Slika uzgajivača koji prosipaju svoje mleko „tresla“ je srpsku poljoprivredu prethodnih meseci. U blažoj varijanti mleko su zbog zatvaranja otkupnih mesta poklanjali prolaznicima na ulici.
Odluka Vlade Srbije da uvede prelevmane na uvoz mleka i kiselomlečnih proizvoda kako bi zaštitila domaću proizvodnju od prekomernog uvoza, ohrabrila je početkom juna proizvođače „da se bar nešto dešava“. Poznavaoci prilika ipak, smatraju da to neće rešiti problem mlekara. Otkupne cene mleka padaju, a prerađivači nastavljaju da otkazuju kupovinu pod različitim izgovorima.
„Kriza u stočarstvu je u ovom momentu nesaglediva jer svakim danom prerađivači prestaju sa otkupom sirovog mleka, smanjuju otkupne cene koje više ne mogu pokriti ni cenu koštanja proizvodnje“, kažu u Centralnoj asocijaciji proizvođača mleka Vojvodine.
U ovom udruženju smatraju da vladina mera kasni najmanje pola godine i da su takse nedovoljne da zaštite domaću proizvodnju sirovog mleka jer nisu uvedeni prelevmani na uvoz mleka u prahu, kondenzovanog mleka i maslaca koji najviše ugrožava domaću proizvodnju. „Ova mera niti je dovoljna, niti je stigla na vreme jer su konditori, a i prerađivači, navukli dovoljne količine na lagere. Najbitnije prelevmane Srbija nije uvela“, kaže predsednica ovog udruženja Sanja Bugarski.
Enormni uvoz mleka u prahu i maslaca „na snazi je“ od oktobra 2014. godine. Povećanje problema dodatno je pospešila odluka Brisela da ukine kvote za proizvodnju mleka, kao i evropske sankcije Rusiji. Ova zemlja uvela je zabranu uvoza roba iz EU, pa i mleka koje je većim delom završilo na tržištu koje smo mi snabdevali po damping cenama, te se ubrzo stvorio višak mleka što je prerađivače prisililo da smanje otkup sirovog mleka od domaćih farmera.
Sve to, pomešano sa hroničnom besparicom domaćih potrošača, proizvešće totalni kolaps ove grane poljoprivrede već do kraja ovog leta – upozoravaju u Asocijaciji proizvođača, podsećajujući da su letnji meseci poznati po smanjenoj potrošnji mleka i mlečnih proizvoda zbog pristizanja sezonskog voća i povrća.
U Ministarstvu poljoprivrede napominju da su prelevmani samo deo uvozne zaštite koji mogu privremeno da otežaju uvoz, ali ne mogu da ga zaustave.
„I ne treba da se zaustavi, jer smo se kao zemlja odlučili za integraciju u međunarodne tokove trgovine po globalnim pravilima trgovanja u svetu“, kaže u razgovoru za „eKapiju“ ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.
Vlada je kao privremene mere zaštite od uvoza iz EU, objašnjava ministaka, donela odgovarajuće odluke sa ograničenim rokom primene za mleko, kiselo mlečne proizvode, sir i maslac za maloprodaju, dok za mleko u prahu i maslac za industrijske svrhe zaštita od uvozne konkurencije putem povećanja uvozne zaštite nije rešenje.
„Maslac i mleko u prahu su jedna od bitnih sirovina za proizvodnju u konditorskoj industriji pa bi se povećanjem uvozne zaštite za maslac i mleko u prahu povećali troškovi proizvodnje konditorskoj industriji. Imajući u vidu doprinos konditorske industrije izvoznim rezultatima Republike Srbije, to rešenje ne bi bilo racionalno, s obzirom da prosečni godišnji izvoz konditorskih proizvoda iznosi oko 115 mil EUR i da je prosečni godišnji suficit u trgovini ovim proizvodima oko 40 mil EUR“, kaže ministarka.
Prema zvaničnim podacima, u prvih pet meseci 2015. godine zabeležen je veći uvoz mleka i mlečnih proizvoda za oko 3,5 puta u odnosu na isti period prošle godine.
U Grupaciji mlekarske industrije PKS ističu da se zaštitom domaćeg tržišta uvođenjem prelevmana štiti primarna proizvodnja mleka u prvoj fazi, ali da su neophodne adekvatne mere poljoprivredne politike i subvencije koje će omogućiti da se poslovanje proizvođača sirovog mleka vrši na rentabilnoj osnovi, što bi dovelo do mogućnosti da se domaći prerađivači takmiče sa ponudom iz uvoza.
„Usled smanjene tražnje za mlekom, poljoprivredni proizvođači u Republici Srbiji će smanjiti broj grla muznih krava. Smanjenje tražnje za mlekom bi, na kratak rok, uticalo na smanjenje stočnog fonda, dok bi na dugi rok ekonomija Republike Srbije imala dodatne troškove vezane za obnovu stočnog fonda“, kažu u PKS.
U Srbiji trenutno živi 300.000 krava, a u Holandiji koja je nešto veća od Vojvodine, uzgaja se više od 1.600.000. Osamdeset odsto proizvodnje mleka u Srbiji dolazi od malih farmera koji imaju od 1-10 krava.
U pokušaju da zaštiti domaće proizvođače mleka Vlada Srbije je najpre u aprilu povećala „posebne dažbine“ za uvoz mlečnih proizvoda, sira i maslaca iz EU i to za sir sa 10 do 15% na 32 do 47,5% i za maslac u maloprodaji sa 14,8 na 37,1%.
Poslednje donete takse na uvoz mleka u junu iznose od 10 do 20 dinara, odnosno od 10 do 30 dinara za kiselomlečne proizvode. Ova mera Vlade važiće do kraja 2015. godine.
Na pitanje „eKapije“ šta će biti naredni koraci u zaštiti domaćih proizvođača mleka i mlečnih proizvoda, u Ministarstvu kažu da će nastaviti sa praćenjem i analizom usvojenih mera zaštite i podrške domaćim proizvođačima, sa posebnom aktivnošću Uprave za agrarna plaćanja ministarstva na implementaciji podnetih zahteva – isplati subvencija za tekuću 2015. godinu.
Izvor: Ivana Bezarević, eKapija