Narodna banka Kine je devalvirala juan za gotovo četiri procenta u protekla tri dana i najavila značajnu liberalizaciju režima određivanja kursa, što je uzburkalo globalno tržište, ocenjuje direktor sektora Strategije na deviznom tržištu u Sakso banci, Džon Hardi.
Devalvaciju prate značajne promene u metodologiji po kojoj se određuje dnevni kurs juana, tako da teoretski tržište sada određuje osnov za kurs koji će važiti za naredni dan, uz dozvoljenu fluktuaciju od +/- 2% u odnosu na taj osnov. Dakle, teoretski, to je kurs koji slobodno fluktuira u određenom opsegu. Međutim, kako će to izgledati u praksi je nešto sasvim drugo jer treba videti u kojoj meri će Narodna banka Kine dozvoliti slobodnu fluktuaciju kursa iz sata u sat i iz dana u dan.
Hardi smatra da će Narodna Banka Kine ipak želeti da održi svoj kredibilitet i datu reč da ova devalvacija predstavlja „jednokratan potez“, pa ne treba očekivati dalji pad juana „u koracima“, već značajniju fluktuaciju kursa u odnosu na ono na šta smo navikli prethodnih godina. Takođe je verovatno da će to, zbog tradicionalne vezanosti juana za američki dolar, teoretski omogućiti ovoj valuti da značajno oslabi u odnosu na značajno precenjene vrednosti prema drugim azijskim valutama. Mnogo je znakova koji pokazuju da dugo raste pritisak na devalvaciju juana jer je Kina tokom protekle godine, kada je juan bio jak, izgubila na stotine miliona dolara u vidu kapitala koji je izašao iz zemlje, delimično i zbog očekivanja toga što se sada dogodilo.
Po Hardiju, ovaj potez Narodne banke Kine pokreće nekoliko pitanja, od kojih su najvažnija: Zašto? Zašto sada? I, najvažnije pitanje, šta će to značiti za tržište i kretanja u globalnoj ekonomiji?
Postoje dva razloga zbog kojih je Kina povukla ovaj potez, osim što joj je valuta precenjena zbog toga što sledi jak američki dolar. Prvi razlog je što Kina već dugo ima nameru da liberalizuje politiku kursa svoje valute sa ciljem da proširi upotrebu juna u međunarodnim finansijskim transakcijama sa svojim trgovinskim partnerima. Kina smatra da je uključivanje juana u korpu valuta MMF-ovih specijalnih prava vučenja značajan korak ka široj upotrebi juana, kao i propratnoj finansijskoj i političkoj moći koju će to doneti. MMF će krajem ove godine doneti odluku o uključivanju juana u SPV prilikom petogodišnje revizije korpe valuta. MMF je naveo nedostatak tržištem određene fluktuacije kao jedan od prigovora za uključivanje juana u korpu valuta. Osim toga, liberalizacija kretanja kursa njene valute bi pomogla Kini da produbi svoja tržišta kapitala i da privuče tokove stranog kapitala kako bi se finansiralo servisiranje ogromnih dugova, kako privatnih, tako i javnih.
Manje pozitivan i proaktivan razlog za odluku Kine da devalvira juan u ovom trenutku je taj što kineska ekonomija očigledno doživljava period slabosti i, nakon perioda jake valute, Kina sada želi da se uključi u globalne „valutne ratove“ i u seriju devalvacija valuta širom sveta od početka globalne finansijske krize. Taj proces je započela američka Banka Federalnih rezervi posle svetke finansijske krize, zatim je preuzet od banke Japana dolaskom Abenomike (ekonomska politika Šinzo Abea) krajem 2013. godine i dalje nastavljen u Evropi u očekivanju programa kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke krajem 2014. godine, koji je započet u martu 2015. godine. Poslednji julski podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni Kine ukazuju na to da je potreba za izvozom jača, a slabija valuta može pomoći da se smanji pritisak na izvozne sektore i da se olakšaju domaći deflatorni pritisci.
Na duže staze, nastojanje Kine da juan priključi korpi valuta SPV je u stvari pokušaj da juan postane jedna od glavnih rezervnih valuta na svetu. Prema tome, nema sumnje da Kina zavidi tome na koji način status dolara kao rezervne valute od Drugog svetskog rata dozvoljava SAD da ostvaruju obimne deficite i da finansiraju ogroman nivo javnog i privatnog duga. Ova politika će teoretski omogućiti Kini da uveze globalnu štednju kako bi finansirala dugove i da izveze talas deflatornih pritisaka.
Prvobitna reakcija tržišta na potez Narodne banke Kine je bila oprez – težnja ka smanjenju rizika, obzirom da je prva instinktivna rekacija tržišta kada treba da „svari“ važnu novu informaciju često ta da opusti postojeće pozicije. Od sada će posledice zavisiti od stepena do kog će juanu biti dopušteno da fluktuira, a naročito od toga u kojoj će meri ovaj potez biti uporan i odlučan u pravcu slabljenja juana. Ovaj potez može izazvati talas deflacije koji bi preplavio svet sa očiglednim posledicama na politike centralnih banaka. To može biti razlog, na primer, zašto je američki dolar slabio nakon prvobitnog skoka – razmišljanje možda glasi: kome je potreban dolar ako FED nikad ne poveća kamatne stope. Ali svako slabljenje dolara zbog kretanja juana može se smatrati kratkim „štucanjem“ ako Narodna banka Kine bude upravljala budućim slabljenjem juana onoliko sporo koliko je dozvoljavala valuti da jača od 2010. do 2013. godine i ako privreda SAD pokaže stalne znake oporavka. Hardi smatra da bi čak i znatno brža dodatna devalvacija juana od 5% tokom narednih nekoliko meseci dovela kurs USD prema juanu na oko 6,65 do kraja godine. Primera radi, toliko je novozelandski dolar oslabio u odnosu na američki u maju ove godine. Bilo bi potrebno da devalvacija iznosi 10% ili više u kratkom vremenskom periodu da bi se napravio stvarni talas slabljenja američkog dolara izazvan strahom da bi to poremetilo pokušaj FED-a u ostvarenju politike „normalizacije“ i dovelo do smanjenja vrednosti tržišta kapitala širom sveta u strahu od deflacije.
Optimisti će reći da je ovakav pokušaj da se stvori makar teoretski okvir za fluktuirajući kurs pozitivan pomak u dugoročnom nastojanju Kine da postane punopravni član međunarodne finansijske zajednice. Oprezniji će uzvratiti da bi ovakav potez mogao da stvori haos i da dovede do nove, komplikovanije faze globalnog valutnog rata. Možda su i jedni i drugi u isto vreme u pravu?