Posle pet uzastopnih kvartala u zoni pada, „fleš“ procena BDP-a ukazuje na to da se rast vratio na pozitivnu teritoriju u drugom kvartalu 2015. godine, uz povećanje stope od 0,9% na međugodišnjem nivou. Kratkoročni indikatori ukazuju na stabilizaciju privredne aktivnosti na svim planovima, kaže se u istraživanju Makroperspektiva Srbije Istraživačkog tima Erste Grupe.
Međutim, efekat niske baze je definitivno odigrao važnu ulogu. Takođe, još uvek se ne vide efekti prelivanja na tržištu rada. Deficit računa tekućih transakcija je značajno smanjen, što je odraz efekata baze, ali je tome pomogla i snažnija strana tražnja. Fiskalna pozicija je takođe poboljšana, ali kretanja budžetskog deficita na centralnom nivou u prvoj polovini 2015. godine treba posmatrati pretežno kao rezultat jednokratnih efekata u prvom kvartalu 2015. godine.
Kada je reč o budućim trendovima, proizvodnja bi trebalo da nastavi da pozitivno utiče na kretanja, dok se očekuje da i dalje usporavaju slabosti tržišta rada. Očekuje se da će stopa rasta za fiskalnu godinu biti negde između 0% i 0,5%.
Na planu ekonomske politike, otvoren je prostor za dodatno ublažavanje monetarne politike, uzimajući u obzir nisku inflaciju i unutrašnju stabilizaciju, a vlada bi trebalo da intenzivira napore na restrukturiranju i privatizaciji društvenih preduzeća, zaključuje Istraživački tim Erste Grupe. Rizici za fiskalnu perspektivu dolaze od najava povećanja plata u javnom sektoru i penzija, ali o tim merama bi tek trebalo da se razgovara sa MMF-om.
BDP ponovo u zoni rasta
Kratkoročni indikatori pokazuju da i tražnja i proizvodnja deluju u korist izgleda za rast, imajući u vidu da su se rezultati u trgovini na malo od početka godine do danas vratili na pozitivnu teritoriju (0,7% na međugodišnjem nivou), dok se zahvaljujući oporavku u industrijskom sektoru brojka za period od početka godine do danas popela na blizu 5% na međugodišnjem nivou. Takođe, snažni izvozni rezultati od početka godine do danas od 8,6% na međugodišnjem nivou su nadmašili rast uvoza od 6,8% što ukazuje da bi spoljna trgovina takođe trebalo da pruži svoju podršku.
Međutim, bolji rezultati privrede i dalje imaju prilično neutralnu ulogu na tržištu rada, gde je stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2015. godine bila blizu 20%, što je odraz dugogodišnjih strukturnih uskih grla.
Kada se radi o budućim trendovima, očekuje se da se pozitivna privredna kretanja nastave, pod dejstvom sličnih faktora – niske baze u 2014. godini u sektorima industrije, rudarstva i energetike, pozitivnog doprinosa neto izvoza i mogućih pozitivnih efekata zakonodavstva kojim se olakšava poslovanje, ekonomske politike usaglašene sa MMF-om i stabilnijeg ekonomskog okruženja, na domaće i strane investicije.
S druge strane, slabosti na tržištu rada pokazuju da potrošnja domaćinstava ne može snažno doprineti profilu rasta, dok mere fiskalne konsolidacije takođe mogu da smanje javnu potrošnju, što u izvesnoj meri doprinosi smanjenju stope rasta. Ipak, stopa rasta za fiskalnu godinu 2015. trebalo bi da se kreće u rasponu od 0-0,5%, pri čemu se sredina ovog raspona vidi kao najverovatniji ishod.
Slabi inflatorni pritisci još uvek ostavljaju prostor za smanjenja referentne stope
Nedavna kretanja CPI pokazuju da su dezinflatorni pritisci i dalje prisutni, pošto je julska stopa spala na samo 1% na međugodišnjem nivou, smanjujući na taj način stopu za period od početka godine do danas na 1,3% na međugodišnjem nivou, znatno ispod ciljanog raspona NBS 4%+/- 1,5bp. Kada su u pitanju budući trendovi, inflacija se vraća u ciljani raspon u drugoj polovini 2015. godine, u kojoj se vidi i slabljenje efekata niskih cena hrane, efekti rasta cene električne energije i stabilizacija privredne aktivnosti kao glavnog povoljnog faktora, dok bi niske cene nafte i preovlađujuća niska inflacija u EU trebalo da vuku u suprotnom smeru.
Na planu monetarne politike, NBS je snizila referentnu kamatnu stopu na 5,5% od početka godine – i pre nego što je tržište to očekivalo. Politiku koju vode monetarne vlasti je dominantno oblikovalo postojanje relativno jakih dezinflatornih pritisaka i očekuje se da taj faktor zadrži svoju dominantnu ulogu.
Kada je u pitanju naredni period, perspektiva niske inflacije, bolji fiskalni i ekonomski rezultati, devizna stabilnost i smirivanje nestabilnosti na međunarodnom planu deluju u korist relaksiranije monetarne politike. Na kraju, verovatno je u planu dalje snižavanje stope (za još 50bp do kraja 2015. godine), uz snažan umirujući ton NBS sve dok su izgledi vezani za devizno tržište zdravi, smatraju analitičari Erste Grupe.
Tražnja investitora i intervencije NBS podržavaju stabilnost dinara
Na deviznom tržištu smo u poslednjih nekoliko meseci videli jače pritiske u pravcu apresijacije, pri čemu je povoljnije ekonomsko i fiskalno okruženje bilo vetar u leđa za atraktivnost trgovanja i protivteža međunarodnim trzavicama koje su izazvali događaji u Grčkoj.
U okolnostima niske inflacije NBS je poslednjih nekoliko meseci bila u povoljnom položaju za ponovno akumuliranje dodatnih deviznih rezervi što je za rezultat imalo neto kupovinu deviza od 550 mil. EUR od početka godine do danas (od čega više od 200 miliona evra samo u julu) i zadržavanje kursa dinara nešto malo iznad granice od 120 RSD za 1 EUR.
Što se tiče budućih kretanja, glavni faktori koji oblikuju devizno tržište bi trebalo da budu uobičajeni, odnosno ekonomski i fiskalni rezultati i politika Narodne banke Srbije kao glavni faktori koji utiču na interes investitora. Takođe, stabilizacija spoljne pozicije (smanjenje izloženosti privrede i države deviznom riziku i stabilizacija računa tekućih transakcija) će igrati važnu ulogu.
Ipak, odnos EUR/RSD uglavnom je stabilan i kreće se u rasponu od 120 do 121,5 (pri čemu je niži nivo raspona verovatniji u narednim mesecima), usmeravan povremenim intervencijama NBS (s obzirom na obrazac kretanja CPI, mi i dalje vidimo malo smisla u tome da se dozvoli da dinar apresira ispod granice od 120 RSD za 1 EUR), pri čemu glavne opasnosti dolaze od potencijalnog izbijanja novih nestabilnosti na globalnim tržištima i rizika vezanih za pogoršanje situacije u pogledu obaveza preuzetih prema stend-baj aranžmanu sa MMF-om.