Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) saopštila je da Nacrt zakona o ulaganju, koji je pripremilo Ministarstvo privrede, nosi brojne rizike od korupcije i ograničavanja pristupa informacijama ili potpunog skrivanja podataka o ekonomskim sporazumima.
Kako se navodi u saopštenju, TS je o tome da se zakon o ulaganjima uopšte priprema, saznalo iz analize koju je objavila Agencija za borbu protiv korupcije, kojoj je nacrt bio dostavljen. U toj analizi Agencija je, ističe se, utvrdila brojne rizike od korupcije, između ostalog preširoka diskreciona ovlašćenja za zaključenje posebnog investicionog ugovora, neusaglašenost sa odredbama važećih zakona, nepostojanje rokova i sankcija, korišćenje nepreciznih formulacija.
Od 52 člana zakona, Agencija je identifikovala rizike od korupcije u 21 članu i preporučila da se nedostaci otklone, ističe Trapsrentnost Srbija, koja je deo mreže nacionalnih ogranaka organizacije Transparensi internešnel.
„Ono što mi posebno ističemo (a na šta je ukazala i Agencija) jeste težnja da se ograniči pristup informacijama. Tako je članom 25. Nacrta predviđeno da se protiv rešenja kojim se odbija pristup informacijama iz investicionog programa ili posebnog investicionog ugovora ne može izjaviti žalba, već samo pokrenuti upravni spor“, ističe TS.
Podseća se da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa žalbu Povereniku kao pravilo i da su izuzetak samo situacije kada zahtev odbija neki od šest visokih organa koji su posebno imenovani.
Prema TS, unošenje odredbe da se protiv rešenja kojim se odbija pristup informacijama iz investicionog programa ili posebnog investicionog ugovora ne može izjaviti žalba u Nacrt zakona o ulaganju je „pre svega želja da se neki tražioci obeshrabre“.
„Naime, pokretanje upravnog spora je formalnije, nosi određene troškove, ne može se odmah pokrenuti upravni spor u slučaju „ćutanja uprave“. Vođenje upravnog spora obično uzima i više vremena nego postupanje po žalbi. Međutim, za slučaj da ni to ne obeshrabri tražioca, ova odredba će u potpunosti isključiti iz procesa odlučivanja Poverenika za informacije“, ističe TS.
Kako se navodi, onima koji žele da sakriju neke podatke i to može biti dovoljno, kada se ima u vidu dosadašnja praksa tog nezavisnog organa, u kojoj su brojni primeri nalaganja da se podaci o raspolaganju javnom imovinom i javnim sredstvima moraju obelodaniti.
Ističe se da ne bi trebalo dopustiti da ova odredba postane deo pravnog sistema, imajući u vidu ne samo pravo javnosti da zna, već i očuvanje jedinstva pravnog poretka.
Izvor: Beta