Nastavlja se neobična bitka za ili protiv ogromnog trgovinskog sporazuma između 12 zemalja, poznatog kao Trans-pacifičko partnerstvo (TPP). Predsednik Obama je usvajanje ovog sporazuma postavio kao prioritet svog drugog mandata. U pokušaju da pridobiju sebi naklonjene federalne države, republikanci su TPP nazvali Obamatrejd. Ali većina protivnika sporazuma su demokrati.
Obamini glavni saveznici u borbi za glasove u Predstavničkom domu, koji bi mu dali vanredna ovlašćenja za pregovore o ovom i drugim trgovinskim sporazumima, su predsedavajući Kongresa Džon Bejner i član Doma Pol Rajner – koji su retko na njegovoj strani. Do glasanja može doći već za par dana. Svojim sumnjičavim pristalicama republikanci objašnjavaju da je podrška predsedniku način da ga „drže pod kontrolom“. Obama u međuvremenu uzalud lobira u crnom kokusu Kongresa, koji mu obično daje podršku. „Učinio je sve da me ubedi; samo što mi nije ponudio da letim predsedničkim avionom“, kaže demokrata iz Luizijane Sedrik Ričmond. On je ipak „sklon da glasa protiv“ TPP-a.
Protivljenje demokrata TPP-u može se objasniti lošim iskustvima sa Severnoameričkim sporazumom o slobodnoj trgovini (NAFTA) iz 1994. Ovaj sporazum je predložio Ronald Regan, a Bil Klinton ga progurao u Kongresu glasovima republikanaca. Mnogi demokrati smatraju da je NAFTA zaslužna za zatvaranje stotina hiljada radnih mesta i smanjenje zarada. Predsednik Obama je u pravu kada kaže da TPP nije NAFTA. On okuplja najrazličitije zemlje i ekonomije iz pacifičkog područja, od bogatog demokratskog Japana do autoritarnog siromašnog Vijetnama, i uključuje 6 zemalja sa kojima SAD već ima sporazume o slobodnoj trgovini. TPP treba da obuhvati 40% globalne ekonomske aktivnosti i nije klasičan trgovinski sporazum, već pre strateška odbrana Amerike od sve većeg regionalnog uticaja Kine. Ali sve su to nagađanja, jer se o uslovima ovog ugovora pregovara u tajnosti. Na tekstu ugovora rade samo „provereni savetnici“, koji su većinom predstavnici raznih privatnih kompanija. Delovi nacrta koji su procureli u javnost su alarmirali mnoge ekologe, sindikate i pobornike socijalnog zdravstva.
Neki otpori koje je TPP izazvao su svakako neosnovani. Na primer, za konzervativne protivnike imigracione reforme TPP je trojanski konj zagovornika zakona povoljnih za imigrante. (Pol Rajan je ismejao ovu ideju i nazvao je „urbanom legendom“.) Neki republikanci odbijaju da podrže TPP samo zato što je to Obamina ideja. Prošle nedelje, član Doma Rajan Zink iz Montane je izjavio: „Ne možemo dati vanredna ovlašćenja čoveku koji pregovara s prevarantskim državama kao što su Iran i Kuba“. Ovaj bivši komandant mornaričkih Foka zatim je dodao: „Ne verujem da će predsednik Obama pregovarati u najboljem interesu Montane i Amerike.“
Važnije primedbe na TPP su dali senatori i članovi Predstavničkog doma kojima je u nadziranoj podrumskoj prostoriji ispod Kapitola, uz zabranu hvatanja beležaka, dat na uvid nacrt sporazuma od 800 strana. Senatorka Elizabet Voren kritikovala je takozvane ISDS, odredbe o „zaštiti ulaganja i rešavanju sporova između ulagača i države“. ISDS dopušta korporacijama da tuže vlade zbog zakona koji nepovoljno utiču na njihove „očekivane buduće profite“. Ovaj set odredbi može da ospori donete ekološke mere, mere vezane za javno zdravlje, pa čak i zakone o minimalnim zaradama. Sve ovo je već deo mnogih postojećih trgovinskih sporazuma. Tako je na primer švedska elektro kompanija tužila Nemačku za 4,6 milijardi dolara odštete zbog zatvaranja nemačkih nuklearnih elektrana, a Filip Moris tuži Urugvaj i Australiju zbog njihovih novih programa protiv pušenja. Voren tvrdi da TPP u ovakvim sporovima predviđa međunarodne tribunale, u kojima bi umesto sudija sedeli korporativni pravnici. Po njenom mišljenju, osporavanje američkih zakona ipak bi trebalo da se odvija u američkim sudnicama.
