Pozicija Srbije među 10 najvećih izvoznika kukuruza u svetu ove godine bi mogla da bude ugrožena. Suša, koja već više od 40 dana stvara glavobolje poljoprivrednicima, smanjila je rod ove, kod nas najzastupljenije žitarice, gotovo za polovinu u odnosu na prošlu godinu. Samim tim, muke imaju i izvoznici.
Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije“, objašnjava da su smanjeni prinosi na njivama, ali i da barže sa kukuruzom zbog niskog vodostaja ne mogu da plove Dunavom do Crnog mora i, samim tim, naš kukuruz ne stiže do stranih tržišta.
„Procenjuje se da će ovogodišnji rod kukuruza biti oko šest miliona tona, odnosno nekih deset odsto manje od prosečnog višegodišnjeg roda, ali čak 25% manje kada se poredi sa prošlom, izuzetno dobrom godinom“, ističe Saković. „I pored toga, siguran sam da će se naši izvoznici pojaviti na tržištu, kako ne bi izgubili poziciju, kao što se to dogodilo 2012. godine, kada nas je, uz sušu, pogodila i afera sa aflatoksinima.“
Izvoznici kukuruza, dodaje Saković, mogu da računaju i na solidne prelazne zalihe, od oko 750.000 tona, tako da bi, sa njima, izvoz mogao da dostigne dva miliona tona, za milion manje nego što je izvezeno kukuruza prošlogodišnjeg roda.
„Cena kukuruza u Srbiji trenutno se kreće oko 17,5 dinara za kilogram, i lagano raste. Na svetskim tržištima se kukuruzom trguje po ceni od 143 EUR za tonu, ali sigurno je da će prvi izvozni poslovi biti realizovani tek u prvoj polovini septembra. U avgustu, naime, taj posao ne dopušta upravo suša i nizak vodostaj Dunava“, zaključuje Savović.
Soja, koja je ove godine, prema rečima dr Miloša Vidića sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, sejana na više od 200 hektara, takođe je postradala od suše. Rod ove uljarice ove godine će biti znatno niži nego obično.
„Kada se poredi sa prošlom, rekordnom godinom, i prosečnim prinosom od 3,5 tona po hektaru, prosečan rod od 1,7 do najviše dve tone, koji se ove godine očekuje, veoma je mali“, kaže Vidić. „Smanjenje je, međutim uočljivo i kada se poredi sa višegodišnjim prosekom, koji iznosi oko 2,5 tone po hektaru.“
Vidić takođe navodi kako potrebe Srbije za sojom neće biti ugrožene, odnosno da će soje sa naših njiva biti dovoljno, pre svega zbog povećanih površina, ali i zbog smanjenog stočnog fonda.
Ogromne štete
Suša je, prema proletos prezentovanim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, poslednjih godina jedan od najvećih faktora rizika u poljoprivrednoj proizvodnji: 2000. godine, zabeležena je šteta od 700 miliona dolara, dok je 2003. dostigla milijardu dolara, 2012. godine, kada je zabeležena najjača suša, šteta je dostigla čak dve milijarde dolara.
Izvor: eKapija, Novosti