Zbog nemogućnosti pronalaska stalnog posla, sve veći broj mladih u Evropi i Severnoj Americi ne samo da ostaje s roditeljima, već se vraćaju i oni koji su pokušali da vode samostalan život. Osim ekonomskog faktora, na odlganje odrastanja utiču i promene u porodičnim odnosima i shvatanjima novih generacija šta su životni prioriteti.
Život pod zajedničkim krovom s roditeljima stvarnost je za sve više mladih širom sveta. Takav scenario, koji se uglavnom objašnjavao kulturom i tradicijom u određenim zemljama, sada se, dodatno, tumači kao posledica ekonomske krize, ali i promene u generacijskim shvatanjima. Mladi se, generalno, duže školuju i kasnije stupaju u brak. Promene u porodičnim odnosima najčešće im omogućavaju mnogo više slobode, a moderni imperativ „večne mladosti“ uveliko doprinosi želji da se neobavezni život „rastegne“ i do zrelih godina. S druge strane, razaranje tradicionalne porodice kao merila vrednosti, u mnogome utiče na sve izraženiju pojavu da preuzimanje odgovornosti i kroz zasnivanje sopstvenog domaćinstva više nije životni prioritet.
Međutim, najnovije analize fenomena „nikad odrastao“ upućuju da je njegov glavni uzrok nedostatak finansijskih sredstva za samostalan život. Tako agencija Bloomberg navodi podatke da zbog nemogućnosti pronalaska stalnog posla, sve veći broj mladih u Evropi i Severnoj Americi ne samo da ostaje s roditeljima, već se vraćaju i oni koji su pokušali da vode samostalan život. Nove generacije „bumerang dece“ više ne plaćaju visoke stanarine i kredite, nego s roditeljima dele račune, a život pod zajedničkim krovom postaje glavni amortizer nedaća u uslovima ekonomske krize. Cena takve podrške nije samo nedostatak privatnosti, već i rizik od infantilnosti. On je, kako se navodi u komentaru, oličen u odbijanju bilo kakvih obaveza, a neretko i poslova ukoliko nisu veoma dobro plaćeni.
Večiti podstanari
Jedan od najindikativnijih primera generacijskog preokreta jesu Sjednjene Džave, koje su do nedavno bile uzor ranog osamostaljivanja. Studija istraživačkog centra Pew ukazuje da skoro četvrtina Amerikanaca od 25 do 34 godine živi u roditeljskom domu, što je dvostruko više nego 1980. godine, a čak 60 odsto njih prima finansijsku pomoć od roditelja. Skoro 45 odsto dvadesetpetogodišnjaka ne može da vraća kredite za stan koji u proseku iznose oko 20.000 dolara, a preko polovine diplomaca sa koledža nisu zaposleni u struci ili uopšte nemaju posao. Ono što posebno zabrinjava je trend da broj višegenercijskih domaćinstava nastavlja da raste, „iako je najgori udar finansijske krize u SAD prošao a ekonomija je na putu oporavka“. U analizi se navodi da su ostanku pod porodičnim krovom naklonjeniji mladići (26 odsto) u odnosu na devojke (21 odsto), što ne znači da su mladi muškarci gore prošli u recesiji. Oni su tokom krize u većoj meri gubili poslove, ali su ih lakše i dobijali kada je ekonomija počela da se oporavlja, tvrde američki analitičari.
Sudeći prema poslednjoj statistici Eurostata, uprkos dosadašnjim skupim programima za zapošljavanje mladih, uključujući i najnoviji u vrednosti od šest milijardi evra, skoro četvrtina građana EU između 18 i 25 godina je bez posla. Mnoga istraživanja pokazuju da želja za osamostaljivanjem kod mladih više nije uobičajena ni u najrazvijenijim zemljama, odnosno da ubrzano raste broj onih koji se oslanjaju na roditeljski džep. Prema navodima evropske agencije Eurofound, skoro 38 miliona mladih Evropljana u kasnim dvadesetim živi s roditeljima, među kojima je sve više i mladih iz Švedske, Danske, Francuske, Belgije i Austrije, dok ovakvom trendu još odolevaju Nemačka, Holandija, Irska i Velika Britanija.
Istraživanje je utvrdilo da suprotno mitu kako su domaćinstva u kojima živi više generacija srećnija, nedostatak finansijskih mogućnosti za samostalan život kod mladih stvara osećaj manje vrednosti. Većina ispitanika se žali da im najbolje godine prolaze u stalnom čekanju da konačno reše svoj materijalni status, a analitičari upozoravaju kako dodatno poražava činjenica da čak i oni koji imaju posao – nerado napuštaju roditeljski dom.