Vikiliks je objavio nacrte poglavlja TPP-a o investicijama, zaštiti životne sredine i dve verzije (iz 2013. i 2014) odredbi o pravima na intelektualnu svojinu. Poglavlje o zaštiti životne sredine je razočaralo aktiviste. Po analizi Sijera kluba, TPP će izazvati brz porast izvoza američkog prirodnog tečnog gasa, što će dovesti do otvaranja više bušotina, veće emisije metana, prelazak domaćeg energetskog tržišta sa gasa na ugalj i pogoršanje klimatskih uslova. Ispostavilo se da su predložene sporazume o intelektualnoj svojini diktirale industrija zabave i tehnološka i farmaceutska industrija. Lekari bez granica izjavili su da je, ukoliko se odredbe o patentiranju lekova ne promene u konačnom nacrtu, TPP na putu da postane „dosad najštetniji trgovinski sporazum kada je reč o dostupnosti lečenja“ u zemljama u razvoju. Protivljenje sporazumu raslo je sa pojavljivanjem svakog dela njegovog nacrta. Pokazalo se da je čak i pomoć radnicima koji izgube posao zbog TPP-a delimično finansirana prelivanjem 700 miliona dolara iz Medicare. Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž pokušava da kraudsorsingom sakupi sto hiljada dolara kao nagradu za svih 29 poglavlja TPP-a.
Ako dobije vanredna ovlašćenja, predsednik Obama bi mogao da pregovara o trgovinskim sporazumima i šalje ih Kongresu na direktno glasanje, bez mogućnosti amandmana, diskusije i opstrukcija. Sporazumi bi bili usvajani sa samo 51 glasom, a ne šezdeset kako je uobičajeno. Pol Rajan je na Si-En-Enu nedavno rekao da je od vremena Frenklina Delana Ruzvelta svaki predsednik imao neku vrstu unapred datog ovlašćenja. To nije sasvim tačno – Ričard Nikson ga nije imao iako je inicirao njegovu modernu verziju. Obama jako želi ovaj instrument, jer je to jedina garancija usvajanja TPP-a.
Senat je u maju već izglasao ova ovlašćenja predsedniku, sa 62 glasa za prema 37 protiv, od čega je svega 14 demokrata glasalo za. Bejner i Rajan očekuju da će pridobiti 200 republikanskih glasova. U tom slučaju im je potrebo još samo 18 demokratskih glasova. Priča se da manjinska liderka Nensi Pelosi blisko sarađuje s Bejnerom i Rajanom na sakupljanju potrebnog broja demokratskih glasova – mada se još nije izjasnila kako će sama glasati. Ovo pokazuje uvrnutost legislativne politike u vezi sa TPP-om. Protiv sporazuma su gotovo sve izborne jedinice Demokratske partije i taj otpor raste, dok ga njihov lider Obama sve više želi.
Ali zašto? Možda je sporazum bolji za američku srednju klasu i radnike nego što se čini po procurelim nacrtima u kojima se podilazi multinacionalnim korporacijama. Državni sekretar Džon Keri i ministar odbrane Ešton Karter objavili su zajedničku kolumnu u USA Today u kojoj sa oduševljenjem tvrde da je TPP uvod u blistavu novu eru globalnog prosperiteta na čelu sa Amerikom. Ali sindikati kažu da će na sledećim izborima kazniti sve demokratske predstavnike koji podrže TPP, kao i one koji budu glasali za Obamina ovlašćenja. Objektivna procena sporazuma je nemoguća, jer ga nismo videli. I Kongres će imati sličan problem pri glasanju. Čemu žurba? Da li Obama možda želi da bude upamćen u istoriji kao predsednik koji je zauzeo čvrst stav prema Aziji? Političare često optužuju za podršku prokorporativnim programima i bogatašima koji će im finansirati sledeću izbornu kampanju. U Obaminom slučaju, ovaj motiv ne važi.