Svako kvalitetno rešenje počinje pravim pitanjem. U situaciji kada je položaj mladih sve teži zbog nemogućnosti da nađu posao u uslovima ekonomske recesije, pravo pitanje je kako najbolje povezati državne i pojedinačne inicijative za kvalitetnije obrazovanje i privredni rast, saglasni su domaći i međunarodni stručnjaci.
Da li je nedovoljno poverenje u sposobnost mladih da donose odgovorne odluke u Srbiji veći problem od nedostatka finansijske podrške za njihove poslovne ideje? Gde su mogućnosti za bolje međusobno razumevanje i saradnju između državnih institucija, obrazovnih ustanova, poslodavaca i mladih radi zajedničkog interesa da se obezbedi održivi rast i zapošljavanje? Zašto je važno u postizanju tog cilja dobro „izmeriti“ šta su dometi lične inicijative, odgovornost pojedinca, konkretne obrazovne institicije i kompanije, a šta uloga i odgovornost države u stvaranju povoljnog i podsticajnog društvenog i ekonomskog ambijenta?
Ovo su samo neke od tema o kojima se diskutovalo na međunarodnom simpozijumu „Zajednička vizija –zapošljavanje mladih u Srbiji“. Stručni skup je organizovala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ povodom pokretanja Nacionalnog dijaloga za podsticanje zapošljavanja mladih u Srbiji. Na konferenciji je predstavljen i novi projekat „Podsticanje zapošljavanja mladih“, koji pod pokroviteljstvom nemačkog Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) realizuje GIZ u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva privrede i Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.
Državne mere
Trenutno, u Srbiji stopa nezaposlenosti među mladima uzrasta od 15 do 24 godine premašuje 48 odsto, neaktivnih na tržištu rada je više od 79 odsto, 20 odsto njih je socijalno isključeno, a čak tri četvrtine od ukupno nezaposlenih mladih je dugoročno nezaposleno.
Prema rečima Vesne Vidojević iz Ministarstva omladine i sporta, najveći problemi u prelasku mladih iz sveta obrazovanja u svet rada su neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, nedostatak profesionalnog iskustva i nedovoljna obaveštenost mladih o kretanjima na tržištu rada. Prepreke su i nedovoljna institucionalna saradnja sa privredom, nespremnost mladih da se sele zbog posla, kao i nedostatak podrške preduzetništvu. Stoga je povećanje zaposlenosti i zapošljivosti mladih jedan od prioriteta Nacionalne strategije za mlade u periodu od 2015. do 2025. godine, u kojoj su detaljno razrađene aktivne mere za prevazilaženje uočenih problema, rekla je Vidojević.
Podsticanje zapošljavanja mladih u ekonomski otežanim uslovima je i u fokusu Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2015. godinu, istakla je Jelena Vasić iz Ministartva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja. Mere sadržane u ovom dokumentu kreirane su na osnovu ocene da mladi u Srbiji predstavljaju teže zapošljiva lica i spadaju među pet kategorija radno sposobnog stanovništva za čije zapošljavanje država obezbeđuje subvencije poslodavcima.
Bolja startna pozicija mladih na tržištu rada je prioritet i u sistemu obrazovanja, potvrdila je Snežana Marković iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kroz sinhronizaciju aktivnosti u obrazovnom sistemu, aktivnih mera zapošljavanja i podsticanja preduzetništva. Ona je naglasila važnost razvijanja inicijative kod mladih i drugih veština preduzetničkog načina razmišljanja kroz nastavne programe i najavila još intenzivniju saradnju srednjih stručnih škola sa privredom po modelu kooperativnog obrazovanja, koji GIZ razvija u Srbiji kroz projekat „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja“.