Produženo detinjstvo uobičajeno je naročito u Italiji, gde su taj problem pokušali da reše i donošenjem zakona o zabrani života punoletnih osoba s roditeljima. Svaki treći odrasli Italijan živi kod roditelja, dok je „večitih podstanara“ do 28. godine čak 79 odsto. Više od dve petine Italijana živi na svega pola sata od roditeljske kuće, a 54 odsto njih nedaleko od bliskih rođaka, što neki stručnjaci tumače kao tradicionalnu privrženost porodici koja je svojstvena mediteranskim narodima. Ipak, da sindrom „velike dece“, ili kako ih u Italiji podrugljivo nazivaju „bamboccioni“, nije samo posledica tradicije, govori i podatak da godišnje oko 80.000 Italijana odlazi u svet, tražeći mogućnosti da valorizuju svoje znanje.
Privremeni život između privremenih poslova
U Španiji nije pokrenuta inicijativa da se punoletni po sili zakona iseljavaju iz porodičnog doma, iako situacija nije mnogo bolja nego u Italiji. Prema najnovijem izveštaju Saveta mladih Španije, čak 78 odsto Španaca starosti do 30 godina živi sa roditeljima. Prema rezultatima istraživanja, da bi mogli da kupe svoj stan, mladi u Španiji morali bi da zarađuju prosečno 104 evra više nego sada i da izdvoje 61 odsto svoje mesečne plate u te svrhe, dok bi za rentiranje stana morali da izdvoje oko 30 odsto mesečnih primanja. Samostalan život za većinu mladih Španaca predstavlja utopiju u situaciji kada je 55 odsto nezaposleno, 56 odsto zaposlenih je moralo da se prekvalifikuje da bi dobilo posao, pri čemu je čak 93 odsto mladih između 16 i 29 godina radno angažovano samo po osnovu privremenih ugovora.
Jedan od retkih izuzetaka u ovakvom trendu je Nemačka, gde prema podacima nemačkog ministarstva za omladinu i porodicu 71 odsto mladih između 18 i 25 godina žive samostalno. Devojke napuštaju domove ranije i češće nego mladići, a najveći broj odlazi još tokom školovanja, radi studiranja ili izučavanja zanata. Za razliku od većine evropskih vršnjaka, mladi Nemci se daleko lakše odlučuju i na osnivanje sopstvene porodice, zbog boljih ekonomskih uslova, ali i ranijeg sazrevanja koje nemački roditelji, uglavnom, zdušno podstiču. Međutim, u poslednjih nekoliko godina i u Nemačkoj je primetno da raste broj višegeneracijskih porodica, što se prvenstveno tumači kao posledica pada standarda u pojedinim kategorijama stanovništva.
Takav trend je mnogo izraženiji u Austriji, gde skoro 24 odsto mladih od 25 do 34 godine živi sa roditeljima, što je dvostruko više nego u Nemačkoj, a pod zajedničkim krovom je polovina mladih Austrijanaca između 18 i 24 godine. Prema ocenama tamošnjih analitičara, osnovni razlog nije želja za udobnošću bez obaveza, već pogoršane ekonomske okolnosti. Mladi Austrijanci sve teže dolaze do posla, a i kada se zaposle, prosečan rast prihoda ne prati porast životnih troškova. U Beču, samo od januara ove godine stanarine su poskupele za četiri odsto, a prema podacima Instituta za istraživanje ekonomije (Wifo) cene stanarina od 2002. rastu u proseku tri odsto godišnje, ostali elementarni životni troškovi u proseku za 2,1 odsto, a primanja po domaćinstvu za 2,3 odsto. Stoga je alternativa za sve veći broj mladih Austrijanaca podela troškova, bilo da rešenje traže u višečlanim zajednicama sa vršnjacima, ili sa roditeljima. Ova druga opcija, izgleda, postaje sve privlačnija, uključujući i mlade sa fakultetskim diplomama, koje više nisu garanacija za ekonomsko osamostaljivanje.
Devojke samostalnije
Prema statistici Eurostata, mladi u zemljama EU napuštaju roditeljski dom prosečno u 26. godini. U Švedskoj adolescenti odlaze i pre nego što navrše 20 godina, mladi Danci ostaju sa roditeljima svega godinu dana duže, a Finci napuštaju porodični prag sa nepune 22 godine. Oko 24. rođendana sa roditeljima se opraštaju i mladi u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj. U roditeljskom gnezdu najduže ostaju mladi u Hrvatskoj, u proseku do 32. godine, a do 30. rođendana pod istim krovom sa roditeljima ostaju mladi u Španiji, Italiji, Slovačkoj, Malti. Podaci pokazuju da u svim evropskim zemljama devojke ranije napuštaju roditeljsku kuću od mladića.
Vladimir Adonov
broj 120, septembar 2015.