Federalne rezerve SAD verovatno to ne bi priznale, ali pravi razlog zbog koga nisu podigle referentnu kamatnu stopu je to što je privredi SAD potreban slabiji dolar. Uvreženo je mišljenje da su kretanja na tržištu berzanskih roba i nepovoljan razvoj situacije u zemljama u razvoju glavni razlozi zbog kojih je Fed odustao od povećanja kamatnih stopa u septembru. To su, po Simonu Fasdalu, direktoru sektora za trgovanje materijalima sa fiksnim prinosima u Sakso Banci, validni razlozi, ali on veruje da je jak dolar glavni pokretač zastoja u najavljenom monetarnom zatezanju Federalnih rezervi. SAD nemaju koristi od jakog dolara koji bi, naprotiv, mogao negativno da utiče na američku privredu kroz smanjenje izvoza. Fasdal predviđa da bi Federalne rezerve mogle da odlažu povećanje kamatnih stopa čak do druge polovine 2016. godine i da na taj način „blefiraju“ tržište, održavajući dolar na trenutnom, pa i nižem, nivou sve dok tržište ne shvati šta se dešava.
S druge strane, poslednje izjave predstavnika Evropske centralne banke ukazuju na mogućnost nastavka labavije monetarne politike, ukoliko se ispostavi da je to potrebno. U tom kontekstu, Fasdal veruje da će Evropska centralna banka prozreti nameru Fed-a i da bi mogla vrlo brzo da otpočne sa novim talasom kvantitativnog popuštanja, koji bi se mogao iskoristiti na inovativnije načine. U tom slučaju, smatra se da bi evropska tržišta akcija i druge rizične aktive, kao što su korporativne obveznice, izvesno vreme bila u prednosti i da bi se na njima mogao ostvariti značajan rast, naročito u trenutku kada bude najavljen novi talas kvantitativnog popuštanja, ukoliko ga bude bilo. Takođe treba imati na umu da je jedan od preduslova za drugi talas kvantitativnog popuštanja jak evro, pa ako kurs evra prema dolaru bude rastao, ponovo će biti uočljiv nedostatak inflacije, uslovljen niskim cenama roba. Fasdal smatra da je drugi talas kvantitativnog popuštanja ECB vrlo blizu.
S druge strane, Džon Hardi, direktor sektora Strategije na deviznom tržištu u Sakso banci, ocenjuje da, iako je evro doživeo značajan rast u odnosu na dolar nakon odluke američkog Fed-a da ne povećava kamatne stope, taj trend se, uprkos očekivanjima, najednom u poslednjih nekoliko dana preokrenuo, pa se odnos evra i dolara u svega nekoliko dana popeo sa 1,13 na 1,1450 i ponovo vratio na 1,1150. Po Hardiju, postoji nekoliko razloga zašto je to tako. Prvi je svakako najava potencijalnog novog talasa kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke. Takođe se spekuliše da bi i Centralna banka Japana mogla ponovo da uspostavi svoj program monetarnog popuštanja. Prema tome, Hardi smatra da je još uvek na snazi dugoročna slika u kojoj Federalne rezerve SAD teže ka zatezanju monetarne politike, ma kako sporo se ono odvijalo, dok ostale velike i nekoliko manjih centralnih banaka još uvek teže monetarnom popuštanju. Ta razlika u monetarnim politikama će u dugom roku uticati na rast kursa dolara. Hardi očekuje da će se kurs evra u odnosu na dolar u narednom periodu kretati između 1,1035 i 1,1325. Po njemu, velika tema je u ovom trenutku ipak slabost evra, a ne snaga dolara, kako zbog najava Evropske centralne banke, tako i zbog opšteg raspoloženja učesnika na tržištu.