Srpsko tržište žitarica i uljarica sve više podseća na jedan veliki magacin. Robe u tom magacinu ima mnogo, međutim, kao da nema magacionera da otvori vrata i pusti robu u promet. Naravno, magacioner je spreman da otvori vrata, ali niti su vlasnici robe spremni za prodaju, niti su kupci u ovakvim tržišnim okolnostima spremni da tu robu kupe. Cene roba iz sektore primarnog agrara su toliko stabilne u drugoj polovini godine, a sa druge strane toliko nekompatibilne sa cenama na konkurentskim inotržištima, da svi čekaju da se desi “nešto”. To “nešto” po svim procenama u kratkoročnom periodu bi moglo da bude samo promena kursa dinara u odnosu na EURO, odnosno EUR-a u odnosu na američki dolar. Pad vrednosti dinara u odnosu na EUR, odnosno pad EUR-a u odnosu na dolar otvorio bi kakvu takvu perspektivu izvoznicima za dobru kalkulaciju, a našim proizvođačima za nešto veću dinarsku cenu. Dotle konstatujmo samo male, takoreći beznačajne berzanske promete koji je u nedelji za nama izosio svega 100 tona robe čija je finansijska vrednost iznosila 3.118.500,00 dinara. To je u odnosu na prethodnu nedelju pad od 84,62% što se tiče količinskog prometa, odnosno 80,84% što se tiče finansijskog prometa.
Tokom protekle nedelje prometovani su isključivo kukuruz i soja.
Cena kukuruza je zabeležila blagi rast i vratila na svoj ovosezonski maksimum koji je zabeležen i pre desetak dana. Kilogram kukuruza je koštao 18,15 din sa PDV-om (16,50 din/kg bez PDV-a), što je rast od 1,85% u odnosu na prošlonedeljnu ponderisanu cenu. Zalihe sa kojima raspolaže Srbija, a koje u mnogome prevazilaze potrebe domaćeg tržišta svoju šansu za plasmanom prevashodno mogu naći u izvozu.
Cena zrna soje je u ovoj sezoni možda i u najvećem “klinču” između očekivanja i mogućnosti. Nepogodni vremenski uslovi koji su prethodili ovoj žetvi, a koji su smanjili prinose domaćim poljorivrednicima i visoke cene ove uljarice u prethodih par godina na koje su proizvođači navikli sa jedne strane, i mogućnosti tržišta da apsorbuje raspoložive količine, uz obilne svetske zalihe, sa druge strane, drže cenu na ujednačenom nivou od same ževe. Na ovakvo stanje stvari, niskog prinosa ali i niže cene od “očekivan” proizvođači kao da nisu očekivali na ovom tržištu. Preko berze soja je prometovana po 44,22 din/kg sa PDV-om (40,20 din/kg bez PDV-a) sa vlagom do 13,5% (uz obračun kvaliteta) što je za 0,25% niža cena od prošlonedeljne.
PRODEX
Tokom protekle nedelje, registrovana su samo dva berzanska ugovora. U pitanju su kukuruz i soja, pri čemu su oba proizvoda zabeležila cenovne promene i to u suprotnim pravcima.
I dok kukuruz beleži cenovni rast do svoje gornje cenovne granice ovogodišnjeg roda, registrovane prvi put polovinom novembra, od 16,50 din/kg, bez PDV-a, cena soje beleži blagi cenovni pad od 0,10 din/kg, zaustavljajući se na aktuelnom cenovnom niovu od 40,20 din/kg.
Kako su ipak u pitanju minimalne cenovne oscilacije na oba tržišta i PRODEX je tokom nedelje minimalno oscilirao. Na današnji dan ovaj indeks beleži vrednost od 206,07 indeksnih poena, što je tek za 0,97 indeksnih poena više nego prošlog petka.
SVET
U poslenjih nedelju dana su na cenovna kretanja žitarica na čikaškoj berzi prevashodni uticaj imala valutna kretanja i svetska geopolitička situacija. Odluke koje predstoje na monetarnom tržištu, a koje se tiču evropske ECB i američkog FED-a su uticale na rast vrednosti dolara u odnosu na evro, pa samim tim i na pad konkurentnosti američkih proizvoda na svetskom tržištu. Geopolitička situacija je navela fondove da smanje pritisak na kratkim pozicijama. Pored toga je na tržištu pšenice bio primetan i uticaj dobrog stanja useva na poljima SAD-a, što je obaralo cenu ove žitarice.
U poslednjih nedelju dana cena decembarskog fjučersa na pšenicu je pala za 2,32%, dok je kukuruz blago poskupeo za 0,49%.
U Budimpešti je pšenica u poslednjih nedelju dana jeftinija za 0,57%, a kukuruz za 2,31%. U Parizu je fjučers na pšenicu jeftiniji za 0,57%, dok je cena kukuruza niža za 1,04%.