Erste Grupa je u prvih devet meseci 2015. godine zabeležila neto dobit od 764,2 miliona evra sa pokazateljem problematičnih kredita poboljšanim na 7,4%.
“Ovo je posledica nekoliko pozitivnih trendova: rasta kreditne aktivnosti od 3,1%, što je bilo iznad očekivanog nivoa, nižih troškova rizika i ograničenih jednokratnih faktora u poređenju sa prethodnom godinom”, rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Grupe.
„Većina naših osnovnih tržišta je ove godine zabeležila robustan ekonomski rast i naše podružnice su dodatno poboljšale svoje rezultate, a Austrija, Češka Republika i Slovačka su ostale stubovi naše profitabilnosti, uz Rumuniju koja ih ubrzano pristiže. Međutim, prisilna konverzija kredita u švajcarskim francima u Hrvatskoj donela je negativan efekat od 144,9 miliona evra. U narednom periodu, s obzirom na dobre rezultate postignute do sada u 2015. godini, uverni smo da ćemo ostvariti ciljeve koje smo sebi zacrtali za celu godinu”, dodao je on.
Bilansna suma Erste Grupe se povećala za 2,5% u poređenju sa krajem prethodne godine na 201,2 milijarde evra 30. septembra 2015. godine, uglavnom zahvaljujući oporavku kreditne aktivnosti. Neto kreditiranje klijenata je poraslo za 3,1% u odnosu na kraj 2014. godine na 124,5 milijardi evra, čemu je doprinelo povećanje kredita velikim korporativnim klijentima od 7,5%, malim i srednjim preduzećima od 3,7% i domaćinstvima i mikropreduzećima od 2,9%. Troškovi rizika su značajno opali u prvih devet meseci 2015. godine, i to za -67,6% u poređenju sa istim periodom u 2014. godini, na 518,4 miliona evra, što je odraz unapređenja kvaliteta sredstava i pada rezervisanja u Rumuniji i Mađarskoj. Pored toga, depoziti klijenata su porasli za 2,3% u prvih devet meseci na 125,4 milijarde evra, što predstavlja jasan pokazatelj velikog potencijala Erste u oblasti prikupljanja depozita i podršku finansijskoj nezavisnosti Grupe.
Odnos kredita i depozita je ostao stabilan na nivou od 99,3%. Kvalitet sredstava je nastavio da beleži stabilno poboljšanje u svim ključnim poslovnim segmentima (poslovi sa stanovništvom, MSP i velikim korporativnim klijentima) i u svim zemljama, sa ukupnom stopom loših kredita (u odnosu na ukupne kredite odobrene klijentima) koja je opala primetno na 7,4% na kraju septembra 2015. godine, u poređenju sa 8,5% na kraju prošle godine. Pored toga, pokazatelj pokrivenosti problematičnih kredita porastao je sa 68,9% na 69,2%, što je najviši nivo zabeležen u poslednjih sedam godina. Ukupan kapital (MSFI) je takođe zabeležio značajan porast sa 13,4 milijarde evra 31. decembra 2014. na 14,4 milijarde evra na kraju septembra 2015. godine, uz rast pokazatelja ukupnog kapitala (Bazel 3, fazna primena) sa 15,7% na 16,8%. Čist pokazatelj kapitala CET1 (puna primena Bazela 3) poboljšao se sa 10,6% na 11,6%, zahvaljujući znatnom porastu profitabilnosti u prvih devet meseci 2015. godine, dok su rizična sredstva zabeležila tek minimalan pad na 100,4 milijarde evra.
Što se tiče perspektive, očekuje se da poslovno okruženje u narednom periodu bude pogodno za kreditnu ekspanziju. Realni rast BDP-a u 2015. bi trebalo da bude između 2% i 4% na svim većim tržištima u CIE, osim u Hrvatskoj, zahvaljujući solidnoj domaćoj tražnji. Za Austriju se predviđa realan rast BDP-a ispod 1%. Prinos na materijalni kapital (ROTE) bi trebalo da iznosi oko 10% u 2015. godini (kraj 2014. procena: 8,4 milijarde EUR). Operativni rezultat bi trebalo da opadne na nivo za 4-6%, dok se za rast kredita predviđa da će iznositi 1-3%. Projektovani troškovi rizika od 750-950 miliona evra odraz su računovodstvenog tretmana troškova konverzije kredita u švajcarcima u Hrvatskoj u iznosu od 144,9 miliona evra u okviru ostalog operativnog rezultata. Očekuje se da dažbine na bankarsko poslovanje iznose oko 320 miliona evra, uključujući paralelne doprinose nacionalnim i evropskim fondovima za restrukturiranje, sanaciju i stečaj banaka i osiguranje depozita. Razgovori sa austrijskom vladom na tu temu su još uvek u toku. Povraćaj na materijalni kapital (ROTE) bi trebalo da iznosi 10-11% u 2016. godini.