Promene su u vazduhu u Kini, gde sada postoji više od 5.000 hedž fondova, IPO tržište je užareno i vrednost akcija na berzi je porasla za više od 100%… ali kako ističe glavni ekonomista Sakso Banke (Saxo Bank) Stin Jakobsen (Steen Jackobsen) to nije potpuna priča. Kako eksperti, tako i oni neupućeni, uporno predskazuju usporavanje kineskog rasta, finansijske probleme i balon na tržištu kapitala, ali kako Jakobsen kaže njegova saznanja sa puta u Kinu, su sledeća…
Kao prvo, finansijska deregulacija se dešava brže nego što je iko ikada pomislio, a internacionalizacija juana je pravo gorivo za projekat novog Puta svile. Finansijska deregulacija ne znači samo vezu između berzi u Šangaju i Hong Kongu, ili berzi u Šenženu i Hong Kongu i programa kvalifikovanih institucionalnih investitora. Ona se takođe može videti i u postepenom ublažavanju regulacije, u Finansijskoj zoni Šangaja (ili, tačnije, finansijske i trgovinske zone Luđazui (Lujiazui)) i u čvrstom uverenju u otvaranje tržišta.
Prilikom sastanka sa zvaničnicima u Šangaju, Jakobsen ističe da je stekao utisak da su čak i Kinezi iznenađeni kako se „otvoreno tržište“ sve brže razvija, zapažanje koje je potvrđeno povećanim obimom trgovanja ne samo na berzi akcija već i na širem i dubljem tržištu obveznica, kao i domaćem deviznom tržištu. Tako dolazimo sledećeg zapažanja: internacionalizacije juana. Tako u svojoj analizi stručnjak Sakso Banke ističe da kada je prvi put pisao o Putu Svile u martu posle posete Hong Kongu, nije uočio koliko je to pitanje važno.
Internacionalizacija juana će započeti u septembru/oktobru kada juan bude pridodat korpi valuta specijalnih prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda. Već postoji velika potražnja za kliringom u juanu, a nekoliko centralnih banaka i suverenih fondova ispituju mogućnosti za povećanje svojih pozicija u juanu, najpre na račun američkog dolara.
Rastuće IPO tržište se takođe može posmatrati kao razvoj dubljeg tržišta kapitala, gde se kapital prikuplja daleko od državnih banaka. Visoke cene koje se ostvaruju prilikom inicijalne ponude akcija, naravno, donose korist kako državi, tako i drugim vlasnicima… Jakobsen navodi da rast od 100% starije poznavaoce tržišta podseća na NASDAQ i IT balon iz 1999/2000. godine, i da misli da će indeks šangajske berze pasti na 3.000 sa 5.200 koliko je dostigao ranije ove godine, kao i da će Kina teško dostići obećanih 7% rasta ove a možda i sledeće godine, ali kako ističe, Kina ima plan.
Jakobsen dalje u svojoj analizi ističe da je moguće složiti se ili ne sa ovim konstatacijama, ali da svakako plan u Kini postoji i da je to Put svile. On podseća da Kina ne može da se tumači na tradicionalan način, niti iz fotelje u Londonu, Njujorku ili Kopenhagenu i da će ova zemlja verovatno doživeti izvestan napredak do kraja 2015. godine. Agresivno monetarno popuštanje će imati zadatak da premosti period do implementacije Puta svile i ozbiljnog priliva sredstava.
Ono što investitori i posmatrači makro trendova treba da nauče po Jakobsenovom mišljenju je da činjenica da je daleko važnije šta će Kina uraditi sa deviznim rezervama (3 ili 4 biliona američkih dolara) nego to kada će i da li će Federalne rezerve podići kamatne stope. I monetarno popuštanje i uvođenje projekta Put svile znači da Kina mora da smanji rezerve. Svako smanjenje od 100 baznih poena u procentu obaveznih deviznih rezervi znači prodaju 260 milijardi dolara u obveznicama. (Kina je zatvorena ekonomija, pa svaki put kada smanji kamatne stope mora da ubrizga novac u privredu).
Na sličan način, Put svile će se, kada za to dođe vreme, tvrdi Jakobsen, finansirati iz istih izvora – prodajom američkih obveznica. Možda su zbog toga kamatne stope, koje predstavljaju cenu novca, već povećane tokom ove godine… ne zbog toga što su Federalne rezerve iskoračile, već zbog toga što je Kina iskoračila. Ovaj novi svetski poredak je nešto na šta treba da se naviknemo; u svetu u kome su svi prezaduženi, a izvori finansiranja su im nedovoljni, pojedinci i zemlje sa viškom štednje diktiraju uslove.
Po mišljenju glavnog ekonmiste Sakso Banke, juan će preoteti mesto britanskoj funti kao treća valuta po obimu trgovanja za manje od tri godine. Kina će diktirati cenu novca, ali će takođe voditi globalni restart rasta kao što je to učinila 2008. godine, samo što je ovog puta plan grandiozniji i ambiciozniji. Da, oseća se dah promena u vazduhu Kine, što će se proširiti na ostatak sveta u naredne dve godine kako Kina bude napredovala u kreiranju jedne velike trgovinske zone širom Azije.
Kina bar ima plan, zaključuje u svojoj analizi Jakobsen.