan od načina na koji EU unapređuje saradnju između zemalja članica i kandidata/potencijalnih kandidata, i na taj način ove druge približava principima funkcionisanja EU jesu tzv. Community Action Programs. Misija ovih programa mahom jeste sprovođenje evropskih politika u različitim sektorima, tematskim oblastima i prioritetima, i na taj način povećanje kompetentnosti i konkuretnosti cele Evrope, posebno Evropske unije. Srbija je u prethodnom finansijskom ciklusu učestvovala u nekoliko ovih programa, a slična je situacija i u finansijskom ciklusu 2014-2020. Neki od tih programa su Horizon 2020 (nekadašanji FP7, CIP i EIT), Erasmus+ (nekada Erasmus Mundus, Tempus, Youth in Action), COSME (nekada CIP, EIP), EaSi (nekada PROGRESS).
Pretpristupni fondovi
Sredstva koja su Srbiji trenutno najzanimljivija svakako su ona iz pretpristupnih mehanizama, konkretna IPA programa. Kao što i samo ime kaže ovaj fond je namenjen zemljama koje su kandidati ili potencijalni kandidati za članstvo u EU. Srbija je korisnica ovih sredstava od 2007. godine, a novo programiranje za period 2014-2020 će kroz IPA 2 staviti Srbiji na raspolaganje oko 11,5 milijardi evra. Kroz ovaj novac finansiraju se projekti koji se tiču unapređenja i razvoja Srbije, kako bi se što bolje pripremila za članstvo u Uniji, i iz tog razloga je neophodno da se trenutno koncentrišemo na njegovu efikasnu i efektivnu potrošnju.
Zašto je nam je sve ovo važno?
Pored zavidne količine sredstava koje Evropska unija bespovratno daje Srbiji ne smeju se zanemariti ni razvojni ciljevi koji su predmet ovog finansiranja. Najbolje ćemo shvatiti važnost EU sredstava za nas ako počnemo da ih posmatramo kao deo rešenja problema koje uočavamo u svojim zajednicama. Ovaj novac naravno nije rešenje samo po sebi, ali njegova pravilna i dobro isplanirana upotreba dovodi do rešavanja ili umanjivanja problema, do postizanja željenih promena i ispunjavanja relevantnih strateških ciljeva, i posledično unapređenja društva uopšte.
Preuzeto sa sajta projekat.info