Cene brojnih berzanskih roba su dostigle najniži nivo u poslednjih 16 godina i time izbrisale sav rast koji je ostvaren za vreme kineskog buma tokom prve decenije ovog milenijuma. Glavni pokretač ovog pada nije usporavanje tražnje već povećana ponuda u vreme kada tražnja ne uspeva da održi rast. Povećana proizvodnja ključnih roba, od nafte do kukuruza i gvožđa trenutno ne nailazi na potrebnu tražnju, pa se traži niži nivo na kome će tržište uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između ponude i tražnje, kaže Ole Slot Hansen, direktor sektora strategije trgovine berzanskim robama i (u tekstu ispod) daje uvid u predviđena kretanja cena na svetskim berzama.
Zlato:
Finansijski investitori, kao i kupci fizičkih zaliha zlata, su sve češće mogućnosti za investiranje tražili na drugom mestu. U julu je cena zlata pala ispod višegodišnjeg minimuma jer su hedž fondovi i investitori koji trguju finansijskim derivatom ETF (exchange-traded funds) intenzivnije prodavali zlato. Devalvacija juana 10. avgusta je povećala nervozu na tržištu, pa je cena zlata dostigla 1.170 dolara za finu uncu. U kratkom roku će zlato nastaviti da se bori sa nervozom kojom se prati šta će američki Savezni komitet za otvoreno tržište (US FOMC) preduzeti oko kamatnih stopa. Predviđa se da postoje izgledi za rast cene jer će sve veća neizvesnost na tržištu, kao i pad kursa valuta i cena akcija u zemljama u razvoju, uticati na povećanje tražnje za alternativnim investicijama. Prognoza za kraj godine ostaje nepromenjena i iznosi 1.275 dolara za finu uncu, koju će Sakso banka revidirati naniže samo ukoliko se probije donja granica od 1.080 dolara za finu uncu.
Kukuruz:
Obimna ponuda iz Severne i Južne Amerike bi trebalo da pomogne da se popune zalihe za predstojeću zimu, pa ako ne bude iznenađenja pred žetvu, predviđa se ograničena mogućnost za rast cene kukuruza na svetskim berzama žitarica.
Bakar:
Ključno merilo koje učesnici na tržištu koriste da bi protumačili nivo aktivnosti na strani tražnje je ponašanje najvećeg potrošača na svetu. Zaživela je zabrinutost da će rast u Kini usporiti više nego što se očekivalo, pa je cena bakra od maja doživela pad za jednu četvrtinu i trenutno ima najnižu cenu od početka recesije 2009. godine. Globalna ponuda se do sada uvećavala u očekivanju stalnog rasta tražnje koja potiče iz zemalja u razvoju, ponajviše iz Kine. Međutim, iako tražnja posustaje, odgovor proizvođača u smislu smanjenja proizvodnje se tek očekuje. Zbog toga se prognozira da je potencijal za rast cene ograničen, dok istovremeno analitičari Sakso banke ne isključuju mogućnost da se u Kini uvedu dodatne stimulativne mere. Predviđaju da će se cena bakra oporaviti u odnosu na trenutni nizak nivo i dostići 5.500 dolara po toni do kraja godine.
Srebro:
Njegova dvostruka uloga, kao plemenitog i industrijskog metala, je štetila srebru više nego zlatu tokom prethodnih nekoliko nedelja, a količina srebra koja po vrednosti odgovara jednoj unci zlata je rasla za 78 procenata, što je najniži nivo ovog odnosa od recesije 2009. godine. Prognozira se da će se cena industrijskih metala neznatno oporaviti pre kraja godine i da će cena srebra rasti brže od zlata, pri čemu će se odnos vrednosti meren u uncama smanjiti na 75, što bi pri ceni zlata od 1.275 dolara po finoj unci, značilo cenu srebra od 17 dolara po unci.
Sirova nafta:
Situacija će se i dalje pogoršavati, ali je oporavak na pomolu. Takvo je trenutno preovladavajuće mišljenje na tržištu nafte, a Sakso prognozeri se sa time ne slažu. Nafta pati od hroničnog viška ponude jer je OPEC u očajnom nastojanju da generiše prihode povećao proizvodnju, a očekivano smanjenje proizvodnje nafte iz škriljaca u SAD tek treba da se dogodi. U naredna tri meseca, tražnja američkih rafinerija za sirovom naftom će opadati usled sezonskih uticaja, što će dovesti do još jednog talasa povećanja zaliha u SAD, koje su trenutno za oko 100 miliona iznad petogodišnjeg proseka. Kako je uvreženo uverenje da je sirova nafta za mnoge proizvođače u SAD neprofitabilna po ceni od 40 dolara za barel, glavno pitanje kada će to početi da se odražava na obim proizvodnje. Drugi razlog za zabrinutost koji se pojavio tokom proteklih nekoliko nedelja je da li se može održati prognozirani rast tražnje imajući u vidu trenutnu neizvesnost oko Kine, najvećeg uvoznika sirove nafte na svetu. I najmanje posustajanje rasta tražnje bi samo još više povećalo prezasićenost tržišta i izložilo ga daljim gubicima dok se obim proizvodnje konačno ne smanji.
Slot Hansen očekuje da će se do kraja godine cena sirove nafte WTI ponovo vratiti na 55 dolara po barelu, ali veruje da će taj put biti težak.