Čajevi za grickanje ili čajevi u kašičicama su samo neke od inovacija u domaćoj proizvodnji čajeva, bez kojih, iako je reč o delatnosti sa dugom tradicijom, nema daljeg tržišnog rasta. Na žalost, kod nas se i dalje rađe ulaže u trgovinu tuđim proizvodima, nego u inovativnu proizvodnju.
U Srbiji se lekovito bilje trenutno uzgaja na oko 3.500 hektara. Prinosi po jednom hektaru zavise od vrste čaja, ali, na primer, od kamilice se može dobiti 300 do 500 kilograma cveta, što nije loša zarada ako se ima u vidu da je prihod po kilogramu i do osam evra. Stručnjaci kažu da se najviše isplati ulagati u uzgoj kamilice, nane, matičnjaka, belog sleza, mirođije i peršuna. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, neven, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.
U Srbiji je nekada ova grana poljoprivrede bila mnogo razvijenija nego danas. Trenutno se sakupljanjem i preradom bavi oko 5.000 ljudi, a svake godine se u Nemačku, Italiju i zemlje u okruženju izveze od pet do šest hiljada tona lekovitog bilja. Upućeni tvrde da je ova delatnost čak tri puta isplativija od povrtarstva, a procenjuje se da bi Srbija izvozom lekovitog bilja i šumskih plodova godišnje mogla da prihoduje oko 50 miliona dolara samo sa tržišta SAD, Austrije, Italije i Nemačke. Ukoliko bi se iskoristilo svih 10.000 hektara zemljišta koje je, po nekim studijama, pogodno za sadnju lekovitog bilja, Srbija bi dodatno mogla da zaposli i do 30.000 ljudi.
Prema podacima Grupacije proizvođača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja PKS, u poslednjoj deceniji potrošnja čajeva u Srbiji raste između 10 do 20 odsto godišnje, a iz razgovora sa proizvođačima čajeva saznajemo da su na tržištu najtraženiji nana, kamilica, zeleni čaj sa raznim dodacima i voćni čajevi.
Nije svaka ušteda dobra
Na žalost, lekovito bilje nema ko da bere, jer mladi ljudi godinama odlaze iz sela u gradove, kaže Nebojša Stanojević, vlasnik preduzeća Adonis iz Sokobanje, koji je suprotno takvom trendu sa suprugom napustio Beograd pre gotovo četvrt veka da bi se posvetio lekovitom bilju. Sa najnovijom krizom, deo seoske populacije se vratio na svoja imanja i uključio u branje lekovitog bilja, barem sezonski. Naš sagovornik, koji je i predsednik Grupacije proizvođača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja PKS, kao i Udruženja za lekovito bilje „Dr Jovan Tucakov“, napominje da se lekovito bilje trenutno najviše bere u jugoistočnom delu Srbije, na teritoriji Svrljiga, Sokobanje, Boljevca, Dimitrovgrada…
Adonis otkupljeno bilje prerađuje i proizvodi čajeve koje pretežno prodaje u apotekama, zatim prodavnicama zdrave hrane, a u poslednjih godinu dana i preko interneta. Pored prodaje na domaćem tržištu, preduzeće svoj aortiman izvozi u Crnu Goru, Makedoniju, na Kosovo, u Bosnu i Hercegovinu i Sloveniju. „Najviše se prodaje šumsko voće – to je čaj u kojem ima dosta domaćeg voća, zatim brusnica koja je uvozna, kamilica sa medom, nana, rtanjski čaj, ali i neke kombinacije poput zelenog čaja sa limunom i đumbirom. Čaj će se prodavati samo ako je kvalitetan, lepo upakovan i, istovremeno, cenovno dostupan. Zbog pada standarda, neke moje kolege su odustajale od luksuznih pakovanja, pojedinci su čak razmišljali da prodaju čaj samo u filter kesicama, bez končića. Bilo je i onih koji su, umesto na ambalaži, štedeli na kvalitetu sirovina, ali takva poslovna politika ne može da bude uspešna na duži rok“, uveren je Stanojević.
On ne vidi mnogo prostora za dalji rast na domaćem tržištu bez uvođenja inovacija, koje međutim, nije uvek jednostavno sprovesti. „Nedavno sam u Srbiji našao biljku kojom se iskorenjuju streptokoke i stafilokoke. Od nje bi, na primer, mogao da se proizvede ekstrakt kojim bi se punile kapsule, i rado bih uložio u taj posao kada bih bio siguran da ću za novi proizvod naći kupca. Ali kod nas se, na žalost, rađe trguje tuđim proizvodima umesto da se ulaže u proizvodnju“, komentariše naš sagovornik.
Kašičice sa čajem
Uprkos tome, Adonis je postao prepoznatljiv upravo po inovativnim proizvodima, kao što je „Čaj za grickanje“. Ideju su, kaže Stanojević, dobili kada su na jednom sajmu izložili činiju sa čajem u kojem je plivalo voće, kako bi i na taj način pokazali u kojoj meri su njihovi proizvodi prirodni. Posetioci su masovno dolazili i grickali voće iz činije, da bi im, na kraju, organizator sajma dodelio zahvalnicu za „čaj koji se gricka“. Tako je nastao istoimeni proizvod i to u raznim varijantama, od jabuke, trnjine, maline, borovnice, brusnice, „a najomiljeniji je onaj od kisele jabuke“. Prodaje se uglavnom u kafićima, i to više u Hrvatskoj nego u Srbiji, a izvozi se i na druga okolna tržišta.
Još jedna inovacija po kojoj je kompanija postala posebno prepoznatljiva su kašičice sa čajem, koje se ko koriste isto kao i filter vrećice. „Planirao sam da napravimo štapić poput onog za duvanje mehurića od sapunice, ali sa dva kraja, dakle sa dva filtera za čaj“, priča naš sagovornik. „Međutim, proizvođač mašine za ove kašičice je na internetu pronašao jednu kompaniju iz Amerike koja radi to isto, samo sa jednim filterom na kraju štapića. Zatim je kombinovao te dve ideje i dobili smo originalan proizvod koji smo zaštitili na području bivše Jugoslavije“.
S obzirom da ukupnom rastu prodaje najviše doprinose voćni čajevi, u Adonisu planiraju ulaganja u mašinu za obradu jabuka i drugog voća. Mada je poslovanje zasnovano na proizvodnji funkcionalnih, odnosno lekovitih čajeva, Stanojević upozorava da nijedan proizvod ne poseduje univerzalna lekovita svojstva, te da je neophodna konsultacija sa lekarima koja vrsta čaja pogoduje određenoj bolesti.
Zato Adonis i u svom poslu konstantno sarađuje sa stručnjacima, kao što je organizacija manifestacije „Biljober“ u partnerstvu sa Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju GIZ, na kojoj se edukuju berači i uzgajivači lekovitog bilja u Knjaževcu, Zaječaru, Boljevcu i Golupcu. „Na toj manifestaciji, ali i kroz celokupno dosadašnje iskustvo u ovom poslu, uverio sam se u onu izreku da sa lekovitim biljem mogu uspešno da rade samo dobri ljudi“, zaključuje Nebojša Stanojević.