Home TekstoviB&F Plus Položaj revizije na globalnom i domaćem tržištu: Srpski revizori u začaranom krugu

Položaj revizije na globalnom i domaćem tržištu: Srpski revizori u začaranom krugu

by bifadmin

Nezavisnost je univerzalno i globalno pitanje koje se odražava na položaj profesije i kod nas, dok je profesionalna osposobljenost, dominantno, lokalno pitanje, odnosno tema koja je u najvećoj meri aktuelna na balkanskim i ostalim tržištima sa smetnjama u razvoju.

Revizija finansijskih izveštaja je izvorno nastala iz tržišne potrebe da neko stručan i nezavisan potvrdi ili demantuje prikazane iznose i obelodanjene ostale informacije od značaja za razumevanje finansijske pozicije entiteta. Ako bih nešto boldovao u prethodnoj rečenici, u današnje vreme, to bi svakako bilo „stručan i nezavisan“. Ovakva percepcija ne proizilazi iz mog članstva u Etičkom odboru Komore ovlašćenih revizora Srbije, već iz iskustva i zapažanja koja svakodnevno prikupljam na našem tržištu, kao i ona posredna saznanja do kojih dođem u komunikaciji sa članovima jedne od vodećih globalnih mreža „Nexia International“, čiji smo reprezenti mi na teritoriji Srbije.

Nezavisnost je univerzalno i globalno pitanje koje se odražava na položaj profesije i kod nas, dok je profesionalna osposobljenost, dominantno, lokalno pitanje, odnosno tema koja je u najvećoj meri aktuelna na balkanskim tržištima (Adriatik regiji – da budemo u trendu), i ostalim tržištima sa smetnjama u razvoju.

Revizija u svojoj DNK sadrži inherentan problem koji se tiče nezavisnosti. Zaista je teško, u okolnostima u kojima klijent revizije plaća naknadu direktno revizoru, zadržati nepovređen princip nezavisnosti. Dugo sam razmišljao o tome kako bi dodatno mogla da se osnaži pozicija nezavisnosti revizora, a da to ipak ne bude mimo tržišne ekonomije. Možda bi bilo celishodno da se uspostavi fond u koji bi se slivala sredstva predviđena za naknade revizorima (od strane klijenata revizije), i iz koga bi revizori primali honorare određene na osnovu obima i kompleksnosti angažmana.

Jasno je da je onaj deo koji se odnosi na određivanje visine honorara za konkretan angažman, najdelikatniji, ali verujem da bi se investicija u razradu ideje isplatila u moneti koja se zove iskonska nezavisnost. Takođe, konkurencija među revizorima bi imala mnogo veći ponder u kvalitetu, rokovima, stručnosti, dok bi kriterijum cene bio minimiziran. Ovaj sporedni efekat bi imao blagotvoran multiplikovan uticaj na celu profesiju, kvalitet finansijskog izveštavanja, bolju obučenost kadrova.

Profesionalna osposobljenost u obavljanju revizije fianansijskih izveštaja je takođe kritičan faktor. Nije dovoljna nezavisnost kao ni najbolja volja i visoke moralne vrednosti da bi bili u stanju da sprovedemo Međunarodne standarde revizije na pravi način. Jer da jeste, glavne zvezde u fudbalskim timovima bi bili neumorni radnici koji prolivaju tone znoja na terenu, a ne plejmejkeri, koji genijalnim potezima rešavaju meč.I dok su ova pitanja sistematski regulisana u vodećim internacionalnim mrežama, ne prepuštajućiedukacijustihiji i dobroj volji pojedinca profesionalca,u Srbiji se sprovodi kontinuirana edukacija, doduše samo ovlašćenih revizora, u trajanju od približno dva dana godišnje. I to je sve. Apsolutno nedovoljno!

Negativna spirala

Profesija revizije u Srbiji se nalazi u začaranom krugu, negativnoj spirali iz koje je teško izaći. Evo primera iz prakse: poslovi se uglavnom pribavljaju uz najjači argument – najnižu cenu; dobijanje posla samo na osnovu niže cene znači da takva firma mora neprestano da uvećava broj klijenata kako bi pokrila svoje troškove. Novi klijenti, uz niže cene, ne daju veće prihode proporcionalno količini posla i samim tim ograničavaju budžete za plate. Ograničeni budžeti za plate, dalje onemogućavaju zapošljavanje novih ljudi. Nedostatak ljudi, a povećanje broja klijenata dovodi do toga da revizori i konsultanti imaju sve manje vremena da posvete klijentu, što neminovno dovodi do opadanja kvaliteta pružene usluge. Niži kvalitet pružene usluge ugrožava reputaciju firme i sprečava dobijanje kvalitetnih klijenata. „Spas“ se, naravno, pronalazi u daljem spuštanju cena, jer je „bolje išta nego ništa“. I onda opet sve ispočetka. U takvoj situaciji, svi učesnici su na gubitku.

