Poslednje istraživanje “bankarski radar“ konsultantske kuće A.T. Kearney za 2015. godinu pokazuje spor oporavak evropskih banaka koje i dalje traže nove izvore prihoda dok uporedo optimizuju troškove. Istraživanje, koje prati uspešnost od skoro 100 bankarskih grupacija, banaka i poslovanja filijala na 24 evropskih tržišta, zaključilo je da banke moraju da promene svoje poslovne modele kako bi osigurale rast profita i uspešno prebrodile izazove. U državama istočne Evrope, u koje spada i Srbiju, potencijal za rast banaka ostaje na srednjem nivou.
Studija definiše i analizira 6 glavnih pokazatelja uspešnosti banaka. U evropskim bankama u prošloj godini, porasli su prihodi po zaposlenom (220.000 €), dobit po klijentu (155 €), te su se u proseku smanjila rezervisanja (14 odsto). Prihodi po klijentu (644 €), neto prihod od kamata u odnosu na ukupni prihod (69 odsto) i odnos među troškova i prihoda (60 odsto) i dalje ostaju gotovo nepromenjeni. Većina indikatora ostaje na nivou ispod nivoa pre nastanka ekonomske krize u 2007. godini.
U Srbiji je profitabilnost banaka pala u prethodnoj godini dana zbog rasta troškova u odnosu na prihode, te manje dobiti po klijentu. Osim blagog poboljšanja produktivnosti zaposlenih, prihoda po klijentu, ključni pokazatelji i dalje su daleko ispod nivoa pre ekonomske krize. Banke u Srbiji se bore da povrate prethodni nivo profitabilnosti zajedno sa nižim rezervisanjima, kaže studija.
Postoje velike regionalne razlike među bankama
Na Evropskom nivou, razlike među državama u najuspešnijem i najslabijem kvartalu ostaju velike. Najprofitabilnije banke su i dalje u Švajcarskoj i u Nordijskim zemljama, dok profitabilnost južno evropskih banaka ostaje niska. U zemljama zapadne Evrope postoje veće oscilacije uspešnosti, gde banke iz zemalja sa snažnijim privredama prestižu banke iz zemalja sa slabijom privredom.
„Vidimo dobre znake oporavka u bankarskom sektoru na tržištu Nemačke, Austrije i Velike Britanije, odnosno u zemljama sa snažnom privredom i niskom stopom nezaposlenosti,“ kaže Toma Ćukić, Senior Menadžer u A.T.Kearney. „U drugim državama, na primer u Francuskoj, oporavak je ipak sporiji. Pri tom, na svim tržištima izazov ostaje isti: uspešno prilagoditi poslovni model potrebama privrede u post-kriznom periodu.“
Srbija je deo istočnoevropskih zemalja, u kojima je potencijal za rast banaka i njihovog poslovanja na srednjem nivou. „Razlike između država istočne Evrope i drugih evropskih država još uvek ostaju značajne. U Evropi je dobit po zaposlenom 3 puta veći i profit po kupcu 8 puta veći nego u Srbiji, međutim odnos između troškova i prihoda je 20% lošiji. Stanje banaka u istočnoj Evropi se u proteklim godinama poboljšalo, ali zbog porasta vrednosti švajcarskog franka u odnosu na evro, banke moraju da se bore sa novim problemima u kreditnim portfeljima“, pojašnjava Ćukić.
Razlike su velike i u istočnoj Evropi. S jedne strane su Poljska i države srednje Evrope čije banke posluju s profitom, dok banke jugoistočne Evrope i Turske beleže značajno slabije poslovne rezultate.
Banke moraju da sprovedu četiri ključne promene
U zavisnosti brzine ekonomskog oporavka i finansijske moći određenih banaka, Evropske komercijalne banke mogu da očekuju spor oporavak u 2015. i 2016. godini. U celini, industrija će ostati ispod nivoa pre krize zbog sporog rasta prihoda i nastavak investicija u poslovnim modelima.
„Trenutno vidimo tri velike pretnje koje utiču na evropske banke“ kaže Domen Zadravec, Principal u A.T.Kearney. „Prvo, želje kupaca se menjaju a digitalizacija postaje standard. Iako ima sve više konkurenata, pripremljenost na digitalizaciju je različita od zemlje do zemlje i među banaka. Drugo, niske kamatne stope i deflacioni pritisci će ugroziti profitabilnost u budućnosti. Treće, propisi će biti sve strožiji i implementacija istih će se širiti iz zapadnoevropskih država prema istočnoj Evropi.“
“Bankarski radar 2015.“ navodi četiri ključne aktivnosti za adekvatnu pripremu pred novim izazovima:
1) Kulturna transformacija bankarskog modela za novo, digitalno doba. „Jednostavnost, brzina i bezbednost će biti najbitnije stavke za sklapanje novih ugovora,“ kaže Zadravec.
2) Potraga za novim izvorima prihoda i rasta prodaje. „Poseban izazov je pronalazak načina za zadržavanje klijenata, te stvaranje digitalne strategije za povećanje udela u potrošnji postojećih klijenata koji su trenutno u opasnosti od novih igrača na tržištu,“ kaže Zadravec.
3) Centralizacija, digitalizacija poslovanja i razvoj visoko specijalizovanih modela postaju norme uspeha. Rasprave o malim promenama na području troškovne efikasnosti kreću se u smeru velikih promena trenutnih operativnih modela.
4) Mogućnosti spajanja i akvizicija. Nakon pet godina usporene aktivnosti na području integracija i akvizicija u bankarskom sektoru, znakovi upućuju na promene. Bolja preglednost kvaliteta kredita prilika su za banke koje imaju dovoljno sredstava. Neke banke bi to mogle da iskoristite za proširenje na nova tržišta ili za brži razvoj novih digitalnih modela.
Ovogodišnji zaključci studije “Bankarski radar“ ukazuju na spor makroekonomski oporavak Evrope. U nekim primerima došlo je do pozitivnih promena, ali je neizbežno da će banke morati da promene svoje tradicionalne poslovne modele kako bi postigle uspešne rezultate.