Mada tržište osiguranja u Srbiji i dalje stagnira, UNIQA Srbija je u prošloj godini ostvarila rast premije životnog osiguranja od gotovo 26 odsto, čemu doprinosi i sve bolja saradnja sa bankama. Matematičke rezerve, ostvarene po osnovu rasta premije životnog osiguranja, u Srbiji se uglavnom ulažu u dugoročne obveznice, zbog manjka odgovarajućih finansijskih instrumenata za investiranje.
Tržište osiguranja je bilo jedno od retkih koje je prošle godine zabeležilo rast u Srbiji. Razlog za to, nažalost, ne leži u boljem ekonomskom položaju stanovništva, već u činjenici da je, posle nekoliko godina odlaganja, cena obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti povećana za 45 odsto (u Srbiji je evidentirano oko 2,2 miliona osiguranih vozila čija premija čini 33 odsto ukupne vrednosti premije na tržištu osiguranja), kao i da je u proteklih dvanaest meseci bilo nešto učestalije ugovaranje jednokratnih premija u životnom osiguranju. „Ako se izuzmu ovi efekti, mogli bismo reći da je srpsko tržište osiguranja u stagnaciji tokom poslednjih pet godina, što je slučaj i u većini drugih evropskih zemalja“, istakla je Gordana Bukumirić, CEO UNIQA Srbija, na UNIQA Evropskom forumu o osiguranju, koji je nedavno održan u Beogradu.
Pored osiguranja od auto-odgovornosti, veliko učešće na domaćem tržištu ima osiguranje nezgode pri obavljanju redovnog zanimanja i van njega (32%), dok su ostale vrste osiguranja malo zastupljene u Srbiji: dobrovoljno zdravstveno sa 13 odsto, životno sa osam odsto, kao i osiguranje imovine koje je ispod sedam odsto.
Prema podacima Ministarstva finansija, ukupna uplaćena premija po stanovniku u Srbiji je iznosila oko 78 evra u 2014. godini, što jeste porast od 17 evra u poslednjih deset godina, ali i dalje daleko od najvećeg broja ostalih evropskih zemalja: u Austriji ona iznosi 1.795 evra po stanovniku, u Češkoj 503 evra, u Hrvatskoj 272 evra, Crnoj Gori 117, a po toj statistici i Bosna je ispred Srbije, sa 82 evra prosečno uloženih u osiguranje. Istovremeno, udeo ukupne premije iznosi oko 1,8 odsto srpskog BDP i na tom nivou je već godinama. Razvijena tržišta tradicionalno imaju znatno veći udeo životnog osiguranja u ukupnoj premiji, i tu naši osiguravači vide prostor za rast.
Banke kao posrednici
UNIQA Srbija je u prethodnoj godini ostvarila rast premije od 16,14 odsto, čemu su doprineli i rast životnog osiguranja od 25,81 odsto i rast neživotnog osiguranja od 12,88 odsto, dok je najveći rast postignut u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju (52%), ali sa niske osnove.
Rast segmenta životnog osiguranja je svakako dobra vest, iako građani još uvek nisu dovoljno obavešteni o svim mogućnostima, ali i obavezama koje im ovakvo osiguranje donosi. S obzirom na to da se u ovoj vrsti osiguranja sklapaju dugoročniji ugovori nego kod ostalih polisa, najčešća pitanja korisnika su „šta će se desiti ako više ne budem mogao da plaćam osiguranje“, „da li neko može da preuzme plaćanje premije umesto mene“ i „kako mogu da dođem do novca pre isteka roka“? „Životno osiguranje se najčešće poistovećuje sa štednim proizvodima, pa time, na žalost, i sa negativnim iskustvima tokom hiperinflacije iz devedesetih, koja su prouzrokovala nesigurnost povodom ulaganja na dugi rok i nepoverenje u finansijske institucije“, objašnjava za „Biznis & Finansije“ Gordana Bukumirić razloge zbog kojih se navedena pitanja najčešće postavljaju i potrebu da se građani bolje informišu o ovoj vrsti usluge.
