MMF je nedavno objavio da ćemo ove godine imati rast BDP-a od 0,5%. Mark Danon, finansijski analitičar Hipo Alpe Adrija banke, čija prognoza se poklopila sa MMF-ovom, objasnio je ovaj rast, između ostalog, i povećanjem investicija u infrastrukturne projekte.
Na pitanje kakva je situacija sa stranim investicijama međutim kao da niko nema potpun odgovor. Neki analitičari tvrde da su one u velikom padu, opozicija čak da su za 46% manje nego pre 2012. godine, dok drugi, posebno oni iz aktuelne vlasti, kažu da je sređivanjem javnih finansija i usvajanjem reformskih zakona učinjen ozbiljan korak ka privlačenju investicija. Brojke pak govore drugačije: u 2014. godini Srbija je imala 1,2 milijarde evra direktnih stranih investicija, što se posle računice za prvih sedam meseci tekuće godine, čini kao nedostižan cilj. Naime, u prvih sedam meseci 2015. imali smo oko 700 miliona evra direktnih stranih investicija.
Prošla godina, koja je po svemu sudeći bila uspešnija u ovom pogledu, gora je u odnosu na 2013. godinu, kada je naša zemlja bila na prvom mestu liste 15 evropskih zemalja po broju radnih mesta stvorenih iz direktnih stranih investicija po glavi stanovnika. U 2014. smo pak spali na peto mesto ove liste.
Šta bi mogao biti razlog ovome i šta nas očekuje u budućnosti kada su u pitanju strane investicije?
Osim bescarinskog izvoza u zemlje Jugoistočne Evrope i Rusiju, najniže stopa poreza na dobit u Evropi od 15 odsto i kvalifikovane i jeftine radne snage, Srbija potencijalnim ulagačima nudi i finansijsku podršku. I to od 2.000 do 10.000 evra za svako novootvoreno radno mesto. U čemu je onda problem?
Naša zemlja spada u grupu zemalja sa visokim rizikom, ima neefikasno pravosuđe, visok stepen korupcije, nedovoljno brz napredak u uspostavljanju vladavine prava, pa na kraju krajeva, i nedovoljnu slobodu medija, što je joj sve otežava privlačenje ulaganja.
Osim toga, nedavno je otvorena afera vezana za navodno reketiranje jedne kompanije koja je želela da ulaže u Srbiju ali još nismo videli njen epilog. Naime, objavljen je transkript telefonskog razgovora lidera DS-a Bojana Pajtića i Lidije Udovički, supruge Marka Krandala koji je bio na čelu proizvođača vetrenjača CWP (Continental Wind Partners) i sestre ministarke državne uprave i lokalne samouprave. U razgovoru je rečeno da je CWP-u tražen „reket“ da bi se njegov vetro-park priključio na mrežu EMS-a.
Ako se ove tvrdnje ne ispitaju do kraja to će biti loš signal za potencijalne investitore, misle mnogi ekonomisti. I neće biti jedini.
Naime, odsustvo transparentnosti, kakvo se traži u Predlogu zakona o ulaganjima, može samo da odvrati ozbiljne investitore od ulaganja u Srbiju, a da pogoduje jedino sumnjivom kapitalu, kakav već imamo u dovoljnoj meri.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, tražio je da bude promenjen deo zakona koji predviđa da o svim zahtevima za pristup informacijama u vezi sa ulaganjima odlučuje vlada. Jer, prema ovom predlogu zakona građani do sadržine ugovora o investiciji, kada im državni organi uskrate podatke o svom poslovanju sa investitorima, neće moći da dođu uz pomoć poverenika, već će morati direktno da se obraćaju vladi, a ako im ona ne dostavi informaciju moraće da vode upravni spor.
Tako više ministri neće moći da dobijaju prekršajne prijave poput one koju je „zaradio“ ministar privrede Željko Sertić kada je odbio povereniku da dostavi na uvid menadžerski ugovor za Železaru. Da podsetimo, više od osam meseci od potpisivanja ugovora o upravlljanju Železarom sa kompanijom HPK Engineering mi i dalje ne znamo ništa o sadržini istog.
Uvid u ugovor su prvo tražili novinari ali pošto ga nisu dobili obratili su se povereniku. Ispostavilo se da Ministarstvo privrede smatra da čak ni on ne bi trebalo da ima uvid u pomenuti ugovor.
„Staviti pod potpuni embargo ceo ugovor i sve priloge uz ugovor – to je bez presedana u dosadašnjoj praksi. Desila se još jedna neverovatna stvar. Dakle, za nepunih 11 godina koliko sam poverenik, nikada se nije desilo da je neko povereniku uskratio mogućnost uvida u neki dokument“, kaže Rodoljub Šabić.
Ministarstvo privrede je za sada platilo 200.000 dinara, jer nisu postupili po nalogu poverenika i dostavili ugovor. Ministar privrede je dobio i prekršajnu prijavu.
Ako pomenuti predlog zakona bude usvojen, ništa od ovoga se više neće dešavati. Država će bezbolnije moći da nam uskraćuje informacije o investicijama i njihovim rezultatima. Bez posledica.
Ministar Sertić je nedavno braneći ovaj predlog zakona u jednoj emisiji izjavio da se ideja transparentnosti previše eksploatiše i da će investitori imati poverenja u državu Srbiju ako im ona dozvoli da prave tajne ugovore. Pitanje je samo ko će imati koristi od takvih investitora.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.