Centralna i Istočna Evropa je fascinantan investicioni pejsaž, čiji značaj za investitore sa Zapada stalno raste. Region je Stinu Jakobsenu, glavnom ekonomisti Sakso Banke, veoma poznat. U okviru serije članaka i priloga namenjenih regionu Centralne i Istočne Evrope za Saxo TV, Jakobsen razmatra mogućnosti za investitore i tempo njegovog razvoja.
Hrabriji investitori, koji mogu da se nose sa višim stepenom rizika, sve češće pristupaju tržištima Centralne i Istočne Evrope (CIE). Automobilska industrija je odličan primer za to kako Zapadna Evropa već ostvaruje značajnu korist od nižih troškova u regionu CIE, a Jakobsen dublje razmatra ostale investicione putanje:
„Za investitore je veoma važno da shvate da Centralna i Istočna Evropa ima sve značajniju ulogu u proizvodnji u Evropi. Ukoliko, na primer, vozite nemački auto, vrlo je verovatno da je proizveden u Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj ili Sloveniji. U suštini, Centralna i Istočna Evropa sada obezbeđuje konkurentsku prednost za celu Evropu. Ako se tome doda činjenica da zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza imaju najznačajnije izvore energenata, metala i drugih berzanskih roba, dobijaju se veoma privlačni dugoročni izgledi za investiranje.
U ekonomskom smislu, mnoge zemlje regiona u svom razvoju prolaze kroz značajne transformacije, zbog čega im je potrebno više kapitala, pa u mnogim zemljama postoje dobri izgledi za ulaganja sa visokim prinosima, koji naravno sa sobom nose značajan nivo rizika. Međutim, otvaraju se i mogućnosti da se ubiru stalni i stabilni prinosi, kako se ove zemlje budu dalje razvijale, približavale zapadnim standardima i vrednostima, razvijala srednja klasa i infrastruktura. CIE je dobro pozicionirana u trenutnoj fazi niske produktivnosti, veoma niskog rasta. Ako Evropa ima šansu da ponovo ide napred, da bude vodeća ekonomija, potrebno je da region CIE igra centralnu ulogu, što verujem da će se i desiti.
Većina investitora sa Zapada ulazi na tržišta CIE na indirektan način, na primer kroz smanjenje troškova u automobilskoj industriji i u drugim granama. Međutim, mislim da kako se ove zemlje budu dalje razvijale i produbljivala tržišta kapitala, berze, to će i potencijal za ulaganja biti sve veći. Na primer, ukupna kapitalizacija Bugarske berze trenutno je niža od vrednosti nekih nemačkih kompanija srednje veličine, a obim trgovanja je isto tako veoma nizak. Dakle, potencijal za rast, za nove oblike poslovanja, se generalno danas nalazi tamo gde su tržišta kapitala nerazvijena, što je karakteristično i za zemlje CIE. Time se vraćamo na osnovno pitanje, a to je kako pristupiti ovim tržištima? Manji ulagači bi mogli da počnu od deviznog tržišta, koje je uvek dobro kao prvi pristup.
Kako se dalje tržišta budu razvijala, treba razmišljati o korporativnim obveznicama i tržištu kapitala. Međutim, po mom mišljenju, i za potrebe mog ličnog portfolija, u narednih 10-20 godina, u svim segmentima treba neprekidno tragati za mogućnostima za ulaganja koja se zasnivaju na konkurentskoj prednosti koju ovaj region obezbeđuje. Drugo, kada je reč o zemljama čije su privrede okrenute energentima, sada imate rusku rublju koja je izgubila polovinu svoje vrednosti u odnosu na prošlu godinu, imate kazaški tenge koji je nedavno devalvirao za 25 procenata, tako da su kursevi ovih valuta na niskom nivou i sada je dobar trenutak da se razmišlja o ulaganju.
Politički rizik predstavlja poteškoću za brojne, naročito institucionalne investitore. S druge strane, moramo se prisetiti starog pravila koje glasi da očekivani povraćaj zavisi i od toga u kojoj je meri likvidna investicija. Tako da u tom kontekstu likvidna ulaganja imaju visok potencijal, uz visok rizik. Verujem da će se i to promeniti usled dinamike u industrijskoj proizvodnji, zbog činjenice da je obrazovanje stanovništva na sve višem nivou, da se razvija snažnija srednja klasa itd.
Uostalom, prošlo je tek 26-27 godina od početka demokratizacije regiona, od kada je 1989. godine pao Berlinski zid, što je za mnoge zemlje ovog regiona bila prekretnica koja označava početak razvoja. Mnoge zemlje, dakle, danas imaju nešto preko dvadeset godina, pa se često njihove stanje može porediti sa osobama tih godina: potrebno je da se još razvijaju, da planiraju za budućnost, da razmišljaju o deci, o većoj odgovornosti. Kada se to dogodi, mislim da će se razviti i druge fundamentalne mogućnosti koje se mogu iskorititi.“