Prema rezultatima poslovanja privrede u Srbiji u 2014. godini, kompanija NIS Gaspromnjeft je vodeća po neto dobiti i prihodima, a najveći izvoznik je kragujevačka kompanija „Fijat“. Privreda Srbije završila je 2014. godinu sa negativnim neto finansijskim rezultatom od 131.782 miliona dinara, naspram 30.924 miliona dinara gubitka godinu dana pre, a čak tri petine ukupnog gubitka srpske privrede generisala su velika preduzeća. Kao i prethodnih godina, finansijski tokovi u velikim sistemima opredelili su ukupno poslovanje i rezultat domaće privrede, iako učestvuju tek s pola procenta u ukupnom broju preduzeća.
NAJPROFITABILNIJE KOMPANIJE
Kompanija NIS Gaspromnjeft je sa 30,56 milijardi dinara neto dobitka u 2014. godini zauzela ubedljivo prvo mesto na listi najuspešnijih preduzeća u Srbiji, koju časopis Biznis&Finansije tradicionalno objavljuje u godišnjoj publikaciji BIZNIS TOP.
Među pet najprofitabilnijih kompanija u 2014. plasirali su se i Telekom Srbija (16,88 milijardi dinara neto dobiti), Telenor (10,55 milijardi dinara), Tarket (7,57 milijardi dinara) i Tigar Tyres (4,96 milijardi dinara). U prvih 10 deset kompanija sa najvećom neto dobiti, polovina je u većinskom državnom ili vlasništvu lokalne samouprave: Telekom Srbija, JKP Beogradske elektrane, Aerodrom
„Nikola Tesla“, Termoelektrana „Nikola Tesla“ i Elektromreža Srbije.
VODEĆI PO PRIHODU I PO IZVOZU
Komapnija NIS Gaspromnjeft je vodeća i po ostvarenom poslovnom prihodu koji je u 2014. iznosio 247,62 milijarde dinara. Među pet najvećih su i EPS Snabdevanje, FIAT automobili Srbija, EPS i Telekom Srbija. U „klubu 10“ najvećih po poslovnom prihodu, pet kompanija je iz energetskog sektora, tri posluju u sektoru trgovine, jedna u oblasti telekomunikacija, a jedna u automobilskoj industriji.
Pozicija na listi najvećih 50 izvoznika je donekle drugačija, budući da je prvoplasirani FCA Srbija u 2014. godini izvezao na inostrana tržišta za milijardu evra više od drugoplasiranog NIS-a. Status najboljih izvoznika iz prethodnih godina zadržali su i Tigar Tyres i Železara Smederevo, a među prvih pet plasirao se i Simens. NIS, FIAT i Simens su, istovremeno, i među pet najvećih uvoznika.
KAKO SU RANGIRANA PREDUZEĆA
U publikaciji BIZNIS TOP objavljene su rang liste 150 vodećih preduzeća po neto dobiti i ostvarenom poslovnom prihodu na osnovu podataka Agencije za privredne registre, sa presekom stanja na dan 27. 10. 2015. godine. Rangirana su i vodeća preduzeća po okruzima u Srbiji, sa izlistanim podacima za prvih 20 firmi po dobiti i poslovnom prihodu. Posebno je analizirano poslovanje 16 sektora u prethodnoj godini, kao i rezultati banaka u prvoj polovini 2015. godine na osnovu podataka NBS, dok su rang liste 50 najvećih izvoznika i uvoznika sačinjene na osnovu podataka kompanije za istraživanje i analizu tržišta CUBE Risk Management Solutions.
SRBIJA ZAVISNA OD VELIKIH KOMPANIJA
Privreda Srbije završila je 2014. godinu sa negativnim neto finansijskim rezultatom od 131.782 miliona dinara, naspram 30.924 miliona dinara gubitka godinu dana pre. Zbirni rezultati pokazuju prilično lošu sliku domaće privrede, što je kontinuirani trend još od 2009. godine, a jedan od najvećih uzroka prošlogodišnjih loših rezultata je struktura finansiranja preduzeća u kojoj preovlađuje dug, što je jedan od glavnih činilaca koji opterećuju poslovanje.
