Kada je istekao rok za privatizaciju medija, 31. oktobra u ponoć prestao je da važi i Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug. Drugim rečima, tada, tačno na svoj sedamdeset drugi rođendan, prestao je da postoji Tanjug, jer ni u drugom krugu privatizacije nije bilo zainteresovanih za kupovinu ove agencije, iako je početna cena bila 380.467 evra, što je polovina od procenjene vrednosti.
Dotle je Tanjug finansiran iz budžeta i postoji opšte uverenje da bez državne pomoći nije mogao da opstane. Zato mnogi čak govore i da je bio nelojalna konkurencija agencijama Fonet i Beta koje zarađuju na tržištu.
Pa ipak, građani i javne ličnosti su, po najavi njenog kraja, dali podršku ovoj agenciji sa dugačkom tradicijom, a čak su i strani mediji, poput Gardijana, pisali o Tanjugu, o našoj “istorijskoj agenciji”. Odmah po najavi gašenja ovog medija u javnost je puštena i glasina da bi sudbina Tanjuga mogla biti rešena leks specijalisom, sa ciljem osnivanja novog servisa vesti.
Međutim, javnost je isto tako od nadležnih čula da je gašenje Tanjuga “po zakonu” i da se zakoni ne smeju kršiti. Zaposleni u ovoj agenciji trebalo je da dobiju otpremnine od 200 evra po godini staža i radne knjižice da se prijave „na biro“ a Tanjug je trebalo da bude izbrisan iz APR-a.
Šest dana od roka kada je Tanjug trebalo da bude ugašen javio se i premijer Aleksandar Vučić koji je oštro kritikovao ministra kulture i medija Ivana Tasovca zbog zatvaranja ove agencije, i najavio da će pronaći način za spašavanje ove firme.
Tasovac je pak ustvrdio da je sve ovo odrađeno po medijskim zakonima koji su usvojeni još avgusta 2014. i da su mediji imali punih 15 meseci za proces privatizacije.
Ako niste znali kome da verujete – da li premijeru Vučiću koji je tvrdio da će naći rešenje za nastavak rada Tanjuga ili ministru Tasovcu koji je smatrao da je njegovo gašenje po zakonu – danas prostim guglanjem lako možete rešiti ovu dilemu. I 16 dana posle njegovog zvaničnog gašenja, Tanjug najnormalnije radi a njegovi novinari ažurno izveštavaju o svim dešavanjima u zemlji.
Njegova direktorka Branka Đukić rekla je za Radio Slobodnu Evropu da ova agencija ipak nije izbrisana iz Registra Agencije za privredne registre niti iz registra medija.
Kakvo će rešenje biti pronađeno za ovu medijsku kuću i dalje možemo samo da nagađamo. Neki mediji pišu da bi jedini spas za Tanjug a u okviru slova zakona bilo otvaranje nove agencije sa istim imenom.
„Jedna je stvar to što ljudima može da bude žao da jedna agencija, koja je postojala više decenija, sada nestane. Ali o tome je trebalo voditi računa pre primene zakona i trebalo je voditi računa u poslednjih 12 godina jer je prvi zakonski predlog za privatizaciju bio usvojen još 2003. godine u Zakonu o javnom informisanju. Dakle, ako Vlada sada nagoveštava da može na neki način da pomogne da Tanjug opstane ona mora da saopšti na koji će to način da učini jer bi to značilo da prekrši sopstveni zakon“, kaže Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.