U poslednje vreme, važnu ulogu u prodaji polisa životnog osiguranja preuzima bankarski sektor, sa razgranatom poslovnom mrežom i svakodnevnim kontaktom sa stanovništvom, pa i saradnja osiguravača sa bankama postaje sve bitnija. „Banke su sa opadanjem kreditne sposobnosti stanovništva morale da se fokusiraju i na druge izvore prihoda, a jedan od njih je i uzimanje provizije na prodaju proizvoda osiguranja. Bankarski sektor postaje sve značajniji učesnik na tržištu osiguranja jer ima čest kontakt sa potrošačima, pa samim tim donekle preuzima i ulogu edukatora potencijalnih klijenata“, smatra CEO UNIQA Srbija.
Gde uložiti matematičku rezervu u Srbiji?
Rast premija životnog osiguranja pokreće i pitanje ulaganja matematičkih rezervi koje osiguravač na osnovu njih ostvaruje. „Rukovanje matematičkim rezervama je striktno definisano i regulisano zakonom i podzakonskim aktima. Međutim, Srbija je tržište koje ima ograničene finansijske instrumente u koje se može ulagati, pa su osiguravačima na raspolaganju depoziti – mada se mora naglasiti da su tu sve niže kamatne stope, te je ovakav vid investiranja nedovoljno isplativ – kao i dugoročne državne obveznice. S druge strane, vrlo je komplikovana procedura oko ulaganja u inostrane hartije od vrednosti – potrebno je dobiti saglasnost od domaćeg regulatora, što samo produžava proces i čini ga manje fleksibilnim i komfornim za osiguravajuće kompanije. Naša sredstva su uložena većinom u dugoročne obveznice, a manjim delom u depozite“, kaže Bukumirić.
Prema njenim rečima, u investiranju matematičkih rezervi uvek je najbitniji činilac vremenska usklađenost između obaveza i ulaganja. U Srbiji to, nažalost, nije moguće učiniti u punoj meri: prosečno trajanje ugovora o životnom osiguranju u UNIQA Srbija je sedamnaest godina, a državne obveznice su oročene na maksimalno deset godina, zbog čega se javlja rizik kod reinvestiranja tih sredstava po isteku obveznica.
I posle poplava potop
Prethodnu godinu obeležile su nezapamćene poplave, a po tom osnovu je kod UNIQA osiguranja prijavljeno oko 600 šteta u vrednosti od pet miliona evra. Međutim, od te sume samo 1,5 milion evra odštete isplaćen je fizičkim licima, a preostali deo preduzećima koja se u sklopu svog poslovanja i inače redovno osiguravaju protiv poplava. Broj građana koji osiguravaju imovinu od poplava nije porastao, uprkos katastrofalnim posledicama koje su one ostavile u Srbiji. Sva osiguravajuća društva su ukupno isplatila oko 70 miliona evra štete, što ukazuje na veoma mali procenat osigurane imovine.
„Nažalost, svest građana o osiguravanju od poplava nije bitno podignuta ni u zemljama centralne Evrope, u kojima su vremenske nepogode napravile veliku štetu godinu dana ranije. Zbog toga neke evropske zemlje čak pokušavaju da uvedu osiguranje protiv poplava kao obavezno“, naglasio je Volfgang Kindl, CEO UNIQA International, koji je bio specijalni gost na Evropskom forumu o osiguranju. Rumunija je prva zemlja u regionu u kojoj je osiguranje od poplava postalo i zakonska obaveza, sa najčešćim uplatama od 10 i 20 evra, i odštetama u visini od 10.000 i 20.000 evra. Prema Kindlovim rečima, obimne poplave koje su zadesile Evropu u protekle dve i po godine neminovno su dovele i do isplata velikih odšteta, što je velike osiguravače uslovilo da se fokusiraju na poslovni segment reosiguranja.
Marko Miladinović
broj 117, maj 2015.