Ipak, pretežni deo domaće privrede je poslovao profitabilno, budući da je 52.770 preduzeća ostvarilo ukupan dobitak od 416.869 miliona dinara, dok je neprofitabilno poslovalo nešto manje od trećine preduzeća, čiji je neto gubitak iznosio ukupno 548.651 miliona dinara.
Kao i prethodnih godina, finansijski tokovi u velikim sistemima opredelili su ukupno poslovanje i rezultat domaće privrede, iako učestvuju tek s pola procenta u ukupnom broju preduzeća, ali, ujedno, angažuju gotovo trećinu ukupnog broja zaposlenih. Velike kompanije generisale su 45,2 odsto prihoda i 45,5 odsto rashoda svih privrednih društava, a neto gubici u ovoj grupi preduzeća, koji su premašili 79 milijardi dinara, čine tri petine ukupnog gubitka srpske privrede u 2014. godini.
DALJA KONCENTRACIJA TRŽIŠTA
Uprkos velikoj zavisnosti domaće privrede od poslovanja velikih kompanija, najveći broj analiza o budućim kretanjima u 16 odabranih sektora nagoveštava dalju koncentraciju na domaćem tržištu. Spajanja i akvizicije tokom narednih godinu dana planira 90 odsto vodećih kompanija u Srbiji, od kojih 70 odsto najavljuje poslovne transakcije u okviru postojećeg modela, a 20 odsto planira ulaganja u promenu delokruga poslovanja, ili čak promenu industrije. Nasuprot makrekonomskim analitičarima koji procenjuju da će stopa nezaposlenosti u Srbiji rasti u narednim godinama, čak 46 odsto direktora velikih kompanija tvrdi da će u narednoj godini otvoriti nova radna mesta.
SILOM ŠTEDLJIVI
S druge strane, 68 odsto preduzeća u Srbiji posluje isključivo u mestu gde im je sedište. Iako mikro, mala i srednja preduzeća čine najveći deo domaće privrede, a mala preduzeća su jedina u prošloj godini poslovala profitabilno, usled neodgovarajuće finansijske podrške na tržištu kapitala 60 odsto njih silom štedi, finansirajući se isključivo iz sopstvenih izvora. Stoga, umesto da iniciraju priverdni oporavak, ona su zavisna od njega, a dok ga čekaju stagniraju ili smanjuju obim poslovanja, gube konkurentnost, ne otvaraju preko potrebna nova radna mesta, a deo njih čak u potpunosti napušta formalnu ekonomiju, čime se podriva konkurentnost preduzeća koja posluju legalno.
SJAJ U TAMI
U Srbiji, od 114 razmenjivih sektora, deset ima najveći razvojni potencijal: 1) motorna vozila; 2) čarape; 3) električna i elektronska opreme za motorna vozila; 4) namenska industrija; 5) aparati za domaćinstvo; 6) gume za vozila; 7)električne energija; 8) plastični profili, 9) mašine specijalne namene; 10) mašine opšte namene. Tih deset sektora generisalo je 18 odsto ukupnih prihoda, 15 odsto zaposlenosti i čak 35 odsto izvoza svih razmenjivih sektora. Primetno je, međutim, da se na vodećim pozicijama nalaze mahom koncentrisanisektori, čije poslovanje zavisi od jedne, ili manjeg broja firmi u stranom ili državnom valsništvu, koje su izrazito izvozno, ali često i uvozno orijentisane. Za razliku od takvih sektora s pasivnim potencijalom, aktivni razvojni potencijal srpske privrede leži u sektorima više dodate vrednosti u okviru industrije hrane (zasnovane na žitaricama, mleku i voću), hemije (proizvodi od gume i plastike), metala (fabrikovani metalni proizvodi kao što su alati, sečiva, ambalaže, grejna tela, profili i konstrukcije) i mašina (opšte i specijalne namene, namenjene prehrambenoj i metalskoj industriji). Sektore sa aktivnim razvojnim potencijalom čini, po pravilu, relativno veliki broj preduzeća, od kojih se značajan broj pokazao konkurentnim na inostranim tržištima, uprkos okolnostima na domaćem tržištu i problemima koji podrivaju njihovu konkurentnost.