Aktivnije uključivanje privrede
Govoreći o mogućnostima uvođenja elemenata dulanog obrazovanja u Srbiji, profesor Dieter Euler je istakao da su pokušaji nekih drugih zemalja da u celini prekopiraju dualni model kakav se sprovodi u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj završili nespehom. U tim zemljama dualni sistem se razvijao decenijama i integralni je deo ekonomije, društvenih i kulturoloških vrednosti tih država. Ono što je zajedničko svim dulanim sistemima je postavljanje strateškog cilja srednjeg stručnog obrazovanja, obezbeđivanje neophodne fleksibilnosti nastavnih planova i programa, kao i mehanizama za razvoj partnerstva, načina finansiranja, uspostavljanja kvaliteta i animiranja učenika. Prema oceni nemačkog stručnjaka, u daljoj modernizaciji srednjeg stručnog obrazovanja jedan od najvažnijih koraka je uključivanje većeg broja preduzeća u sistem obuke učenika na praksi i njihovo značajnije učešće u kreiranju obrazovnih profila.
Poslodavci u Srbiji imaju želju da se intenzivnije uključe u saradnju sa obrazovnim institucijama, kroz radnu praksu ali i kreiranje nastavnih programa, s ciljem da se tokom formalnog obrazovanja što više prate novi trendovi na tržištu, potvrdila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera. Osim ulaganja u mlade kadrove kroz različite edukativne programe i omogućavanje prakse za učenike i studente, kompanije kroz ovu asocijaciju učestvuju u više projekata za podsticanje zapošljavanja mladih, kao i osposobljavanje mladih za sticanje preduzetničkih veština. Bulatović je naglasila da je poslodavcima, osim primenjivih stručnih znanja, veoma važno da mladi izađu iz školskih klupa osposobljeni za inicijativu, samostalno razmišljanje, doživotno učenje i usavršavanje.
Poverenje u sposobnost mladih da donose odgovorne odluke i prihvatanje njihovog načina razmišljanja je polazna osnova za njihovu značajniju društvenu i ekonomsku integraciju, uverena je Dragana Zmijanac, mlada preduzetnica i partnerka u organizaciji Startit, koja se bavi razvojem tehnološkog preduzetništva. Prema njenom mišljenju, neophodno je da se promeni prercepcija šta je mladima najvažnije kao podrška: to nije novac, već poverenje u rešenja koja nude za izgradnju društva u kakvom žele da žive. Ova organizacija, koja je stasala uz podršku GIZ-a, do sada je pomogla osnivanje i razvoj oko 100 start-up kompanija iz oblasti informacionih tehnologija, koje su prikupile više od dva miliona evra investicija za svoje projekte.
Značaj ekonomske stabilnosti
Upoređujući položaj mladih u Srbiji sa njihovim vršnjacima u EU, profesor Ronald Sultana, stručnjak za karijerno vođenje i savetovanje upozorio je na sve izraženiji trend kasnog osamostaljivanja mladih zbog nemogućnosti da nađu posao. Taj trend je posebno izražen u zemljama EU u kojima je ekonomska kriza proizvela najveće posledice, poput Španije, gde je svaki drugi mladi čovek nezaposlen. Po njegovoj oceni, u analizi uzroka sve su učestalije pojave da mladi ostaju da žive sa roditeljima, prevelika odgovornost se prebacuje na mlade, umesto da se traže konstruktivnija rešenja za izlazak iz ekonomske recesije. Govoreći o važnosti karijernog vođenja kao podrške mladima i o potrebi da se ono prilagodi ne samo različitim društvenim uslovima u svakoj zemlji, već i različitim grupama mladih, Sultana je naglasio da ono, međutim, ne može biti rešenje za visoku nezaposlenost u uslovima veoma teških i nestabilnih ekonomskih okolnosti.
Sa takvim stavom saglasan je i profesor ekonomije Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta Republike Srbije. Vučković podržava podsticanje lične inicijative kod mladih, koji u Srbiji i dalje većinom priželjkuju državni posao, ali upozorava da su dometi takve inicijative veoma ograničeni ukoliko država upadne u finansijsku krizu. Prema njegovoj oceni, Srbija je počela da stabilzuje javne finansije, ali sa procenjenim ekonomskim rastom za ovu godinu od 0,5 do najviše jedan odsto ne mogu se obezbediti uslovi za značajniji rast zapošljavanja, za koje je potreban rast BDP između četiri i pet odsto. S druge strane, ono što država može da uradi u trenutno veoma nepovoljnoj geopolitičkoj situaciji, jeste da ukine administrativne prepreke na koje se žale preduzeća i unapredi ambijent za saradnju privrede i obrazovnih institucija.