Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije, objavio je predlog kako raspodeliti još 120.000 izbeglica iz ratom zahvaćenih zemalja po Evropi. Ovaj broj izbeglica čini 0,11% ukupne evropske populacije i zato po Junkeru ne bi trebalo da predstavlja problem. “Jer Liban je prihvatio broj izbeglica jednak četvrtini svoje populacije, a ovo je zemlja čiji stanovnici imaju samo petinu materijalnih stvari i prihoda koje imaju Evropljani. Zašto da ne ukazujem na ovakva poređenja”, zapitao se predsednik EK.
“Istina je da Evropa ne može da bude kuća za sve ljude na svetu koji su doživelu neku nesreću, ali bar mora da porazmisli o problemima unesrećenih”, rekao je Junker i dodao da je to stvar “humanosti i ljudskog dostojanstva”. Ovaj put Evropa je dobro razmislila. Zemlje EU će primati izbeglice u odnosu na svoju veličinu i kapacitete a od evropskih fondova će dobijati sredstva za njih – oko 6.000 evra po tražiocu azila.
Nemačka, koja je inače glavna destinacija za migrante i tražioce azila, podržava sistem kvota ali neke druge evropske zemlje mu se protive.
Francuska je međutim već prihvatila 1.000 izbeglica i time otpočela proces doseljavanja 24.000 ljudi na njenu teritoriju koji treba da se odigra u naredne dve godine. Odnos prema izbeglicama se polako popravlja širom starog kontinenta, uz nečasne izuzetke poput Mađarske, ali i dalje od njega. Naime, Australija je objavila da će u narednom periodu prihvatiti 12.000 raseljenih ljudi sa prostora Sirije.
UN je objavio da će ove i naredne godine na svom putu ka Evropi Mediteransko more preći oko 850.000 ljudi, ali stručna javnost ukazuje na činjenicu da prema sadašnjim podacima ova prognoza izgleda suviše konzervativno. Iz ove organizacije poručuju da i druge zemlje, osim evropskih, moraju prihvatiti svoj deo odgovornosti. Tu se pre svega misli na SAD, zalivske zemlje i Japan.
Izvor: BBC i Rojters