Većina ekonomista zemalja u razvoju i njihovih zapadnih kolega saglasni su da će se dramatičan pad deviznih rezervi u brzorastućim ekonomijama nastaviti, što će usporiti ne samo zemlje u razvoju, već i zapadnu ekonomiju. Pojedini bankari najavljuju da odliv ulaganja sa zapadnih tržišta može izazvati recesiju u Evropi i isporučiti je pred američka vrata.
Da li je na pomolu dugororočniji zaokret u politici svetskih deviznih rezervi koji će, posledično, dodatno destabilizovati globalnu ekonomiju? Ovo pitanje je postalo okosnica mnoštva komentara i prognoza, nakon što je objavljeno da su u martu ove godine svetske devizne rezerve pale na 11,6 biliona dolara u odnosu na rekordnih 12,03 biliona dolara iz avgusta 2014. godine, čime je zaustavljeno petostruko uvećanje rezervi započeto 2004. godine. Ako se izuzmu efekti kolebanja deviznih kurseva, zemlje u razvoju, koje drže oko dve trećine globalnih deviznih rezervi, u prošlogodišnjem četvrtom kvartalu potrošile su 54 milijarde dolara svojih zaliha. Prema procenama švajcarske banke Credit Suisse, to je najveći iznos od izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine.
Nakon cele decenije, tokom koje su brzorastuće ekonomije, poput Kine i Rusije, povećavale svoje devizne rezerve u proseku za 824 milijarde dolara godišnje, rezerve Kine, najveće na svetu, u decembru su smanjene na 3,8 biliona dolara sa rekordnog junskog iznosa od četiri biliona dolara, dok su rezerve Rusije u protekloj godini zaključno sa martom ove godine smanjene za 25 odsto, na 361 milijardu dolara. Rezerve Saudijske Arabije, treće najveće na svetu posle Kine i Japana, takođe su smanjene i to za 10 milijardi dolara od avgusta prošle godine, na sadašnjih 721 milijardu dolara. Među zemljama u razvoju, izuzetak od ovakvog trenda su samo Indija, Indonezija i Meksiko.
Analitičari za ovakav zaokret navode dva ključna razloga. Prvi je jačanje američkog dolara, zbog čega se smanjuju devizne rezerve u drugim valutama. Drugi razlog su intervencije na deviznom tržištu u sklopu kojih su pojedine centralne banke, poput ruske, potrošile deo deviznih rezervi kako bi sprečile slabljenje sopstvenih valuta.
Cena jačanja dolara
Budući da neke zemlje, kao u slučaju Kine, objavljuju podatke samo o visini ukupnih deviznih rezervi, ali ne i o njihovoj strukturi, ne može se znati tačan procenat učešća pojedinih valuta u ukupnim svetskim deviznim rezervama, ali na osnovu podataka zemalja koje objavljuju takve informacije, vidljiv je porast udela američkog dolara na račun evra. To ukazuje na značajno prelivanje kapitala iz Evrope u SAD, što se, prema analitičarima, i moglo očekivati na osnovu primetno bolje ekonomske situacije u Sjedinjenim Državama, o čemu svedoči i niska stopa nezaposlenosti od 5,5 odsto.
Dodatan porast udela američkog dolara u deviznim rezervama na već visokih 62,9 odsto, izgleda da daje za pravo američkim ekonomistima koji većinom tvrde da još dugo nijedna druga valuta neće ugroziti prvenstvo dolara u globalnoj ekonomiji. Komentatori smatraju da će američki dolar nastaviti da jača, imajući u vidu da Evropa i dalje grca u problemima, kao i vrlo oprečne prognoze o posledicama programa upumpavanja novca u finansijski sistem, koji je pokrenula Evropska centralna banka. Osim toga, na dodatan pad vrednosti evra može uticati i eventualni izlazak Grčke iz evrozone i dalje zaoštravanje odnosa sa Rusijom, pa američki ekonomisti smatraju da postoji realna mogućnost da će do kraja godine američki dolar barem na kratko postati jači od evra, što bi, sa druge strane moglo da smanji potražnju za američkim državnim obveznicama. Rast kursa dolara može imati veoma loše posledice i za američke multinacionalne kompanije, čija profitabilnost zavisi od prodaje u inostranstvu, a neke od njih su već prijavile gubitke, poput kompanija „Tifani“ i „Orakl“.
