Vesti iz Evrope u poslednje vreme ne unose nam optimizam – padaju narudžbine nemačkim fabrikama, kao i poslovna aktivnost širom starog kontinenta, a nezaposlenost u Uniji se nije smanjila sa 9,5%. Čini se da je dugo najavljivani oporavak bio sporiji od očekivanog, pa je onda još malo usporio.
Evropa više nije konkurentna na globalnom nivou, ocenjuje CNBC, i treba sa tim da se pomiri. To međutim ne znači da nema mesta za optimizam – ipak je u poslednjih godinu dana nezaposlenost pala u 22 zemlje starog kontinenta, praćenje BDP-a beleži pozitivne rezultate (u drugom kvartalu je porastao u 27 članica EU a u Francuskoj je stagnirao) a porasla je i privatna potrošnja.
Niža cena nafte i pad vrednosti evra mogu samo da doprinesu razvoju evropske ekonomije, kaže Valdis Dombrovskis, zamenik predsednika Evropske komisije.
Iako su često sve oči uprte u najjače ekonomije, periferne evropske zemlje su pokazale žilavost – ekonomije Češke Republike, Hrvatske, Slovačke i baltičkih zemalja će rasti između 2 i 3 odsto ove godine.
I za osttak Evrope predsednik Evropske centralne banke očekuje rast ali „slabiji od željenog“. Da podsetimo, ECB je snizila prognoze rasta ekonomije (sa 1,5% na 1,4% u ovoj, i sa 1,9% na 1,7% u narednoj godini) i inflacije koja bi trebalo da bude „veoma niska“.
Dakle, nije sve tako crno, već se u ovoj situaciji jednostavno ne može očekivati brz oporavak. Posebno posle afere sa Folksvagenom koja je uzdrmala evropska tržišta, ali i zbog masovnog priliva izbeglica.