Apsolutno je neophodno da se klijentu pruži usluga vrhunskog kvaliteta, jer samo takva usluga može da zadrži postojeće klijente, da omogući veće profite i da smanji pritisak da se traže dodatni klijenti. Ali, šta je vrhunska usluga? Iz ugla revizorskih firmi to je usluga u kojoj one iskazuju sve svoje „potencijale“, da poznaju sve moguće zakone i profesionalne standarde, umeju da iskoriste sve boje u prezentacijama i zadive ponajviše sebe, potpuno zaboravljajući onoga sa druge strane stola. Sa stanovišta klijenta, vrhunska je samo ona usluga koja dodaje vrednost njegovom biznisu.

Šta mi, kao revizori, možemo da učinimo da pomognemo sebi i voljenoj struci? Postaje očigledno da je neophodno da se sa tradicionalnih preusmerimo na usluge koje dodaju vrednost poslovanju klijenta.Sportskim rečnikom, atletika je bazična disciplina i nužna u gotovo svakom drugom sportu. U mom profesionalnom životu, atletika je računovodstvo i revizija,odnosno usluge pružanja uveravanja. Teško je tu očekivati da klijent pronađe elemente koji dodaju vrednost njegovom biznisu, odnosno teško je ostvariti korektne naknade za revizore. Kada pričam o naknadama, misli mi nisu gramzive, ja pričam o kontinuiranoj edukaciji, o nužnoj pažnji posvećenoj svakom konkretnom klijentu i pojedinačnom problemu, o investicijama u softverska i hardverska rešenja.

Evo i nekih ideja i prakse, kako da revizorsku atletiku pretvorimo, na primer, u košarku, uz razvijanje savetodavnih usluga: poslovno planiranje, projekcije raznih poslovnih scenarija u budućnosti, procene poslovnih rizika i slabosti internih kontrola kao i predlozi za unapređenja, poresko planiranje, prodaja i kupovina entiteta, restrukturiranje duga.

Globalni trendovi i šta može da uradi država

U budućnosti se očekuje proširenje društvene uloge revizora. Postojeći izveštaji će se menjati i formalno i suštinski, jer se menjaju i zahtevi korisnika. Od revizora će se očekivati da pruža i uveravanja u vezi pitanja kao što su izveštaji koji nisu klasični finansijski izveštaji (pre svega analize koje sastavlja rukovodstvo u domenu poslovnih rizika, neizvesnosti i prosuđivanja, going concerna, frauda, internihprocesa, itd).Takođe, za očekivati je da će se nastaviti trend ograničavanja pružanja nerevizorskih usluga revizorskim klijentima,kao i da će se ova ograničenja koja, trenutno, važe za listirane kompanije preneti i na nelistirane, tj. privatne kompanije u daljoj budućnosti.

Potrebno je da komisije za reviziju, nadzorni odbori i drugi organi klijenata revizije, zaduženi za nadzor nad poslovanjem, počnu da rade svoj posao, a to je kvalietan nadzor, umesto što svoju funkciju doživljavaju na način da im je jedini posao da smanjuju cene za reviziju.

Komora ovlašćenih revizora treba kroz kontrolu kvaliteta da eliminiše firme koje nisu komptentne i koje reviziju doživljavaju kao trgovinu. Trenutno, na kontroli kvaliteta radi dvoje (cenjenih) kolega, a prema planu kontrole koji usvaja Savet Komore. Subjekti kontrole kvaliteta su ovlašćeni revizori, kao i revizorske firme, koje, u velikom broju slučajeva sa dvadesetak zaposlenih obavljaju revizije za, često, i preko 300 klijenata. Samo ove elementarne činjenice, ukazuju na to da mnoge revizorske firme uspevaju da u rezervoar putničkog automobila u koji staje 50 litara evrodizela, upumpaju nešto preko 185 litara istog goriva. Ni ova bazična, i iz aviona vidljiva istina, nije dovoljan argument za neke ozbiljnije kontrole i prateće poštene sankcije. Pritom, kontrola kvaliteta je usmerena na konkretne revizije i predstavlja ad hoc, a ne sistemsku kontrolu.

Ostadoh oduševljen u Carigradu, prošlog meseca na regionalnoj Nexia konferenciji, kada mi je kolega izHolandije saopštio da je, tamo, jedna revizorska firma izgubila licencu jer je sprovodila neodgovarajući sistem edukacije. Daleko je Beneluks od Adria regije. Ali zato je Bugarska blizu. I Bugarska ima svoju Agrobanku ad Beograd, a revizor finansijskih izveštaja je isti kao u Srbiji. Ali u susednoj Bugarskoj je ostao bez dozvole za rad, uprkos tome što ima Big Four Letter ime.

 
Zvezdan Božinović, direktor revizorsko-konsultantske kompanije LB Rev
Finansije Top 2014/15.

Pročitajte i ovo...