Smanjenje deviznih rezervi bi moglo da se negativno odrazi na globalno tržište i zato što bi zemljama u razvoju otežalo podizanje sopstvenih zaliha novca i dotano zakočilo njihov ekonomski rast koji je već počeo da usporava. Ipak, neke analize ističu da je u Rusiji, već u aprilu, zabeležen rast deviznih rezervi prvi put nakon godinu dana njihovog smanjivanja, što bi mogao da bude znak da je panika izazvana naglim padom cene nafte počela lagano da jenjava. Takođe, rublja se postepeno stabilizuje, zahvaljujući i čnijenici da je ruska centralna banka smanjila referentnu kamatnu stopu sa ekstremnih 17 odsto na 14 odsto, što je Rusiju učinilo privlačnijom za operacije sa deviznom aktivom.
Rusija se, inače, tokom 2014. oslobodila velikog broja američkih državnih obveznica, i sada ih ima manje nego Irska, Turska ili Singapur. Ruski mobilni operater „Megafon“ i najveći svetski proizvođač nikla „Norilsk nikal“ već su prebacili svoja operativna sredstva u hongkonški dolar. Taj proces će se nastaviti, a sasvim je verovatno da će sledeći korak ruskog regulatora biti postupno napuštanje američkih državnih obveznica i preraspodela oslobođenih sredstava izvan jurisdikcije evropskih zemalja.
Svilen gajtan
Pojedini ekonomisti, istovremeno, ukazuju na prevelik uticaj Kine. Nepopuštanje kineskog „keri trejda“ (carry trade), u kojem su kineski špekulanti smanjili svoje devizno zaduživanje jer je renminbi oslabio ove godine, izazvalo je neto odlive sa računa kapitala ove zemlje u rekordnom iznosu od 91 milijarde dolara u četvrtom kvartalu prošle godine. Strah od striktnije monetarne politike SAD zbog jakog dolara, uticalo je na dužnike u zemljama u razvoju da smanje svoju izloženost kreditima denominovanim u dolarima.
Najave da će Kina, najverovatnije, potrošiti ogromna sredstva iz svojih inostranih rezervi zasnivaju se na procenama da će finansiranje projekta Put svile, vrednog više milijardi dolara, kao i smanjenje domaćih kamatnih stopa usloviti Narodnu banku Kine da povuče sredstva iz Evrope i Sjedinjenih Država. Stin Jakobsen, glavni ekonomista danske Saxo banke ističe da bi takav potez mogao da izazove recesiju u Evropi i upali crvenu lampicu za recesiju u SAD, usled povećanja cene kapitala. To će imati za posledicu rast cena robe na tržištu, rast cene zlata, kao i rast kamatnih stopa, pa bi prema procenama danskog ekonomiste američke desetogodišnje obveznice do kraja godine mogle da dostignu vrednost od 3,25 odsto.
Sve veći broj centralnih banaka u zemljama u razvoju više ne ulažu u stranim valutama, kako bi kompenzovale odliv kapitala i pomogle nacionalnu valutu. Sa ciljem da stabilizuju kurs, regulatori su bili prinuđeni da iskoriste sakupljene devizne rezerve. Njihovo smanjenje upozorava da se smanjila i mogućnost privreda u razvoju da sakupljaju rezerve na račun trgovinskog salda ili dotoka kapitala. Ako su ranije brzorastuće ekonomije sakupljale rezerve kako bi podržale tržište i interesovanje investitora, sada ili nemaju mogućnosti ili nemaju takav zadatak. Što se više smanjuju devizne rezerve, i centralne banke imaju sve manji manevarski prostor da stabilizuju kurs i prinuđene su da prelaze na politiku promenljivog kursa, što za sobom povlači veću nestabilnost na deviznom tržištu.
U anketi koju je sproveo Fajnenšel tajms, devet od 10 ekonomista iz zemalja u razvoju je izjavilo je da je period „vrhunca rezervi“ prošao i da očekuju njihovo dalje smanjivanje, te da će to ugroziti sposobnost nacionalnih ekonomija da kupuju dužničke hartije od vrednosti u SAD i Evropi. „To je u protekloj deceniji bio generator rasta na Zapadu“, ističe se u novinskom komentaru povodom rezultata ankete i dodaje: „Ako zemlje u razvoju više ne akumuliraju devizne rezerve, ogromna globalna štednja je više prividna nego stvarna. Svetu će veoma nedostajati ’recikliranje’ rezervi zemalja u razvoju kada labave monetarne politike na Zapadu postanu rigoroznije“.
Vladimir Adonov
Finansije Top 2014/15.